Марица Вулетић Наумовић
Марица Вулетић Наумовић
Рођена у Земуну 1962.године, када је снег био до крова куће и кроз тунел у снегу се пролазило до кућних врата. Добила је име по жељи старијег брата, који је највише волео бајку Ивица и Марица. Ивица је умро са 8 месеци, а Марица остала да се кроз живот бори са ,, вештицом “. По професији дипломирани драмски уметник – глумица; дипломирани позоришни и радио редитељ; редовни професор сценског покрета; ванредни професор позоришне и радио режије; домаћица, куварица, чистачица, по потреби молер, кројачица, сценограф, драматург, новинар, социјални радник, антрополог…
У души филантроп и хуманиста. Воли живот, људе, уметност, путовања, море, облаке, цвеће и нова сазнања. Члан неколико професионалних и стручних удружења. Осим у Београду, учила, живела и радила у Паризу, Цириху, Кардифу, Холстеброу, Венецији, Бања Луци, Требињу, Новом Саду... Гостовала на многим домаћим и међународним позоришним, филмским и студенстким фестивалима. Видела свет и радила са добрим и сјајним ствараоцима. Бивши студенти јој пишу из разних земаља и она се радује њиховим успесима. У браку већ 30. година са добрим и лепим човеком, једним од најцењенијих и најбољих антрополога на овим просторима. Мајка два принца који обећавају. Пријатељ деце, добрих људи и несрећних душа, увек спремна да саслуша и помогне. Преживела камен у бубрегу, трн у оку, менингитис, два порођаја, три карцинома, болове у души, а и даље воли живот и људе, и даје све од себе да се бори за доброту. Среће се, дружи и ствара са људима из различитих социјалних миљеа, различитих професија и дели са њима животна и професионална искуства.
Зато се отвореног срца и добре воље придружује ,,Кући добрих вести“, коју води добра душа Аги - Агнеза Трпковски и верује да ће под кровом ове куће заједно са Аги и њеним добрим сарадницима отворити врата још много добрих кућа и добрих душа које су у њима.
Та која верује то сам ја, Марица Вулетић Наумовић.
У Великом Градишту на обали Дунава, прекопута румунских брда са обронака Карпата, где се у центру цветног парка налази биста Владимира Павловића Царевца, са виолином у руци, са чијих жица само што не потекне „Свилен конац“, рођена је 1971. године, расла и сада живи и ствара уметница Светлана Лана Покрајац.
БЕОГРАД - У нашем окружењу живе и раде занимљиви, сјајни и ненаметљиви људи. Срећемо их на улици, пијаци, у апотеци, продавници, у парку, у музеју… Данас ћемо Вам на страницама наше и Ваше ,,Куће добрих вести", у нашој рубрици ЉУДИ, представити симпатичну, насмејану и ведру, Милицу Кеслер.

