Одговор на ово питање покушала је да да др Јасна Мастиловић из Института за прехрамбене технологије „ФИНС“, објавио је Новосадски сајам. 

Како она наводи „Битно је да пекари испуне минималне услове који су прописани новим Правилником, и да кроз декларисање истакну садржај пекарског производа, а финалну одлуку о куповини и жељеном квалитету доноси потрошач. Наравно не треба изоставити ни адитиве, њихов утицај на здравље, правила и регулативе ЕУ, додатне сировине које могу унапредити нутритивну вредност пекарских производа, квалитет и безбедност брашна.

„Али треба напоменути да су ипак наше полице пекарских производа у погледу асортимана и даље много сиромашније у односу на асортиман и врсте пекарских производа у другим земљама, али и то, како су истакли дискутанти, треба посматрати и у светлу мале платежне моћи потрошача. Пекарство није само занат већ и уметност, па су и могућности пекарства, како је закључено, далеко шире од искоришћених”, истакла је Мастиловић.

Оштрија регулатива за две године

Др Оливера Шимурина, један од чланова тима који је учествовао у изради новог Правилника о квалитету пекарских производа усклађеног са међународним прописима који је недавно усвојен, је истакла да овај Правилник који ће ступити на снагу тек од 2018. године даје пекарима много шире могућности одабира сировина и формулисања рецептура пекарских производа, али да ће бити оштрији када је у питању декларисање производа и информисање потрошача.

Поред ових тема везаних за квалитет и асортиман пекарских производа истакнут је и проблем великих количина хлеба који остане непродат и враћа се у пекаре. Количине непродатог повратног хлеба и пецива се у Србији пење и преко 100 милиона различитих производа годишње. Указано је на потребу уређења ове области адекватним прописима, а размотрени су и проблеми класификације, чувања и даље употребе овог својеврсног отпада. Посебно су размотрене могућности, исплативост и проблеми коришћења повратног хлеба као сировине за храну за животиње и за производњу алкохола.

Манифестација је завршена промоцијом књиге историчара Димитрија Вујадиновића посвећену традиционалном хлебу Циповки коју је аутор сликовито назвао „Хлеб који се смеје на месец“.

Организатори су се захвалили свим учесницима и поручили да следеће године можемо очекивати нови Сајам пекарства и млинарства са додатним актуелним темама и садржајима за посетиоце као и проширење на кондиторски и посластичарски сектор.

Извор: Кућа добрих вести