Кућа Добрих Вести

Login

До плате – без судског поступка

Оцените овај чланак
(3 гласова)

sporrrrrrr676767Запослени у Србији ускоро би могли да, без подношења тужби суду, захтевају исплате пуне зараде и других примања од послодаваца у поступку за мирно решавање радних спорова, а исто ће бити могуће и за запослене у јавном сектору који примају плату.

 

Ово је једно од нових решења предвиђено Нацртом закона о изменама и допунама Закона о мирном решавају радних спорова.

 

Предлог закона о изменама Закона о мирном решавању радних спорова, који то предвиђа, у скупштинској је процедури и очекује се његово усвајање на првој седници, а примена већ на пролеће ове године.

 

 

Поред ове новине Нацрт предвиђа и низ других решења којима је циљ да запослене послодавце подстакну да своје спорове решавају пред Републичком агенцијом а мирно решавање радних спорова у поступку преговора, а не пред судом, као и да буду сигурнији у решење свог спора.

 

Нова законска решења која ће бити размтрана током јавне расправе, тичу се проширења надлежност Републичке агенције за мирно решавање радних спорова на пуну зараду и плату, што до сада није био случај.

 

Агенције је, за сада, надлежна за утврђивање обавезе за исплату зараде до износа минималне зараде.

 

То значи да уколико је зарада прелази износ минималне зараде, запослени морају да покрећу судски спор за исплату разлике до пуне зараде. Али уколико се усвоје предложена решења из Нацрта, Агенција ће бити надлежна за спор поводом пуне зараде али и плате.

 

Проширење надлежности Агенције и за решавање спорова за исплату плата, значи да ће и државни службеници и намештеници, односно сви запослени у јавном сектору имати право да поставе питање исплате своје плате, накнаде плате и других примања.

Предложеним изменама проширује се и надлежност Агенције за решавање спорова и поводом других примања, као што су отпремнина или погребне услуге.

 

Решења из Нацрта, поред ових, предвиђају и да се код колективних радних спорова проширује надлежност Агенције на утврђивање репрезентативности синдиката, као и на спорове поводом утврђивања минимума процеса рада у току штрајка.

 

Предложеним изменама се прецизира да је у споровима у којима је једна страна у спору јавно предузеће или друштво капитала, страна у спору оснивач, односно локална самоуправа или Влада Републике Србије.

 

Такође би требало да се уведе обавеза миритеља да након неуспелих преговора, на захтев стране у спору, препоручи на који начин може да се реши тај спор, односно да сам донесе препоруку за решење спорних питања.

 

Код индивидуалних радних спорова суштинска измена је што се арбитру намеће обавеза да стране у спору током преговора наводи да постигну споразум који ће бити основ за доношење решења које задржава снагу правоснажне судске пресуде.

 

Када су у питању спорови поводом мобинга, пракса је показала да је споразум једини могући начин за успешно окончање спора поводом дискриминације и злостављања на раду.

 

Предстојећим изменама Закона предвиђено је да се овај поступак окончава, у поступку пред Агенцијом, само уколико до тог споразума дође. У супротном стране у спору ће бити упућене на поступак пред судом у складу са посебним законом који регулише ту материју.

 

Поред измена Закона, у плану је доношење Етичког кодекса миритеља и арбитара као и увођење службених легитимација за њих.

 

Очекивања од измене закона велика, јер у Србији институт мирног решавања радних спорова и после 12 година рада Агенције није успео да се постави као алтернатива судским поступцима, иако је ефикаснији и јефтинији вид решења спорова радника и послодаваца.

 

Информације о активној улози Агенције  за мирно решавање спорова нису доступачне широком броју људи, а у прилог томе показује и податак да је 2016. године пред судовима у Србији било више од 33.000 парница о радним споровима, док је Агенција имала 957 предмета.

 

Међутим, помака, ипак има, те је тако приметан пораст добијених сагласности супротстављене стране за покретање поступка, који износи више од 70%, док у Немачкој на пример он износи 20 одсто.

 

У 2017. Агенција је покренула укупно 1.067 поступака, што је 111 више него 2016. и пет пута више него 2014. када је покренуто 197 поступака, што је био вишегодишни просек.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 15 јануар 2018 11:30

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија