Кућа Добрих Вести

Login

За српске Horizon2020 пројекте издвојено 72 милиона евра

Оцените овај чланак
(0 гласова)

iyvorodidiЗа српске Horizon2020 пројекте издвојено je 72 милиона евра, највише пројеката је стационирано у Београду, док је највише новца отишло у Нови Сад.

 

Структура програма Horizon2020 састоји се из три целине: изврсна наука, индустријско лидерство и друштвени изазови.

 

Horizon2020 представља ЕУ програм за финансирање истраживања и иновација у Европи, а како сведоче последњи подаци у оквиру њега су организације из Србије до сада добиле средства у укупном износу који надмашује 72 милиона евра.

 

Структура самог програма Horizon2020 састоји се из три целине: изврсна наука, индустријско лидерство и друштвени изазови, а податке који се односе на српске организације Милован Шуваков, истраживач Института за физику у Београду и оснивач портала Опсерваторија друштвених иновација, коментарише на следећи начин:

 

Груба глобална структура по ова три сегмента је 24 милијарди за науку, 17 за индуструју и око 30 милијарди евра за друштвене изазове. Делује да се у случају наше земље највише повлачи средстава из друге целине. Односно, да је добар део новца и одобрених пројеката на којима учествују организације из наше земље у групи где се налази подршка иновацијама, малим и средњим предузећима.

 

Оно што у случају Horizona имамо на располагању су отворени подаци Европске Уније у којима се могу наћи сви детаљи укључујући и извештаје пројеката. Ови подаци су били основа за визуелизацију која за циљ првенствено има да покаже да ови и слични подаци постоје и да могу бити веома занимљиви када се „извезу” из Excel табеле у неку форму попут тренутно доступне визуализације.

 

Занимљиво је и да је опсерваторија друштвених иновација у склопу пројека „Научноистраивачки простор Републике Србије” који је подржао Програм Уједињених нација за развој (УНДП) сакупила сличне податаке о домаћим научним пројектима и објавила их на државном порталу отворених података.

 

Међу организацијама које су повукле највише новчаних средстава доминира Институт Биосенс из Новог Сада — 23.188.749 евра за неколико пројеката који су рађени у сарањи са другим организацијама, а махом се тичу области пољопривреде и безбедности хране.

 

За њим се налазе:

 

   Дунавнет (НС) са 2.678.877 евра од којих је највише издвојено за пројекат који је намењен паметном обележавању и праћењу робе од фабрике преко потрошача до рециклаже,

   Институт за физику (БГ) са 2.160.439 евра, од чега већина за алат за томографију Кварк-глуонове плазме,

   Електроенергетски координациони центар (БГ) са 1.960.411 евра, где се по висини трошкова истиче грађење регионалне кооперативне шеме која би окупила четири компаније из области електроенергетских система, електродистрибуције, ИТ-ја и обновљиве електричне енергије,

   Nissatech Innovation Centre (НИ) са 1.956.138 евра, а највише за истраживања у облсти цлоуд рачунарства,

   Институт Михајло Пупин (БГ) са 1.888.976 евра за обновљиве и исплативе изворе енергије,

   Електромрежа Србије (БГ) са 1.727.650 евра за заједничко кориштење ресурса за подстицање прекограничног управљања обновљивим изворима енергије и складишним јединицама,

   BioIRC (KG) (КГ) са 1.689.205 евра за праћење ефеката лекова који могу да доведу до породичне кардиомиопатије,

   MySkin (БГ) са 1.663.348 евра за давање дигиталне дерматолошке дијагнозе…

 

Што се тиче градова, по броју пројеката води Београд, а по критеријуму количине новца коју су добили расподела је следећа:

 

Поред тога што сви ови подаци могу бити корисни будућим учесницима на конкурсима, Шуваков сматра да су отворени подаци о пројектима као што је Horizon2020 важни када се анализирају ови и слични инструменти којима се јавна средства улажу у развој одређених сегмената друштва било то за Horizon2020 или за пројекте попут оних које води Иновациони фонд и иновационе пројекте Министарства просвете и науке.

 

Извор: Стартит


Последњи пут измењено четвртак, 28 март 2019 14:45
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија