Кућа Добрих Вести

Login

Италија – царство органске производње

Оцените овај чланак
(3 гласова)

italianflaggggggОрганско тржиште у Италији непрекидно расте. Економска вредност италијанског органског тржишта процењује се на око 1,45 милијарди евра.

 

Стога не чуди да су велике националне компаније и италијанске подружнице мултинационалних корпорација показала велико интересовање за органску пољопривреду.


У другој половини деведесетих супермаркети су зашли у ово тржишну нишу, од којих већина има своје приватне етикете. Многи сајмови и тржишта су сада посвећени органској пољопривреди. Највећи сајам се одржава у Болоњи у септембру (САНА).


У Италији данас има више од 45.000 фармера. Углавном у јужној Италији су локализовани органске фарме, док су на северу дистрибутери и увозници. Површине са органским системима је око 1.052.002 хектара.


Више од трећине целокупне италијанске органске производње се извози, углавном у друге европске земље али и САД и Јапана. Међу извезеним италијанским органским производима су воће и поврће које је врхунско, захваљујући повољним климатским условима, девичанско маслиново уље, вино, сиреви, тестенине...

 

Тржиште органске хране у ЕУ вредно је 26 милијарди евра


Колико је органска пољопривредна производња значајна за привреду Италије говорио је и на конференцији „Италија-Србија, партнерство у агробизнису одржане првог дана Пољопривредног сајма у Новом Саду, и представник организације FederBio Роберто Пинтон (Roberto Pinton). Реч је о националном удружењу пољопривредника и других субјеката који су укључени у све фазе органске и биодинамичке пољопривреде.


„Наш циљ је да имамо учешће од 20 одсто органске производње у укупној пољоприверди. Да ли је задовољавајуће да се достигне тај циљ – па рекао бих да не. Ми сад имамо у Италији имамо око три милиона пољопривредних произвођача који се баве конвенционалном производњом“, каже Пинтон и подсећа да је Италија 2010.године имала 1.650.000 произвођача који се баве конвенционалном производњом, тако да је само у протеклих шест година италијанска пољопривредна производња повећана за 80 одсто. „Али и то није довољно, ми сматрамо да можемо много више“, нагласи је.
Према његовим речима тржиште органских производа у Европи константно расте.


Европска органска производња простире се тренутно на 12 милиона хектара, а тржиште ЕУ је достигло цифру од 26 милијарди евра, у Немачкој она је порасла на осам милијарди, Немачка је постала специјализовано тржишта, где дисконти, хипермаркети у великој мери продају органске производе. У Француској се производе органске производње у вредности од 15 милијарди, а затим имамо пораст од 70 одсто у Јапану, велики раст је остварен у Кини али и многим другим земљама.

Organskakosarci

 

Он је изнео још неколико занимљивих података: У Европи има укупно 268.000 органских фарми, 60 одсто пољопривредника у Италији су млађи од 50 година и постоји преко 25 одсто предузећа којима руководе жене. Око 10 одсто пољопривредних произвођача имај неку високу школу или диплому.
Италија тренутно имамо 1.380.000 хектара под пољопривредом што је пораст од 6,8 одсто у односу на прошлу годину, такође, 6.100 прерађивача који прерађују прозводе а затим и велики број фирми које се баве дистрибуцијом и продајом. Велики број фарми и малих пољопривредних добара се бави и туристичком делатношћу односно сеоским туризмом.
„Дакле, од 200.000 запослених у органској пољопривреди, 6.520 је у Италији, тако да можемо да кажемо да тај сектор запошљава и приличан број запослених. Имамо и синдикате у тој области па је статус пољопривредног произвођача усаглашен са свим европским стандардима“, нагласио је.

 

Органски производи најпродаванији, а 20 одсто скупљи


„Италија једина земља у Европи где су органски производи најпродаванији иако су 20 одсто скупљи него производи из конвенционалне производње. У сваком случају, ако уземо пример мармелалада и џемова, преко 20 одсто је удео органских мармелада. Постоје одређенепродавнице које продају само производе из органске производе и ту можете да нађете све врсте производа из органске производње, од прерађених до сушених. Оно што бих сугерисао је да се органски производи користе у школским мензама. Код нас је то обичај зато што је то била иницијатива самих грађана. Преко два милиона дописа су градоначелници добили од грађана који су писали да желе органску храну“, истакао је Пинтон.


„Сарадња са школама је добар пословни модел, може да се рачуна колико поједе једно дете, ако поједе јабуку од 120 грама, значи 25 деце ће појести три килограма, на крају тај број ће бити веома велики, и на тај начин може да се гарантује тржиште за квалитетне производе који су притом здрави, односно служе очувању здравља“, каже он.


Продаја органских производа, у Италији сада чини око три одсто укупне потрошње. Тако да у првом триместру је 19,9 одсто је порасла продаја органских проивода а од 2008. године када је почела економска криза продаја органских производа, супротно очекивањима расте много више. Извоз је око милион и 400.000 евра у првом триместру.


Такође извоз пољопривредних производа у ЕУ је од тада порастао за 82 одсто, као и пића, тестенине, меса, вина.


У Италији 77 одсто прозвођача сматра да ће продаја да у наредне три године да расте, било на светском или европском нивоу. Углавном су купци жене између 25 до 44 године, имају дете, образоване су, имају високу или вишу школу и оне су те које бирају органске производе.


„Правилник ЕУ од 2007 каже да је органска производња метода која обезеђује тржиште али са друге странеи одржив развој. Ти производи су добри за животну околилну и може да се гарантује интегритет ланца добављача, да буду поуздани и да имају добар однос квалитета и цена. Ми смо спремни да пружимо сву непходну подршку српским институционалним организацијама како би српски сектор органске производње могао да се организује на најбољи начин и како би били спремни да успешно учествујете на тржишту ЕУ. Постоји велика потражња, одмах могу да се продају велике количине и жита, пиринча, соје, постоји велика потреба на тржишту. Ми нисмо устању да одговоримо на све захтеве тржишта, произвођачи имају мало земље од по два хектра. Потребно нам је да произвођачи имају веће површине и да користе механизацију. Ако постоји добро организован пласман, ви можете бити само на добиту“, поручио је на крају Пинтон.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 16 мај 2016 21:23
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија