Витко стабло беле брезе са својим препознатиљивим срцастим листовима најлепши је украс многи дворишта и паркова у Србији. Природно станиште су јој хладнији предели наше оланете од Севера Америке до непрегледних пространства брезових шума у Сибиру.

Шљива, српско плаво злато и главни састојак нашег националног пића – ракије шљивовице. У питању је воће из породице руже са округлим или дугуљастим модро плавим плодовима који се користе у исхрани. Осим у свежем стању од шљиве се праве џемови, мармеладе, разни намази, сокови, а вековима се користила и у лековите сврхе. Шљивици се данас највише простиру у Западној Србији и Шумадији. Са 42 милиона стабала и приносом од 700.000 тона Србија је на трећем месту по производњи шљива у свету.

Од Кавказа до Србије

Први писани подаци о шљиви потичу од грчких песника, а Теофраст који је живео 300 година пре нове ере описао је три сорте шљиве. Не постоје поуздани докази о пореклу овог воћа, али постоје записи да се са шљивом трговало у време Татара, Хуна и Турака. Сматра се да су у Рим донете у првом веку наше ере.

Домаћу шљиву донели наши преци приликом насељавања Балкана, али тек почетком 19. века почиње интензивно да се гаји, а шљивици ничу широм Србије. Сматра се да домаћа шљива потиче са северног Кавказа и да је настала спонтаним укрштањем црног трна и џанарике. Захвална је за узгој, успева у брдским пределима оштријег рељефа, даје обилан род, а само дрво шљиве је врло захвално за обраду. Шљива живи 30 до 40 година, а достиже висину до 12 метара, лако се размножава и не захтева посебну негу. Цвета у марту и априлу, када дрво прекрију снежно бели цветови. У зависности од сорте плод дозрева од јула до септембра.

Смрзнута шљива

Плод је коштуница од 6,5 до 66,7 гр, јајастог, лоптастог или крушкастог облика са бочном браздом. Покожица плода је модроплава, али може бити и љубичаста, црвена или жута.

Меснати плодови захвални су за прераду, па се од шљиве праве џемови, мармеладе и разни други намази. Плодови садрже до 75 одсто воде и 25 посто суве материје. Укус зависи од односа шећера и органских киселина. У плоду шљиве преовлађује глукоза, има нешто мање фруктозе, пектинске материје, али у калијума, фосфора, провитамина А и витамине Б и Ц.

Постоје подаци да су наши преци почели да суше шљиву средином 19 века, али није познато ко се и када досетио да од плода ове воћке прави ракију. Сушена српска шљива данас је позната, тражена и цењена свуда у свету.

Шљива као лек

Шљива се одавнина користила и у лековите сврхе. Њено лековито дејство потврдила су бројна истраживања на америчким универзитетима где је доказано да конзумирање шљиве утиче на побољшање густине костију које постају јаче и отпорније. Шљиве помажу и код контроле нивоа шећера у крви, па се конзумирањем ове воћке смањују ризик од дијабетеса типа 2. Само пет шљива дневно је довољно да побољшате меморију, а како је ово воће богато калијумом помаже и при контроли високог крвног притиска, те смањује ризик од можданог удара. Суве шљиве су одличан начин да убрзате варење, а утичу и на побољшање здравља очију. Поспешује рад јетре и излучивање жучи, као и бољи рад бубрега и мокраћног мехура. Шљива јача живце те помаже против нервозе, стреса, несанице и потешкоћа с концентрацијом. Као облог добра је против алергијског осипа, краста, рана и чирева.

Осим плода у лековите сврхе се користи лист и смола. Листови се беру од маја до августа, суше на промаји и користе као чај. Код упале грла добро је прокувати неколико свежих листова шљиве у вину, па овом течношћу испирати грло и уста. Смола која цури из коре дрвета скупља се од маја до јула. Истопљена у сирћету смола шљиве помаже код зарастања рана, а додата у вино као средство које поспешује излучивање бубрежног и мокраћног песка и камена.

Како је у питању ниско калорично воће препоручује се код дијеталне исхране за болеснике и оне који желе да смршају.

Али, колико год да су здраве шљиве треба бити опрезан са конзумирањем, јер постоје особе које тешко подносе ово воће. Наиме, код појединих људи након јела свежих шљива може доћи до надутости стомака или чак запаљења слузнице црева. У том случају најбоље је шљиве јести као џем или мармеладу, или једноставно направите компот од шљива. Чак и онима који немају проблема са варењем препоручује се да плодове шљиве добро сажваћу како би се лакше разградиле у желуци. И не претерујте са количином. Осам до десет шљива дневно је сасвим довољно, саветују стручњаци.

Извор: Агропрес

Новогодишњу хуманитарну башту организује Ботаничка башта „Јевремовац“ Биолошког факултета Универзитета у Београду у сарадњи са Српским филантропским форумом и Коалицијом за доброчинство и она подразумева закуп стабала од стране компанија, амбасада и других организација чији ће запослени/запослене потом учествовати и у креативном делу украшавања стабала.

БЕОГРАД - У више од 150 земаља широм света, међу којима и у Србији, данас je обележен Дан планете Земље или Дан Земље, 22. април, ради повећања свести људи о угрожености животне средине.

БЕОГРАД - На Цветном тргу у току су радови на санацији бетонске заштитне касете заштићеног природног добра „Храста на Цветном тргу” и  санација платоа од камених плоча око саме касете.

Тренутно се ради на чишћењу и постављању камених плоча, као и припремање, малтерисање и фарбање зида од бетона.

Завршетак радова очекује се до недеље, 20. октобра.

Стабло је у веома добром стању, старо је око 200 година, и  једно је од најлепших и најстаријих стабала у Београду.

Остатак је некадашњих аутохтоних шума храста лужњака и јасена, и представља својеврсну хортикултурну баштину нашег главног града.

Због његовог значаја, град Београд је 2001. године, храст ставио под заштиту и прогласио га спомеником природе ботаничког карактера.

                                                                                                                   Извор: Кућа добрих вести/Беоинфо