Не троше време на негативне људе и „енергетске вампире“

Окружење игра огромну улогу у нашем расположењу. Срећни људи знају да константна негативност и људи који стално траже драму само исцрпљују. Уместо тога, бирају друштво које их инспирише, подиже и подржава.

Не учествују у трачевима и непотребним драмама

Док се други губе у причама о туђим животима, срећни људи фокусирају се на сопствени раст и своје циљеве. Свака минута проведена у трачевима је минута изгубљена за нешто што их стварно испуњава.

Не брину о стварима које не могу да контролишу

Стрес због ствари које не можемо променити је чиста енергетска црна рупа. Они знају да је боље фокусирати се на оно на шта могу да утичу и радије улажу енергију у акције које доносе резултате.

Не упоређују се са другима

Поређење са туђим животом, посебно оним приказаним на друштвеним мрежама, води само ка незадовољству. Срећни људи мере свој успех сопственим стандардима, својим напретком и сопственим вредностима.

Не раде ствари које не воле само да би се допали другима

Аутентичност је кључ. Они прате своје жеље, снове и инстинкте, без обзира на туђе мишљење. Када радите ствари из страсти, а не из притиска, живот постаје смисленији.

Не живе у прошлости

Грешке и промашаји се прихватају као лекције, а не као терет. Срећни људи уче из прошлости, али не допуштају да их дефинише. Фокусирају се на садашњи тренутак и будуће могућности.

Не траже срећу у материјалном

Иако им није страно уживање у луксузу, схватају да права срећа долази из искустава, односа и свакодневних малих радости – шетње по парку, квалитетног разговора, осмеха блиских људи.

Не троше време на непродуктивни мултитаскинг

Уместо да раде десет ствари одједном и осећају стални притисак, они фокусирају пажњу на једну ствар у датом тренутку. Присуство и пажња дају квалитет, а не количина обављених задатака.

Не одлажу ствари које их чине срећнима

Било да је то путовање, креативни хоби или тренутак одмора уз добру књигу, знају да живот не чека. Срећни људи не одлажу задовољство – они га планирају и стварају себи увек места за њега.

Не занемарују своје здравље и ментално благостање

Тело и ум су њихови највећи ресурси. Здрава исхрана, вежбање, медитација, квалитетан сан – све су то инвестиције које се вишеструко враћају у облику енергије, радости и фокуса.

Извор: Buro247

Опера и театар Мадленијанум најављују премијеру драмске представе „Господин у чизмама од дима“, по мотивима приповетке Фјодора Михајловича Достојевског „Село Степанчиково и његови житељи“, у четвртак, 17. новембра, у 19.30 часова, на Великој сцени.

У току је снимање играног филма и ТВ серије „ЛИНИЈА“, новог остварења у режији проф. Драгољуба Драгана Елчића, који кроз лик и дело чувеног хирурга др Миодрага Лазића доноси потресну, истиниту и дубоко људску причу о пожртвованости, хуманости и снази духа у најтежим тренуцима рата.

Из студија Warner Bros Pictures стиже филм „Једна битка за другом“ (One Battle After Another) коју потписује награђивани филмски стваралац Пол Томас Андерсон као сценариста, редитељ и продуцент.

Београд је у сваком погледу у главној улози нове популарне америчке серије The Librarians: The Next Chapter (Библиотекари: Следеће поглавље).

Баскеташи Србије освојили су Куп шампиона, новоформирано такмичење ФИБЕ, победивши актуелног олимпијског шампиона Холандију 17:16.

Остварење „Гран Турисмо” који у домаће биоскопе стиже 10. августа, заснован је на истинитој, узбудљивој причи Јана Марденбороуа, гејмера и обожаваоца Гран Турисмо серијала.

У домаће биоскопе 2. фебруара стиже екранизација бестселера Њујорк Тајмса аутора Фредрика Бакмана која је претходно већ претворена у шведски филм са две номинације за Оскара.

Савремена домаћа драма „Лутка са кревета 21“ Ђорђа Лебовића, која храбро отвара теме о којима се чак и данас слабо и стидљиво говори, премијерно ће бити изведена 25. марта на Камерној сцени Српског народног позоришта у Новом Саду, и 27. марта на Малој сцени Културног центра Панчева.

БЕОГРАД - Центар за културу Раковица гостоваће вечерас са почетком у 20,30 часова у Народном позоришту, на сцени „Раша Павловић“ с драмом Љубомира Ранковића „Слике из живота владике Николаја – монах Тадија“, у режији Владимира Лазића.