Кућа Добрих Вести

Login

Скуп најбољих произвођача на Пољопривредном сајму

Оцените овај чланак
(3 гласова)

sneskaaaa1212НОВИ САД - У Новом Саду је отворен 83. међународни пољопривредни сајам, највећа и најзначајнија аграрна манифестација у региону, на којој током седам дана наступа око 1.500 излагача из 60 земаља.

 

 

Председник Србије Томислав Николић и други говорници су током свечаног отварања манинфестације у суботу истакли значај огромног пољопривредног потенцијала Србије, посебно Војводине, за бржи развоја читаве земље, као и улогу коју у томе има Пољопривредни сајам у Новом Саду.


Председник Николић је, поред осталог, казао како су стратешки циљеви Србије у области пољопривреде у претходном периоду редефинисани тако да ће спровођење пројеката довести до пуне искоришћености домаћих потенцијала и развоја читаве Србије. Николић је напоменуо да је Међународни пољопривредни сајам место повезивања привредника и указао на значај успоставља веза домаћих привредника са онима из Италије, змеље партнера овогодишње приредбе. То је прилика за узајамну размену искустава, тим више што је Италија европски лидер у производњи опреме за прехрамбену индустрију и индустрију вина, поручио је Николић.


Председник Републике је напоменуо је да је Пољопривредни сајам у Новом Саду деценијама, па и у најтежим временима, служио на добро привреди Србије, био њен прозор у свет и омогућавао да нове технологије дођу у земљу, а с друге стране да производи домаће пољопривреде и индустрије буду пласирани у иностранству. О значају Сајма најбоље говори чињеница да нема значајније компаније за производњу пољопривредних машина, опреме, садног материјала, семена и друге робе која није макар једном наступила као сајамски излагач, закључио је Николић.


Пољопривреда најбољи играч за утакмицу у ЕУ


Министар привреде Жељко Сертић, поздрављајући у име премијера Александра Вучића учеснике и госте сајма, истакао је да је пољопривреда сектор у коме Србија бележи стални суфицит и подсетио да је лањски вишак у робној размени са светом био 19 одсто већи у односу на 2014. “Свесни смо да нас на тржишту Европске уније очекује најзначајнија тржишна утакмица, а наш најбољи играч за ту утакмицу управо су представници пољопривреде и прехрамбене индустрије”, рекао је министер Сертић.

 

traktror454665

 

Сертић је подсетио да је Србија највећи извозник пољопривредних производа у међу земљама Слободне трговине у регион Централне Европе (ЦЕФТА), са лањским извозом већим од 2,2 милијарде евра. У земље ЦЕФТА извезено је током 2015 до 30 одсто пољопривредних производа из Србије, а на захтевно тржиште Европске уније (ЕУ) око 50 роба, казао је министар.
По министру, домаће компаније и извозници су увелико спремну за „велику тржишну утакмицу“. Да бисмо што боље искористили шансу која нам се указује, потребна су стална улагања у нашу пољопривреду и агроиндустрију, рекао је министар. Убројавши међу инвеститорима фирме као што су "Ferrero", "Tonnies" и "Indo Food ", он је позвао произвођаче да се што више удружују, а „држава је ту да вам помогне у сваком од тих послова“.


Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић је навела да је пољопривреда изузетно важан сектор за српску економију. Учествује у укупном домаћем производу са око 9,7 одсто, у укупној запослености са око 20 одсто, док су у извозу пољопривредни и прехрамбени производи заступљени са око 21, а у увозу са око осам одсто. Уз то, српска пољопривреда константно у последњој деценији остварује суфицит у спољно-трговинској размени укључујући ту и високо захтевна тржишта ЕУ, Руске федерације и ЦЕФТА, навела је министарка.


Богосављевић Бошковић је изнела да су у размени пољопривредних и прехрамбених роба, током 2015. остварени до сада највећи извоз и суфицит, 2,6 милијарде евра, однпосно 1,25 милијарде. “Овај резултат је утолико вреднији, ако се има у виду да је прошле године забележен значајан пад цена пољопривредних произизвода на светском тржишту, због чега је за овакву вредност био неопходан далеко већи обим роба него 2014,” пориметила је министарка.


По министарки, позитивни трендови у обиму производње и спољнотрговинској размени, уз исте такве у сточарској производњи, “говоре нам да је српска пољопривреда на добром путу и да нема сумње да ће и у годинама пред нама наставити да бележи још боље резултате на сваком пољу.”


“Верујем и да ће мала породична пољопривредна газдинства, органска производња, производња производа са ознакама географског порекла, у годинама пред нама бити у много већој мери препозната и искоришћена као огромна шанса и за нашу пољопривреду и за наше село. Јер уверена сам да се управо овде крије на десетине хиљада нових радних места,” казала је Богосављевић Бошковић.


Подсећајући на “чувена 3К” домаће пољопривреде - квантитет, континуитет и квалитет, Богосављевић Бошковић је оценила да је неопходно осигурати знатно већи обим, квалитет и континуитет у производњи. Министарка је закључила вером у то да ће, заједничким снагама Владе Србије, Министарства пољопривреде, науке и струке, бити створена снажна подршка српском аграру, како би у земљи постојао модеран и динамичан пољопривредни сектор, заснован на знању и већој конкурентности, као у развијеним европским земљама попут Италије.

 

sajammmmmpoljoprivreda

 

Италија земља партнер


Италија је највећи економски партнер Србији, у првом реду у аутомобилској индустрији и текстилној индустрији, као и у осигуравајућем сектору, подсетио је амбасадор те земље Ђузепе Манцо и додао да пољопривреда има посебно место у економским односима двеју земаља. Такође, “У обема државама пољопривреда има огроман значај за отварање нових радних места”.

 

Указујући да су развој и запошљавање заједнички приоритети за Италију И Србију, али и читаву ЕУ, амбасадор Манцо је навео да је извоз агро-индустрије у Италији током 2015. Вредео 37 млрд евра. “Радимо на томе да до 2020. та цифра достигне 50 милијарди,” казао је Манцо.


У име града домаћина учеснике и госте Пољопривредног сајма, међу којима су били и чланови влада Хрватске и Мађарске, представници дипломатског кора, представници покрајине Војводине, Града Новог Сада, Војске Србије и верских заједница, поздравио је новосадски градоначелник Милош Вучевић. Градоначелник је изразио велико задовољство што та манифестација стално напредује и сваке године има већи број излагача из све више држава.


“То је доказ да ова манифестација не само да има славну традицију него да има и сигурну будућност”, нагласио је Вучевић. Он је изказао уверење како су, упркос проблемима са којима се суочава домаћи аграр, пред Србијом године динамичног развоја, захваљујући у првом реду враћању пољопривреди као једном од развојних стубова националне привреде.


Генерални директор новосадског сајма Слободан Цветковић је указао да је овогодишњи сајам већи за 10 процената и по обиму, и по финансијским ефектима него 2015.


Сајам на длану


Сајам је окупио око 1.500 излагача из иностранства и најзначајније домаће привреднике из области аграра и других пољопривредних грана. Трајаће до 20. Маја И за то време ће, поред осталог, бити организован породични дан, семинари и бизнис састанци, док ће банке и осугаравајуће компаније понудити повољне банкарске и осигуравајуће услуге за пољопривреднике.


У оквиру колективне изложбе Италије (Хала 1) представља се 16 компанија које производе машине и опрему за прехрамбену индустрију, за производњу пелета, системе за наводњавање, спалионице за животињски отпад, прикључне пољопривредне машине, опрему за сточарство и саднице воћа и винове лозе. Њихов наступ организовала је Италијанска агенција за спољну трговину ICE.


Првог дана сајма је одржана стручна конференција Италија–Србија о агробизнису, воћарству и органској производњи, на којој су учествовали И министарка Богосављевић Бошковић и амбасадор Манцо. Гастрономија Апенинског полуострва је приказана кроз специјални курс студентима угоститељских школа и специјализованих факултета. Представљена су и италијанска вина.


Ове године је значајно веће учешће излагача из Народне Републике Кине, који су на сајму после прошлогодишњег дебија. Пољопривредни потенцијали предузећа из друге најмоћније светске привреде су представљени на посебној изложби под називом "Premium Brands from China ". Биће представљене и активности Асоцијације за промоцију сарадње НР Кине и земаља Централне и источне Европе у области пољопривредне и прехрамбене индустрије.


Предвиђени су и други ужи стручни програмски садржаји попут излагања стручњака из области органске производње и сертфикације пољопривредних машина и биогорива. На сајму ће, како најављују организатори, бити организоване и културне манифестације.


Изложбе механизације и стоке


Овогодишњој изложби пољопривредне механизације припала је чак половина изложбеног простора на сајму, а посетиоци могу да виде преко 1.500 машина. Изложени су моћни трактори, комбајни широких хедера, прскалице које могу да наткриле тениско игралише... Међу њима, по цени се истиче комбајн за шећерну репу - "холмер тера дос", изложен на штанду "Алмекса" за који је више од пола милиона евра већ издвојила компанија "Суноко".


Међу тракторима, снагом, али и ценом, истиче се моћни "фендт", ознаке 10 50, и снаге 500 КС, који је изложио "Интер аграр". Са овом снагом вероватно је најача машина те врсте, а са ценом вишом од 300.000 евра је међу најскупљим.


Ресорно министарство и ове године финансијски је подржало националну изложбу стоке, међу осталим и коња. Новосадски сајам је највећа изложба стоке у овом делу Европе, на доведено је око 1.300 најквалитетних, аутохтоних грла из Србије.


Пажњу привлаче угојени бикови - Кокан, од 1.600 килограма (кг), и његов млађи и за око 700 кг лакши "брат" Рундов. Оба је изложио Ненад Николић из Батинца код Ћуприје, у чијој штали се, налази још 50-ак врхунских грла сименталске пасмине. Кокан шест дана једе концентрате и силажу колико жели, а седми дан "пости" на слами и сену...


На изложби коња је и редовни излагач Братислав Андрејевић, из села Барје Ћифлик, код Пирота. Изложио је пет моћних коња расе хрватски хладокрвњак, али овај пут и ждребе од недељу дана. “Коње традиционално гајимо, и у штали их имамо десет,” казао је Андрејевић.


Организатори наводе да су цене улазница за 83. сајам пољопривреде непромењене, појединачна кошта 500 динара, а за колективне посете 350 динара. У недељу је породични дан, када ће цела породица, са децом до 16 година, моћи да уђе на сајам куповином једне улазнице.


Радно време сајма је од 9 до 19 сати. Најсрећнији посетилац моћиће и ове године да добије трактор "Беларус 422" захваљујући поклон игри.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 16 мај 2016 10:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија