Кућа Добрих Вести

Login

Родитељство у Србији: Шта ће бити када постанемо део ЕУ

Оцените овај чланак
(1 Глас)

roditeljstvooioooooЕвропска комисија је 2017. године објавила Предлог директиве о равнотежи између пословног и приватног живота родитеља и неговатеља.

 

Две године касније, након опсежних расправа у Европском парламенту и Савету ЕУ, ова директива је усвојена и ступила је на снагу у августу 2019. године. Њен циљ је да олакша породицама узимање одсуства с посла и омогући им приступ флексибилним радним условима. Самим тим, она би требало да "допринесе повећању степена запослености жена и економској стабилности породица".

 

Небојша Лазаревић, члан Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије ЕУ и суоснивач Центра за европске политике, и Марија Ћирић, пројектна асистенткиња у ЦЕП-у.

 

Директива уводи низ законодавних и незаконодавних мера, тј. мера јавних политика, осмишљених тако да модернизују постојец́е оквире ЕУ у овој области.

 

Мере прописане директивом обухватају: увођење очинског одсуства, које дозвољава очевима да одсуствују најмање 10 радних дана по рођењу детета и примају најмање исту накнаду као за време боловања; појединачно право на четири плаћена месеца одсуства са рада ради неге детета, од чега се два месеца не могу преносити између родитеља, а висину зараде одређују саме државе чланице; увођење одсуства неговатеља, што значи да ће особе које су запослене, а које пружају личну негу или подршку рођаку имати право на пет дана одсуства годишње; и проширење права родитеља деце до осам година и неговатеља да затраже флексибилне радне услове.

 

С друге стране, мере јавних политика које треба да помогну државама чланицама да постигну заједничке циљеве подразумевају: подстицање употребе европских фондова за побољшање пружања услуга неге; заштиту родитеља и неговатеља од дискриминације или отказа; и уклањање негативних економских ефеката за особе које остварују други приход у домаћинству који се јављају због високих трошкова боравка у вртићима и предшколским установама.

 

Како се то одражава на Србију?

 

Важно је напоменути да директива поставља минималне захтеве када су у питању законске мере, што значи да државе чланице имају право да постављају више стандарде од оних утврђених директивом. Ово је веома значајно за нас будући да Србија веома великодушно прописује плаћена одсуства за мајке (по 12 месеци за прво и друго дете, и по 24 за треће и четврто дете). Такође, наш Закон о раду већ препознаје могућност да отац детета одсуствује са рада , како за потребе неге, тако и у изузетним случајевима прописаним законом. Дакле, усклађивање са правом ЕУ, било да се дешава у претприступној фази или у моменту чланства, неће ни на који начин смањити бенефиције које имају за циљ подршку рађању, већ ће се пре свега односити на обавезно очинско одсуство, неговатеље, као и на рад са непуним радним временом.

 

Позадина приче

 

Као што је већ поменуто, и пре 2019. године ЕУ је донела низ јавних политика и законодавних мера везаних за равнотежу између пословног и приватног живота. Деведесетих година усвојила је две директиве у области породичног одсуства (једну која штити трудне раднице и другу о родитељском одсуству ) као и директиву о непуном радном времену. Директива о родитељском одсуству је опозвана и замењена 2010. године, када су обезбеђени механизми за подстицање мушкараца на родитељско одсуство. Међутим, 2017. године је уведен европски стуб социјалних права, тј. низ начела и права који имају за циљ да обезбеде праведније тржиште рада и системе социјалне заштите.  Истовремено, захтеви невладиних организација и синдиката за побољшаним и модернизованим правним оквиром у овој области постали су све учесталији. Као одговор на ове захтеве, Комисија је исте године објавила предлог нове директиве, након чега је она усвојена и ступила на снагу две године касније.

 

Како то обично бива, предлог Комисије је ублажен током међудржавних преговора у Савету ЕУ и крајњи производ не садржи неке од најамбициознијих одредби. Наиме, директива садржи одредбу о одсуству неговатеља (најмање пет дана одсуства годишње), али за разлику од првобитног предлога, не захтева од држава чланица да надокнаде зараду оних који одсуствују ради пружања неге. Када је реч о родитељском одсуству, нова директива продужава минимални период родитељског одсуства који се не може пребацити са једног родитеља на другог, са једног на два месеца, међутим, Комисија је захтевала четири месеца. Коначно, иако се Директивом о равнотежи између пословног и приватног живота родитеља и неговатеља проширује право на тражење флексибилних радних услова на све запослене родитеље са децом до осам година, као и на неговатеље, ово није законска обавеза која се мора извршити. Родитељ или неговатељ има право да затражи такав аранжман, али послодавци нису дужни да те захтеве узму у обзир.

 

Дакле, иако ова директива представља позитиван помак у побољшању равнотеже између посла и приватног живота Европљана и доприноси постизању ширег циља родне равноправности промовисањем учешц́а жена на тржишту рада, она само прописује минималне стандарде и оставља државама чланицама значајну слободу у њиховом примењивању. У случају Србије, то значи да ће усвајање европских правила у овој области имати само додатне позитивне ефекте.

 

Извор: Еуроактив


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија