Кућа Добрих Вести

Login

Дигитални директор – ново занимање које ће бити тражено у ИТ сектору

Оцените овај чланак
(4 гласова)

gartnerrrrБАРСЕЛОНА - Сјајних је примера рада највећих светских компанија било на симпозијуму Гартнера (Gartner), највеће светске консултанске куће, који је одржан протекле седмице у Барселони. А примери су били тако изабрани да могу да се примене и на много мање компаније. За почетак, ево пар података: највећа светска компанија у 2012 години, по тржишније (берзанској) вредности је била компанија Apple.

Њена берзанска вредност је износила невероватних 559 милијарди долара (УСД). Промет, “само” 108.6 милијарди. Компанија је прошле године у проску имала 63,300 запослених. Највећа светска компанија по промету је, такође, из САД - WalMart.
Њен промет је износио 447 милијарди УСД, а тржишна вредност је била 208,4 милијарди УСД. Имала је, у просеку током 2012. године, око 2,2 милиона (добро сте причитали) запослених широм света. Скоро као 30 одсто српског становништва (ех, кад би примили све радно способне Србе, решили би једним потезом проблем незапослености).

Критичан фактор успеха - поверење

WalMart је једанаеста светска компанија по тржишној вредности. Друга компанија је Exxon Mobil, трећа PetroChina, четврти Microsoft, затим IBM. Када би Србија била компанија, са 37,5 милијарди УСД Бруто домаћег производа (и 5,200 долара по глави становника), била би око 205 позиције на свету.
Наравно, то се тако не мери. Негде испод Texas Instruments или Bank of Montreal.

Када говоримо о ИТ буџетима које највеће светске компаније имају – те суме су дужне поштовања.
Дејна Дизи, CIO British Petrola, тридесет четврте највеће светске компаније са прометом од 362 милијарде долара, има буџет од око три милијарде УСД. У интервјуу на овом скупу је рекао да сваки ИТ руководилац мора да има осећај са којим парама руководи.
Он је у БП дошао пре шест година из аутомобилске индустрије, где су му буџети били много нешто мањи. Имао је на располагању и 4.000 људи у сектору ИТ. Како ова два ресурса ставити у погон да најбоље раде за вас?

Мотивациони говорник Keith Ferazi је објаснио да је критичан фактор успеха – поверење. Колико много људи ради за вас? Не колико је запослено и прима плату од ваше комапније, већ колико људи сте успели да мотивишете да даје преко 100 одсто. То је врло важно за успех. По њему, да би се избегли конфликти, потребно је направити план људства. У тај план треба ставити одговоре на два питања: којих вам је пет најважнијих циљева и које су вам три кључне особе. У оквиру алата које треба развити за праћење стања су и: систематско мерење у управљање вашим циљевима и мерење квалитета односа са вашим сарадницима.

За менаџере битна перцепција праваца развоја у дигитализацији

Једна од најважнијих ствари за сваког од нас, а нарочито за руководиоце је убрзање ралација са другим особама сваки дан. Крајњи циље је изградити лични професионални бренд. И поред свих ових знања, многе велике компаније су направиле и велике промашаје. Тако некада гигант, компанија Кодак, данас да више готово и не постоји. Они су направили прву дигиталну фотографију, а те уређаје су пустили у промет пре свих. Али су у потпуности омашили у перцепцији дигитализације. За њих је било довољно што су правили дигиталне фото камере, али шта после урадити са дигиталним фотографијама.... Кад су се сетили, већ је било касно. Зашто? Зато што су увелико били у тржишту продаје филмова и нису видели како ће та индустријска грана да се стрмоглави великом брзином. Зато свака компанија до 2019. године мора да направи дигиталну пословну стратегију и да руководи дигиталним пословањем своје компаније. До отприлике 2007. Године имали смо искључиво аналогне записе: на камену, папиру, тракама, фонографске записе. После тога – искључиво дигиталне.
Да није било Стива Џобса (Steven Paul Jobs), индустрија музичких записа би се угасила. Он је успео да направи иновативни начин продаје музичких дела којим су сви задовољни. Али, у почетку је било доста побуне. Ево и податка, године 2000. било је (прерачунато) око 40 трилиона мБ/годишње аналогног записа, наспрам 10 трилиона дигиталног. А 2007. Године је било десет: 290 трилиона мБ/годишње.

Шта су следећи кораци у организацији?

Сигурно је један од најважнијих да се креира Центар дигиталне изврсности. Такав центар би требало да има и свог шефа – водећег „дигиталног“директора (eng. Chief Digital Officer). Ако у вашој компанији постоји отпор према тој идеји – ето шансе –будите први који ћете то да будете. Ускоро ће да буде велика потражња за овим занимањем, а негде мора да се стекне искуство, а још не постоје школе за ово занимање. Која је улога CDO? Да направи дигиталну стратегију компаније, да брине о маркетингу компаније (рекли смо да неке компаније имају много већи буџет за маркетинг него за ИТ, па треба објединити обраду података) и да брине о технологији.
Такође ће велике компаније морати да поведу рачуна о продаји и о директорима финансија. Не постоји компанија која није сулудо слупала неке новце на глупости. Зато ће нови финансијски директори бити на челу таласа који се зове „форензична економија“. Нешто као истражитељи из Мајамија, само у области финансија својих организација. Ми у Србији смо сведоци претходних више од годину дана „финансијске форензичке владе“ која увелико пегла одлив пара у претходном периоду. Наш финансијски Хорејшо је кренуо у акцију међу првима у свету. А то ће морати да ураде и највеће светске компаније.

Менаџер за ИТ таленте

Такође је један од великих задатака и вођење бриге о талентима. Зато је ново занимање Chief Talent Officer. Да појасним – фудбалски и кошаркашки клубови одавно имају скауте који се овиме баве. Таленте, нарочито у области ИТ-а треба на време запазити и ангажовати. Управо онако како се ради са спортским и музичким звездама. Да подсетим, дигитална економија ће до 2020. године креирати широм света 4,4 милиона нових послова. А запослиће само једну трећину од тога. Зашто? Па светски школски систем не образује кадрове у мери која нам је потребна. Овај талас ће захватити све индустријске гране. Већ је увелико захватио финансијски сектор и индустрију.
И за сам крај, још нека реч о Интернету ствари (Internet of Things). Све више је инсталирано сензора и бежичних базних станица. Наплата је генерисала нове моделе коришћења: управљачки (ради се и на оптимизацији прикупљања и преноса података), плаћање према коришћењу, проширени модел (обезбедити дигиталне услуге)...

И за сам крај – погледајте сајт:

www.google.com/enterprise

До следеће прилике – поздрав из Барселоне.

Aутор: Петар Кочовић, директор “Гартнера“ за Србију


Последњи пут измењено недеља, 17 новембар 2013 15:48
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија