Кућа Добрих Вести

Login

ДИДС 2014 - оригиналан садржај „мамац“ за посетиоце сајтова

Оцените овај чланак
(8 гласова)

DIDSsssssБЕОГРАД – Када имамо сајт, блог, интернет продавницу, на који желимо да доведемо посетиоце, шта треба да урадимо?То је, чини се, било суштинско питање на које су учесници данашњег Дана интернет домена ДИДС покушали да одговоре, а позиционирала се и као тема која је била најзанимљивија за публику.

А предлога учесника панела било је сијасет: код посетиоца треба изазвати емоцију, он мора бити мотивисан, препознати вредност, а битан је фактор и нарцисоидност. Свако од корисника друштвених мрежа, је нарцис, жели да буде најлепши, да покаже да је најпаметнији, да искаже свој став. И тиме се треба руководити када се креира садржај на неком сајту, оцена је учесника.
А Коктел парти ефекат?Да ли је неко чуо за то?Да не би губили време на размишљање ево одговора: како изазвати селективну пажњу у вирутелном свету, као на коктел парти журци, како се издвојити из масе људи и бити запажен. Данас имате „шуму“ информација које се нуде, па је битно како навести корисника да кликне, шерује, лајкује....
Помињале су и куце, бебе и маце, као садржај који мами кориснике, а носи са собом емотивну ноту, али и напоменуто да куце и маце свакако неће помоћи корпоративним сајтовима. Да би продали свој прозвод, морали би они да „емотивно“ упакују и пронађу сами свој оригиналан начин.
Као прави пример дигиталног активизма, који је кориснике друштвених мрежа подигао на ноге, наведена је хуманитарна акција „нахрани пса“, која је кренула сасвим спонтано и прерасла у акцију великих онлајн димензија. Идеја је посве једноставна, а ефекат немерљив, јер се много људи укључило у акцију.

Свако ко од остатака свог ручка нахрани пса луталицу требало је само да слика ту акцију и окачи је на друштвене мреже. Крајњи циљ ове акције је промена закона која се односе на збрињавање паса луталица и да град постави хранилице за псе у сваком парку. Упрово је ово као пример навела Николина Љепава, директор развоја Ninamedia Research, где није постојао било какав материјални покретач код корисника, а изазвао је акцију на друштвеним мрежама.
Закључак на основу ове приче био је да, пре свега, младе на друштвеним мрежама, не активира само материјална корист, већ они ту налазе простор да се остваре као појединци, да остваре своју индивидуалност, оно што је сврха на крају припадности сваком друштву.
Николина је навела да је ова акција показала и да су покретачи: вредности, хуманост, идеја, љубав према ближњима...због тога је веома важно да знате шта мотивише ваше циљне групе. Морате имати двосмерну комуникацију да бисте то сазнали. Да опипавате пулс генерација на друштвеним мрежама, од којих је свака има своје посебне карактеристике.
И наравно, на крају после емоција, ослушкивања потреба потенцијалних посетилаца, долази и материјални моменат. Он је нарочито важан код компанијских сајтова, јер су истраживања показала да ће посета доћи уколико је реч о некој промоцији или акцијској продаји.
Посетиоце морамо да слушамо. Њему је потребна гратификација да је уважен и поштован. Он то цени, жели да види и чује, а што је најважније поново ће „доћи“, оцена је Николине.

Претраживачи ће као критеријум за позицинирање узимати и лајковање садржаја

Радомир Баста, менаџер за CEO (Search engine optimization – процес унапређења квалитета и количине саобраћаја од претраживача ка веб сајту преко природних, органских или алгоритамских резултата претраге) из Four Dots покушао је да презентује како ће се ваш сајт у претраживачима високо позиционирати и бити један од првих понуђених опција.
Интересантан је нарочито био онај део његовог предавања који се односи о на сигнале са друштвених мрежа и њихово уважавање од стране водећих претраживача, googla, mozzile....
Ови генератори не рачунају у рејтинг факторе лајкове, шерове, твитове, али је питање времена када ће и то да се вреднује, сматра Баста. Иако неки стручњаци указују да ће ти критеријуми бити уважени тек за десетак година, он се са тим не слаже и сматра да ће за две године претраживачи узимати у обзир колико се ваш садржај, текст, слика на сајту и слично дели међу корисницима друштвених мрежа. У зависности од тога ви и ваш сајт бићете више или ниже рангирани. Баста истиче и да мрежа google plus коју је Google развио мало користе у Србији те да би требао искористити и њене потенцијале.
Радомир сматра да треба отварати налоге на свим друштвеним мрежама, али да се треба фокусирати на оне где има више интеракција са корисницима.
Мартина Анђелковић, online community manager, представила је као успешан пројекат портал „Моја гаража“
Портал има 310.000 јединствених посетилаца месечно, преко 30.000 паркираних аутомобила и 40.0000 регистрованих чланова. Идеја око које је настао овај портал је да се створи онлајн аутомобилска заједница која ће размењивати своја искуства о аутомобилима. Свако има право да се учлани, и „паркира“ свој ауто, односно сваки корисник има свој профил, који обухвата и ауто који он поседује и његове фотографије. На овом сајту могу се поставити питања о квару, понудити ауто на продају и томе слично....Постоји посебна секција дискусија у уквиру које се дискусује на 20 тема....Овај портал је одличан пример добре интеракције са корисницима, па тако око 70 одсто постова добије одговор у року од најмање два сата.

Успешне приче

У трећем блоку ДИДС-а настављено је са успешном презентацијом медијских интернет сајтова, интернет заједница и интернет продавница.
Свима заједничко је то да је потребно комуницирати са корисницима и уважавати њихове потребе и захтеве. Већина интернет продавница одговара на упит промптно, достава прозвода је брза, реакција сервиса у случају квара ефектна. Нема универзалног рецепта ни када пуштати постове. Према неким искуствима најбоље време је подне, када су сви на послу, или у послеподневним часовима , пет, седам или десет сати увече. Размак између постова зависи од случаја да случаја, па тако неки саветују да он буде два сата, неки више... Било како било оригиналан савет је и да „персонификујете страницу“.... и да је тако пласирате фановима. Да се зна када се нешто пронађе на нету, да је то ваше „кухиње“ дело.
Пуно је добрих прича испричано у овом трећем блоку, од којих можда пажњу заслужује Марко Цветковић са својим сајтом www.blogmagazin.rs. Ово је интернет магазин на коме се са својим постовима налази 56 блогера. Постоји свега девет месеци, а већ је успео да привуче и неке спонзоре као што је Касперски и једна козметичка кућа. Највећим својим личним успехом оснивач овог сајта сматра то што је један од блогера објавом својих блогова на www.blogmagizin.rs успео да нађе посао.
Осрвнути се морамо свакако и на презентацију портала startit.rs, који према речима модератора Ивана Минића помогао да се успостави стартап интернет заједница и ствари са мртве тачке покрену и у том сегменту. Овај портал се бави технолошким предузетништвом и циљ му је да открива младе људе који желе да постану предузетници, као и да се информишу о стартап бизнису сви они који су већ кренули на тај пут.
Интернет продавница која има интенцију да прерасте и у портал здраве хране biospajz.rs. Миља Вуковић, члан интернет тима ове продавнице каже да је била исправна одлука да се покрене сајт, јер данас када на гуглу откуцате: дијабет, пириначно брашно, житарица спелта, одмах испод сајтова који у свом називу садрже реч органска излази biospajz.rs. Фирма послује профитабилно а свакако јој је помогла мрежа од 59 малопродајних објеката, а намера је да се у наредном периоду продаја и наручивање производа онлајн повећа едукацијом купаца како до куповине путем интернета.
Од медијских сајтова који су презентовани на ДИДС 2014. треба свакако издвојити сајт www.posmatrac.rs. Сајт је настао као резултат тога да се медији којима се преко портала Njuznet указује на непрофесионалност у извештавању, не обазиру на критике, те је одлучено да се утиче на публику која конзумира те медије. Намера оснивача је била да се укаже људима как укрштањем различитих извора информација могу доћи до објективног обавештавања и на тај начин избегну разна спиновања. И како нам се чини - за сада успевају у томе.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 10 март 2014 21:01
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија