Од 2. августа у Европској унији почињу да се примењују нова правила о транспарентности вештачке интелигенције, као део европског Акта о вештачкој интелигенцији (AI Act).
Циљ је да корисници одмах могу да препознају да ли комуницирају са вештачком интелигенцијом или гледају садржај који је генерисала вештачка интелигенција.
Компаније ће морати јасно да означе четботове и друге системе вештачке интелигенције, док ће фотографије, видео-снимци, аудио-записи и текстови настали уз помоћ вештачке интелигенције морати да буду означени као генерисани или измењени помоћу вештачке интелигенције.
За непоштовање ових правила предвиђене су високе новчане казне.
Дипфејк садржаји под посебним надзором
Европска комисија посебну пажњу посвећује дипфејк (deepfake) садржајима – фотографијама, видео-снимцима, аудио-записима и текстовима који делују аутентично, али их је створила или изменила вештачка интелигенција.
Према наводима Комисије, генеративна вештачка интелигенција омогућава стварање дезинформација у до сада незабележеном обиму, њихово прилагођавање одређеним групама корисника и брзо ширење путем интернета.
„Вештачка интелигенција све више отежава разликовање стварног од синтетичког садржаја. Нова правила требало би да очувају поверење грађана у оно што виде, чују и читају“, поручују из Брисела.
Обавеза означавања односи се на садржај настао у професионалне сврхе. Грађани који вештачку интелигенцију користе искључиво у приватне сврхе неће бити обухваћени новим правилима.
Означаваће се и текстови о темама од јавног интереса уколико су настали уз помоћ вештачке интелигенције без људске уредничке контроле.
Постојећи системи вештачке интелигенције имају рок до 2. децембра да се ускладе са новим правилима, док су уметничка, сатирична и фикционална дела изузета од дела ових обавеза.
Технолошке компаније већ се прилагођавају
Велике технолошке компаније већ су почеле да уводе сопствене ознаке за садржај генерисан вештачком интелигенцијом.
ТикТок већ неколико година захтева од аутора да означавају садржај генерисан вештачком интелигенцијом и наводи да је, захваљујући алатима за аутоматско препознавање, означено више од три милијарде објава.
Мета је на Фејсбуку (Facebook) и Инстаграму увела ознаку „AI Info“, док је Гугл (Google) потписао европски кодекс понашања о транспарентности вештачке интелигенције.
Компанија наводи да заједно са партнерима, међу којима су OpenAI, Енвидија (Nvidia) и Епл (Apple), развија алате за дигитално означавање садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом.
Стручњаци траже регулативу за успоравање развоја вештачке интелигенције
Више од хиљаду сарадника водећих технолошких компанија које се баве развојем вештачке интелигенције изјаснило се да се на глобалном нивоу створе механизми за успоравање развоја вештачке интелигенције.
У отвореном писму, које је потписао 1.171 сарадник водећих технолошких концерна, изражава се забринутост да би могло да дође до губитка контроле над вештачком интелигенцијом, пише данас агенција ДПА.
Међу потписницима су водећи научници и менаџери концерна попут OpenAI, Anthropic и Meta.
Они су апеловали на америчку администрацију да се придружи међународним напорима на дефинисању техничких услова и регулативе за управљање развојем вештачке интелигенције.
Научници упозоравају да би вештачка интелигенција ускоро могла да буде способна да самостално развија свој софтвер.
Већ сада вештачка интелигенција пише велике делове програмског кода свог софтвера, али под људским надзором. Упозорава се да ће прекретница наступити када то писање програма буде аутоматизовано.
У писму се наводи да је тешко прогнозирати колико би то могло да убрза развој вештачке интелигенције, али и да постоји озбиљан ризик да ће премашити способност људи да разумеју и контролишу такав нови софтвер.
Потребан је усклађени међународни напор, пошто се свака земља и свака технолошка компанија налазе под притиском да не успоравају развој вештачке интелигенције како би биле конкурентне. Уз то, тренутно недостају и технолошки механизми за такву регулативу, наводи се у писму.
Позив на узбуну у многим деловима технолошког сектора био је, пише ДПА, недавни инцидент када је један модел вештачке интелигенције концерна OpenAI из простора за тестирање успео да продре на интернет.
Вештачка интелигенција је затим, да би пронашла резултате за свој тест, хаковала компјутерске системе друге компаније након што је искористила пропусте у заштити система.
