Кућа Добрих Вести

Login

О Кореји из студентског угла

Оцените овај чланак
(1 Глас)

studentiesejБЕОГРАД - После недавног историјског дана за народе двеју Кореја, али и за цео свет, када су се у демилитаризованој зони састали председници северне и јужне Кореје, као и данашњег историјског самита председника Америке и председника Северне Кореје у Сингапуру, желимо да подсетимо на награђене есеје које су студенти написали о личностима, пределима и историјским моментима ове ,,земље јутарњег мира", која је до 1948. била једна држава.

 

Амбасада Републике Кореје у партнерству са ,,Кућом добрих вести" и у 2017. је одабрала најуспешније есеје учесника Такмичења у писању есеја за ту годину и за победника прогласила Светлану Недељковић за њен есеј под називом ,,Мој сусрет са Бан Ки-Муном". Друго место освојила је Марија Савић са есејем ,,Рат је на врхунцу. Ударајте у бубњеве. Не проглашавајте моју смрт", док треће место деле две такмичарке: Михаила Михаиловић са есејем ,,Очи у очи са најлепшом женом Џосона" и Јелена Буџак са есејем ,,Кад затворим очи".

 

Данас Вам представљамо трећенаграђени рад Јелена Буџак са есејем ,,Кад затворим очи". 

 

                trecenagradena studentkinja Jelena Budžak

 

Кад затворим очи

 

,,Сећам се. Недеља после подне. Пада киша. Радим домаћи. Веће, мање, плус, минус. Не могу више. Одлазим у дневну собу. Укључен телевизор. У питању је неки страни документарац. „Шта је то?“, питам маму која гледа без трептања. „Само гледај и објаснићу ти на крају“, каже. „Ускоро се завршава.“ На енглеском је језику. Ништа не разумем. Али гледам. Имам само седам година. Не знам тачно ни о чему се ради. Знам само да посматрам неке лепе пределе. Не лепе. Прелепе, предивне, запањујуће. Сећам се како кажем мами: „Желим да живим тамо.“ „А где је то тамо?“, питах.


„Јужна Кореја“, одговара, „острво Чеђу.“ Само, изговорила је Чеђу. Али сада знам. Ђеђу. Каже се Ђеђу. Сећам се и онда документарац нестаје, заувек се искључује. Сећам се. Увек сам волела да сањарим. Сате бих проводила шаљући свој ум на најразличитије дестинације: од Канаде до Судана, од Русије до Аустралије, од Јапана до Норвешке. Али, омиљена дестинација ми је било, и увек ће бити, управо ово острво које је још онда оставило тако јак утисак на мене.

 

Ђеђу је један од разлога зашто волим да истражујем о историји и култури Јужне Кореје, зашто волим да гледам документарце о овој држави и њеним становницима, зашто слушам њихову музику, гледам њихове филмове, учим њихов језик. Све захваљујући том очаравајућем месту које ме је овоме и привукло. Увек док бих гледала корејске серије или емисије, ово опчињавајуће острво би се често појављивало, а ја бих се осећала као да изнова и изнова урањам у тај магични свет.


Острво Ђеђу је најмања провинција, али и највеће јужнокорејско острво, које је вулканског и суптропског типа. На острву постоји и врх Халасан, који је, такође, и највиши врх читаве државе. Ђеђу се налази јужно од саме државе и представља једно од најпосећенијих места на свету. Најпознатије је по хибридној врсти мандарина, такозване халабонг. Затим, ту је и предивно море, подземна пећина, угашени вулкан, као и мноштво флоре и фауне.

 

Још једна занимљивост у вези са овим острвом лежи управо у самој легенди настајања истог. Наиме, три полубога су се створила из три рупе у земљи, из три рупе које се и дан-данас налазе на истом
месту. Они су се, потом, оженили трима принцезама, које су започеле бављење пољопривредом
на острву. И тако је све почело. Затим, ту су и статуе, елемент због којих је ово острво највише и
познато. Ове су статуе направљене од вулканског камена и за њих се верује да су богови плодности. Оне су оно што је најинтересантније туристима и уз то су и распоређене по читавом острву и тако га чине оним што јесте – спој воде и земље, чињеница и легенди, стварног и нестварног.


Такође, Ђеђу је 1966. године постао национални парк, 2011. године постаје једно од нових седам светских чуда, а налази се и на Унесковој листи светске баштине.

 

Често сам маштала и замишљала како идем тамо, како се купам у кристално чистој води, како се пењем по висоравнима, како посматрам познато језеро, једем чувене мандарине. Кад одједном, затичем се на овом острву. Гледам око себе. Све је овде. Статуе, дрвеће, водопад, вулкан, море... Не могу да верујем. Заиста сам овде. Толико је прелепо да изгледа као сан. Али није. Штипам се неколико пута не бих ли се уверила у то. Не знам шта бих прво радила од силног узбуђења које осећам. Али онда у углу ока видим нешто што ми одмах привлачи пажњу. А то су импресивни слапови и небеско плава вода која се налази у подножју истих. Одлазим ближе да то погледам. Изгледа нестварно. Али се не задржавам овде јер желим што више ствари да видим.

 

Следеће што опажам су прекрасне статуе, а иза њих мноштво различитих биљака, дрвећа, палми. Потом шетам по једној од многобројних плажа које се овде налазе. Док удишем тај морски ваздух, посматрам таласе како ударају у обалу. А онда одлазим до чувеног моста како бих сагледала све лепоте овог острва и упила све што оно има да понуди. И тако ћутим и посматрам неколико минута, а онда опазим неки дрвени објект са многим бициклима испред. То морам да пробам, помислих у себи. Одлазим тамо, изнајмљујем жути бицикл и настављам своју авантуру. Док почињем да се возим по острву, већ креће да се смркава. „Ах, не“, изустих, „али још нисам све видела.“ Ни приближно. Нити пробала најбољи део.

 

Чувене мандарине. У подножју једне висоравни видим дрво мандарина, узимам две и настављам до врха, гурајући бицикл уза се. Стижем до врха уморна, али поглед који плени својом божанском и непоновљивом лепотом све надокнађује. Остављам бицикл и седам на траву посматрајући сунце које полако урања у море. Док љуштим мандарину, размишљам о томе како сам срећна што се управо ја налазим на овом посебном месту и баш кад је требало да је окусим, баш у том тренутку чујем неку музику, неку познату мелодију. „Ах, не, ово није било стварно.“ Полако отварам очи и даље под утиском сна. И пре него што ћу устати из кревета, кажем – „Надам се да ће се ово заиста некад остварити"."

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 12 јун 2018 21:11

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија