У оквиру програма „Покрет Полет“, у претходне три године подржане су 43 заговарачке иницијативе са скоро 600.000 евра, са циљем унапређења области солидарне економије.

Траг фондација, у партнерству са ОАК фондацијом, од 2015. године спроводи програм Оснаживање женских организација и покрета за борбу против насиља над женама у региону (Србија, Босна и Херцеговина и Црна Гора).

Траг фондација организује Годишњу конференцију другог циклуса програма „Покрет Полет – Импулс промена“, у среду 5. фебруара 2025. године са почетком у 11 часова, у Европској кући (Змај Јовина 8).

Траг фондација, у оквиру трогодишњег програма „Покрет Полет“, објавила је трећи конкурс за подршку јавном заговарању, намењен организацијама цивилног друштва. Програм се спроводи у партнерству са Центром за социјалну политику и у сарадњи са Коалицијом за развој солидарне економија (КоРСЕ), уз финансијску подршку Европске уније.

Нови конкурс Траг фондације намењен организацијама које су заинтересоване да учествују у креирању јавних политика отворен је недавно и траје до 22. маја.

Траг фондација још једном је ставила у центар пажње шампионе давања, поносно објављујући добитнике престижне ВИРТУС награде за филантропију по 17. пут заредом. Ови изузетни појединци, компаније и предузећа посветили су се унапређењу својих заједница кроз давање, инспиришући бројне друге да крену њиховим алтруистичким стопама.

„Вредносни систем једног друштва гради се дуго и постепено, а носиоци тог процеса смо сви ми - грађани, компаније, институције и медији. Верујемо да ће, када свест о значају филантропије буде довољно развијена, давања за опште добро постати део културе овог друштва. Траг фондација кроз доделу ВИРТУС награде и представљање добитника широј јавности жели да промовише филантропију као кључни инструмент позитивних промена и укаже на важност подршке развоју филантропске културе у Србији”, изјавила је Марија Митровић, директорка програма филантропије Траг фондације, која ове године 17. пут додељује ВИРТУС награду за филантропију.

Ко може да буде предложен за награду?

За награду се могу номиновати све домаће и стране компаније, мала и средња предузећа, медијске куће, корпоративне фондације и појединци. Њих могу да номинују сви заинтересовани грађани, непрофитне организације, медији, ПР и маркетиншке агенције, али се могу номиновати и они сами. Пословни сектор се може пријавити за више категорија награде истовремено и ми их охрабрујемо да ту прилику искористе, јер се на тај начин истиче више аспеката њиховог филантропског деловања. За појединачне доброчинитеље су предвиђене категорије награде за индивидуалну филантропију за све оне старије од 30 година и награде за младе филантропе, која је резервисана за особе млађе од 30, укључујући и оне најмлађе. Такође, ове године и пословни сектор и физичка лица се могу номиновати и за награду за корпоративну, односно индивидуалну подршку оснаживању жена у девојчица.

Номинације се могу доставити до 9. фебруара, а више информација о пропозицијама конкурса, начинима пријављивања и саставу жирија могу се наћи на ОВОМ линку.

На који начин развој филантропије доприноси развоју друштва?

Највећи значај филантропије огледа се у помоћи појединцима и групама којима је подршка потребна, и у том смислу, она се доживљава као кључна за помоћ на индивидуалном нивоу, пре свега, уз став да појединцима на које су ове активности усмерене, могу да промене животе и имају огромне ефекте за њихову добробит, што свакако није занемарљиво. Са друге стране, филантропске активности пословног сектора, кроз друштвено одговорно пословање, одређени напредак могу направити у домену образовања, екологије и здравства. Верујемо да ћемо у наредном периоду све чешће сведочити примерима стратешке и развојне подршке, а било би значајно да се она усмери и на теме попут развоја науке, културе и уметности, родне равноправности и људских права.

Филантропија има значајну улогу у указивању на проблеме и подизању њихове видљивости, како би се они даље системски решавали. Иако се сматра да филантропија не треба да тежи томе да доноси решења већих, друштвених, системских проблема, јер је то улога државе, присутан је и став да би се њени домети могли унапредити како би се повећао утицај на друштвени развој. За већу делотворност филантропских акција неопходни су стратешко планирање, умрежавање различитих актера и њихова координирана активност у смеру постизања заједничког циља.

Колико би укључивање филантропије у формално образовање допринело њеном развоју у Србији?

Вредности и однос према филантропији најбоље се граде од најранијег развојног периода. Наша жеља је да едукација о филантропији постане део формалног образовања већ од основношколског узраста, а било је и предлога да се оваква врста едукације уведе и у предшколски образовни систем на начин прилагођен узрасту вртићке деце. Кроз велики број номинација за ВИРТУС награду за младе филантропе, које из године у годину Траг фондација добија, сведочимо томе да су најмлађи спремни за велика дела и потребно их је само усмерити и показати им како могу да иницирају хуманитарне активности, пре свега, према својим вршњацима који су угрожени и према којима треба да покажу емпатију. Вредносни систем једног друштва гради се дуго и постепено, а носиоци тог процеса смо сви ми: и грађани, и институције, и пословни сектор, и медији. Оног тренутка када свест о значају филантропије буде довољно развијена, давања за опште добро ће постати део културе и система овог друштва.

Када говоримо о давањима за опште добро, за које су области она највише усмерена у Србији, а за које у земљама у региону?

Из извештаја Фондације Цаталyст Балканс, објављених у претходних десет година, може се закључити да и у Србији и у земљама у региону доминирају четири области за које су друштвено одговорне компаније и грађани донирали средства: здравство, подршка маргинализованим групама, образовање и смањење сиромаштва. Ово је, са једне стране, охрабрујуће јер указује на солидарност са онима којима је помоћ најпотребија, али је такође показатељ тренда да је ангажовање компанија и грађана још увек највише заступљено у оним областима које би требало да финансира држава, док подршка за друге области изостаје.

У Србији и даље доминирају хуманитарне акције усмерене на лечење деце и суграђана и постоји мало простора за иницијативе које имају системски утицај. Србија је једина земља међу европским државама која није усвојила пореске подстицаје за грађане који донирају, и једна од ретких која наплаћује ПДВ на донације хране, иако се због тога огромне количине хране бацају, а могле би да значе много економски угроженим грађанима.

Иако неке ређе заступњене области, када је у питању давање за опште добро, бележе раст из године у годину, неопходна су већа улагања за женска питања, јер је положај жена у друштву веома угрожен и потребно је уложити већи труд у борбу против родно заснованог насиља и за родну равноправност, која је од кључне важности за друштвени развој коме тежимо.

Колики је значај обнављања задужбинарства у Србији?

Србија има богату традицију филантропије, односно давања у хуманитарне и друге општекорисне сврхе. Пре Другог светског рата, она је нарочито негована кроз културу задужбинарства, односно даривања имовине, посебно у непокретности, за остваривање хуманитарних и других циљева од ширег значаја. Пресудан утицај на развој овог типа давања имало је усвајање првог Закона о задужбинама. Донет 1896. године, овај закон је имао све карактеристике модерних европских прописа у овој области. Као најчешћи мотиви оснивања задужбина наводе се развој образовања, морално васпитање народа и просвећивање најширих слојева становништва. Ово говори о изузетном значају које је задужбинарство као облик филантропије имало у укупној еманципацији и модернизацији српског друштва.

Задужбине су најчешце осниване при истакнутим установама српске културе – Академији наука (Српска краљевска академија) и Универзитету (Великој школи), а задужбинари су потицали из свих друштвених слојева: међу њима су били успешни велетрговци и индустријалци, министри, професори, официри, владике, политичари, али и мали србијански земљорадници и војвођански паори. Према расположивим историјским подацима, на списку дародаваца Београдског универзитета до 1939. године било је 76 особа и група, почев од краљевске породице до обичних грађана, док у Архиву Србије постоји документација о 490 задужбина и фондова.

На обнављање филантропске традиције, прекинуте након Другог светског рата, Србија је морала да чека скоро седамдесет година. Модерни Закон о удружењима донет је тек 2009. године, а Закон о задужбинама и фондацијама 2010. године. Тиме су се стекли основни правни предуслови за развој филантропије, сагласно улози која удружења, задужбине и фондације (организације цивилног друштва) имају у демократском друштву.

Извор: Кућа добрих вести

Траг фондација организује Годишњу конференцију првог циклуса програма „Покрет Полет“, под називом „Промена перспективе“.

Траг фондација објавила други конкурс за програм за младе истраживачe „Покрет Полет“.

Траг фондација објавила други конкурс за организације у оквиру програма подршке јавном заговарању „Покрет Полет“.