Будим се јутрос. Не могу да дишем. Ваздух у соби. Роми. Опет пале гуме. Хватам се за прозор. Затворен. Како је овај загађени ваздух ушао унутра? Идем до WC-а. Исто. Ушао је кроз димњак. Имала сам раније запаљење плућа и зато су осетљива. Зато сам се пробудила. Размишљам: а шта се дешава младим плућима деце која живе у овој згради и по чему се њихов живот разликује од деце која су побегла из смрдљивих зграда у комшилуку?Нема разлике. Удишу исти, токсичан ваздух. И размишљам, зашто смо тако немоћни када је на супротној страни – ДРЖАВА!