Кућа Добрих Вести

Login

Трговци вашим подацима на интернету - чувајте се

Оцените овај чланак
(1 Глас)

internet-podaci45454545БЕОГРАД - Сваки клик који направите на интернету има своју тржишну вредност. Свака информација коју оставите је на продају. Данас, лакше него икада неко на другом крају света може да сазна све што га занима о вама. И да то не плати много. Безбедносне агенције више нису највећи шпијуни на свету, заменили су их трговци подацима.


Више од стотину земаља света донело је законе који регулишу заштиту и приватност података, а велики број њих ипак мора да понуди јаче законске регулативе како би грађани имали поверење у то како приватне организације и владе третирају њихове податке. Велики број земаља је прихватио да је заштита података неопходна у појединим секторима, али оне још увек нису развиле свеобухватни закон о заштити података који би се примењивао у свим пословним и владиним секторима.


Међу онима чије пословање није регулисано како треба су и дата брокери.


За модерне Илије Чворовиће дата брокери нису вест, али ова мултимилионска индустрија и није много позната "обичним" грађанима, који и бесомучно деле своје фотографије и информације на друштвеним мрежама, одговарају на анкете и попуњавају упитнике како би добили попуст -- да јесте, можда би подесили своју приватност на Фејсбуку и смањили број чекинова на Форскверу.


Неке од најосетљивијих података (који се шаком и капом деле са пријатељима на друштвеним мрежама) прикупљају, анализирају, а потом и продају што између себе, што агенцијама (чак и државним установама) дата брокери.


Ваши подаци неком вреде нешто. Према проценама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), ако сте Европљанин, информација о вама вреди пет долара; ако сте Американац, нешто мало мање од десет.

 


Како дата брокери долазе до података о вама?


Ова индустрија постала је популарна у претходних неколико година, а број оних који су спремни да продају информације о људима са којима сарађују, о корисницима својих услуга, потрошачима све је већи.


Начини на које дата брокери долазе до података су разноврсни. Велики број компанија радо продаје информације о својим потрошачима, међутим, то није једини начин прикупљања информација. Дата брокери до њих могу доћи праћењем колачића, мобилних апликација, друштвених мрежа и онлајн анкета.


Недавно објављена анализа показала је да је Северна Америка највише допринела приходу дата брокера у последњих пар година. Разлог за то је популација наклоњена технологији која генерише велике количине података.


На свету данас постоји више од 4.000 дата брокер компанија. Аchiom, једна од највећих, има 23.000 сервера који скупљају и анализирају податке, податке више од петсто милиона људи широм света, и око 1.500 података по особи. Говоримо само о једној компанији.


Не чуди што је истраживање ревизорско-консултантске куће КПМГ које је спроведено у 24 земље света на узорку од 7.000 људи, показало да 84 одсто њих није задовољно контролом над начином којима организације користе њихове приватне податке, док само 10 одсто верује да има пуну контролу. Међутим, и даље без размишљања на тањир стављамо велики број тих података. Не уређујемо подешавања приватности, не пазимо шта попуњавамо и коме дајемо тражене информације.


"Интернет није оно што је био на самом почетку -- најслободнији медиј на којем пишете под надимком на неком форуму. Данас је већина ствари под именом и презименом. Не можете да се вратите на почетак и обришете све. Људи нису свесни да сваки клик који ураде на интернету остаје негде забележен. Велики број компанија скупља велики број података. Такође постоји велика опасност да вам неко украде идентитет", упозорава за Оригинал Небојша Јанковић из КПМГ Србија.


Компаније кроз разна истраживања прикупљају податке


"На дарк нету постоји берза података - од кредитних картица, до личних података са личних докумената. За 200 евра можете купити нечији пасош. То је постао озбиљан бизнис. Компаније кроз разна истраживања, упитнике, прикупљају велики број података. Већина људи те податке даје јер мисли да мора. Велики је проблем што већина компанија, осим неких развијених индустрија попут банака и осигуравајућих кућа, нема развијене интерне механизме и процедуре који јасно показују шта они смеју да раде са тим подацима и како треба да их чувају."


КПМГ се залаже за легализацију брокера података, а Јанковић сматра да би на тај начин ово, сада поприлично тајанствено поље постало транспарентно и уређено.


"Легализација продаје података, односно брокера података, била би позитивна контрамера. На тај начин ово поље би могло да се уреди, да у сваком тренутку можете да испратите где су ваши подаци. То је једина опција која би могла да заштити кориснике."


Из КПМГ истичу да није тешко предвидети да ће у ближој будућности доћи време када ће приватни подаци бити понуђени као средство трговине на берзи. Тада, наравно, приватни подаци богатијих потрошача имаће већу вредност.


"Компаније могу да предвиде да ће развој ићи тако што ће потрошачи имати личне брокере приватних података на тржишту. Брокер приватних података би деловао као посредник између појединца и организација које планирају да користе те податке. Замислите ситуацију у којој вам се покварио аутомобил. Могли бисте да ступите у контакт са својим брокером који већ зна вашу локацију, модел аутомобила, регистрацију и податке из банке, како би брзо и ефикасно средио поправку. Брокер података би био прва и једина особа за контакт, имао би све релевантне информације надохват руке и одмах би решио сваку ситуацију", објаснио је Akxilesx Tuteja, један од стручњака за глобалну сајбер безбедност из КПМГ.

                                                                   trgovinapodacima                                                                                                                                            
Не попуњавајте упитнике маркетиншких агенција


Компаније и маркетиншке агенције већ годинама скупљају информације о корисницима својих услуга, као и о потенцијалним корисницима. Прикупљају њихова имена, прате куповину путем кредитних картица и траже од вас да попуните упитнике како бисте добили попуст или неки каталог. Међутим, данас више него икада своје приватне податке делимо онлајн без знања да се они прикупљају и продају различитим људима.


Број компанија које прате наше податке је непознат. Има их, оцењује се, на хиљаде. Ту спадају фирме које се баве истраживањима, свакакве интернет компаније, маркетиншке и адвертајзинг агенције, као и трговинске асоцијације. Велики број светских угледних портала дозвољава "трећој страни" да прати шта ви кликћете на њиховим сајтовима. Док ви читате вести или разгледате станове, та трећа лица скупљају информације о томе, од сајта до сајта, имају увид у то шта читате, за шта сте заинтересовани и шта бисте можда желели да купите. Ваши телефони су практично мини-уређаји за праћење.


Радо се деле подаци о полу, образовању и етничкој припадности


Истраживање КПМГ показало је да више од половине испитаника радо дели своје податке о полу, образовању и етничкој припадности, управо оне које компанијама дају ширу слику о нама и чине посао продаје информација уноснијим. Мање од двадесет одсто њих то чини и са историјом онлајн претраге, приходима, локацијом на којој бораве, адресом или медицинским подацима.
"Истраживање је такође показало да поверење људи у друштвене мреже није велико, али опет их користе и деле на њима различите садржаје. Банке, рецимо, уживају највише поверења, али и ту је реч о малим постоцима, испод 50 одсто", каже Јанковић.


У закључку истраживања КПМГ наводи се и да људи често радо дају своје податке уколико имају корист од тога.


Овим истраживањем нису били обухваћени грађани Србије, али повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић за Оригинал каже да је свест о важности овог проблема далеко од нивоа развијених земаља.
"Нема никакве сумње да у Србији постоји трговина подацима и многи су тога несвесни. Имали смо више примера када су подаци покупљени од органа власти почели да се појављују у јавности. Већ годинама уназад указујем не само да је употреба тих података недозвољена већ и да је реч о кривичном делу", каже Шабић подсећајући на више случајева на које је као повереник само у прошлој години указао, а међу којима су и два везана за државне институције -- Министарство здравља због неправилности у обради података о личности у оквиру Интегрисаног здравственог информационог система и МУП Србије који недозвољено доставља личне податке грађана другим органима власти.


Министарство здравља и МУП нису једини. Недавно покренута наградна игра са фискалним рачунима такође је један вид прикупљања података. Ту су и увек спорна Агенција за привредне регистре, у којој можете да пронађете матичне бројеве свих власника компанија основаних у Србији, као и преглед судских казни до којих можете да дођете ако знате матични број особе која вас интересује.
Највећи проблем, истиче Шабић, јесте то што тужилаштво нема адекватан одговор на кршење закона и што је у више случајева у потпуности изостала реакција правосудног система. Он подсећа да је крајем прошле године застарео прекршајни поступак који је он поднео против Агенције за приватизацију, која је ставила на увид на интернету базу са подацима 5.190.000 грађана Србије.


Српски закон застарео и неприлагођен


За разлику од уређених земаља у којима закони прате трендове у пољу прикупљања података, српски закон је застарео и неприлагођен. Шабић подсећа да нови закон, на којем је лично радио, и даље није донесен, а требало је још 2012. године, а Небојша Јанковић упозорава да је актуелни закон неодређен и да није технички уређен.


"Наш закон не одређује на који начин подаци могу да се изнесу из земље, да ли је то енкриптовано, заштићено или је у отвореном облику", каже Јанковић такође подсећајући да се на нови закон већ дуго чека. "У развијенијим земљама све је повезано, од става људи до законодавства, које је много боље уређено по питању заштите података. Такође, у тим земљама се много више прича о овом проблему. Рецимо, у Немачкој је заштита података на веома високом нивоу. Немачки закон не дозвољава изношење података ван земље, чак ни у ЕУ."


Ипак, сагласни су и Јанковић и Шабић, свест грађана -- како широм света, тако и у Србији -- када је реч о заштити података, почела је да се мења набоље.


Више од половине учесника у анкети КПМГ - њих 55 одсто - одустало је од куповине путем интернета због бриге о приватности. Истраживање је такође показало да испитаници из већине земаља сматрају да је контрола над приватношћу важнија од погодности.

 

На свим тржиштима, осим на једном, анкетирани су рекли да им се не свиђа идеја продаје података о куповини трећим лицима, а више од две трећине оних који су учествовали у истраживању рекло је да им није пријатно то што апликације на телефону и таблету користе њихове приватне податке. Чак половина њих је обрисала браузер "колачиће" или је прилагодила подешавања приватности на друштвеним мрежама, а готово трећина анкетираних користи инкогнито мод када су на интернету.


Интересантно је да ни приходи као ни ниво образовања, насупрот устаљеном уверењу, не утичу на нечије виђење приватности.


"Када је реч о механизмима заштите, најбоље је да не делите много информација о себи на интернету. Исто тако, веома је важно да, пре него што дате податке, размислите да ли то може имати последице и да ли они могу да се злоупотребе", каже Јанковић.


Крађе идентитета нису реткост ни у Србији


Родољуб Шабић упозорава и на крађе идентитета, које нису стране у Србији, подсећајући на случај пензионера слабијег статуса који је пре пар година открио да је на његово име отворена фирма и да дугује велику суму новца. "Доказати да вам је идентитет украден је Сизифов посао. То је дуготрајан и мукотрпан процес."


Шабић истиче да грађани треба да се упознају са својим правима.


"Свест грађана у Србији свакако расте, међутим, и даље није реч о критичној маси која би могла да изазове веће промене", каже Шабић. "Када је реч о заштити, најједноставније је да, ако вам није јасно зашто вам неко тражи одређену информацију, захтевате објашњење зашто се од вас то тражи. Грађани олако дају информације о себи и морају да буду свесни да, уколико су дали пристанак, канцеларија повереника нема основа да реагује."


"Најбољи начин да подигнемо свест грађана је кроз медије. Ми то радимо на нивоу компанија и на конференцијама, али треба грађане едуковати и подићи ово питање на виши ниво у медијима. Да их научимо на шта треба да обрате пажњу и шта су њихова права. Које податке и коме су дужни да дају, а које не. Такође их треба едуковати о томе какву штету себи проузрокују када деле превише информација о себи", закључује Јанковић.

 

Извор: Nedeljnik.rs


Последњи пут измењено уторак, 16 мај 2017 14:40
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија