Поред тога што обележава и слави пријатељске односе две земље, заједничко издање чини да две земље веома лако комуницирају, а њихова култура и баштина међусобно приближавају, и поред велике географске удаљености и различитих језика.

Одлични односи између Србије и Индонезије су били у 2024. обележени јубилејом – 70 година дипломатских односа. Томе је симболично допринела емисија пригодних поштанских марака коју је у ту част објавила Пошта Србије. Ново заједничко издање поштанских марака, одражава дубљи ниво партнерства и међусобног поверења између наших институција и народа.

Племенита мисија филателије укључује приближавање и боље међусобно упознавање култура. Новим заједничким издањем везу Србије и Индонезије представља прелепа палета мотива из културне баштине наших земаља. На уметничким минијатурама заједничког издања су традиционалне народне ношње и куће представљене на маркама и музички инструменти приказани на вињетама и пригодном коверту.

Мотиви из Србије

Традиционална женска ношња из Срема (Војводина, Србија) с краја 19. века је садржајна и функционална целина са карактеристикама одевања словенских народа и новијих обележја одевне културе ширег панонског простора. Мушку шумадијску народну ношњу с краја 19. и почетка 20. века чине капа (шајкача) као обавезни део одевања, панталоне на бриџ, кошуља, ткани појас, јелек, вунене чарапе и кожни опанци. Овај тип ношње носио је националну конотацију и временом постао симбол српске народне ношње. Приказане ношње су из сталне поставке Етнографског музеја у Београду.

Вајат са тремом из села Алин Поток (1890), налази се у Музеју на отвореном „Старо село” Сирогојно (планина Златибор). Вајати су зграде у којима су спавали и чували своје личне ствари млађи брачни парови задружне породице. Музеј има 50 објеката народног градитељства, приказује архитектуру, унутрашње уређење и организацију породичног живота у брдско-планинским пределима Динарске регије Балкана и представља културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.

Традиција из Индонезије

Традиционална одећа Батак Тоба направљена је од традиционалне тканине Улос, доминантних тамних боја (црна и црвена), са додирима златне/сребрне нити и шарама структурно подељеним на део за главу, тело и ивицу. Различите врсте и шаре одговарају различитим церемонијама (нпр. Улос Рагидуп за велике церемоније, Улос Сиболанг за жалост).

Румах Болон (кућа Болон) је традиционална кућа народа Батак из Северне Суматре, једне од највећих етничких група у Индонезији. Румах Болон се састоји од два главна дела: горњег стамбеног простора и доњег који се користи за складиштење усева и стоке. Кров, карактеристичног облика седла, направљен је од палминих влакана или сламе, а зидови од дрвених дасака. Унутрашњи распоред је подељен на неколико делова без сталних преградних зидова, са камином у центру. Кућа носи значајно симболичко значење: високи кров представља однос са Створитељем, а снажни носећи стубови симболизују снагу и јединство породице.

Поштанска администрација Индонезије

Поштанска администрација Индонезије је званично основана је 27. септембра 1945. године. Било је то 40 дана пошто су први председник и потпредседник Републике Ахмед Сукарно и Мохамед Хата прогласили независност од тровековне колонијалне влааси Холандије над земљом у југоисточној Азији и Океанији.

Но, историја поштанских марака у Индонезији је зачета 1. априла 1864. године пуштањем прве марке у тадашњој Холандској источној Индији. Та поштанска марка је штампана у Утрехту, у Холандији.

До 1920. су на маркама били приказани само холандски краљ и краљица... Марке су углавном штампане у једној или две боје.

Нова серија позната као "Брандкаст" [Викидата], је објављена 1921. и била је посебно штампана као додатна поштарина за слање морске поште у водонепропусним гвозденим кутијама. Наиме, Индонезија је највећи архипелаг на свету који се састоји од 17.508 острва дуж 5.000 километара. Индонезија има преко 280 милиона становника и четврта је најмногољуднија земља на нашој планети.

Индонежанске поштанске марке током ослободилачког рата

Пошто је империјални Јапан освојио Индонезију 1941, окупаторска војна власт није одмах издала нове марке. Најбрже решење било је заменити многе преостале холандске колонијалне марке. Године 1943. почеле су да се производе марке на којима су приказане традиционална кућа, плесачица, храм и вид пиринчаног поља. Неке од њих је створио Басуки Абдулои (1915 –1993), један од најпознатијих уметника Индонезије.

Током револуционарног индонежанског рата за независност од холанског колонијализма после проглашења независности, марке холандске Источне Индије и оне из периода јапанске окупације до августа 1945, чувале су се у главној управи поштанске телеграфске и телефонске везе (ПТТ) и у другим поштанским одељењима. Марке су и даље коришћене пошто су на њима националне власти нанеле натписе везани за независну Републику Индонезију.

Но, већ 1946. у знак сећања на проглашење независности годину дасна раније издата је марка која приказује бесног бика. Била је штампана у граду Џогџакарти користећи једноставну технику у једној и две боје.

Поштанске марке за међународну подршку и признање

Индонежанско национално руководство је у то време настојало да стекне међународну подршку и признање. Један од таквих покушаја био је 1948. године, када су у државној штампарију у Бечу, и код једне америчка компаније из Филаделфије штампане марке револуционарне серије. Мали број ових марака коришћен је у Индонезији, а већина је продата колекционарима.

Холандија је званично предала суверенитет над колонијалним поседом, Сједињеним Државама Индонезије 27. децембра 1949. године. Пет година касније, у Индонезији је отворена прва савремена штампарија Пертјетакан Кебајоран, што је положило почетак штампању марки у земљи. Појавили су се локални дизајнери попут Амат бин Дуприја, Курниа&Кок и Џуналиеса.

Отприлике у време спровођења првог петогодишњег плана (Репелита, 1969-1974), влада је издала марке са више различитих субјеката. Главне теме су повезане са растом и развојем земље, јавном делатношћу, уметношћу, културом и туризмом. Од 1971. године марке се штампају у Перум Перури, националној безбедносној штампарији и ковници.

Похвале ауторима марака

Уметничко решење марака заједничког издања Србија – Индонезија потписују Надежда Скочајић из Србије и Сисванта из Индонезије. То издање, не би било могуће реализовати без упорности, креативности, умећа и плодне сарадње Србијамарке са стручним сарадницима из Етнографског музеја у Београду, Музеја на отвореном „Старо село” Сирогојно, и Амбасаде Републике Индонезије у Београду. На уметничкој обради марака, честититке и захвалност су упућени ауторима Скочајић и Сисванту.

(Крај) 

Извор: Кућа добрих вести