Уз подршку Омладинског клуба „Клара и Роса“, пројекат је почео са аудио-форматом, а касније је прешао на видео. За младе који су се прикључили то је била прилика да стекну нова искуства, ослободе се треме и науче како да разговарају са различитим саговорницима.

Он истиче да је у почетку покушавао да као уредник наметне теме и госте, али се показало да је боље да иницијатива буде на младима.

„Најприродније је да оне бирају теме и госте блиске њиховим годинама, интересовањима и афинитетима“, каже Нинослав.

Желећи да подрже ову младу редакцију из Суботице, представници Друштва новинара Војводине, огранка Удружења новинара Србије, Сандра Иршевић и Предраг Рава посетили су редакцију Тин подкаста из Суботице.

Од треме пред микрофоном до гласа генерације

Лана Папеш Богосављев, једна од чланица подкаста истиче да је Омладински клуб „Клара и Роса“ младима понудио простор и прилику да стекну прво новинарско искуство.

„На позив смо се одазвали, не знајући шта нас чека. Почели смо са аудио-форматом, у којем су се јасно чули трема и неискуство, а касније смо прешли на видео. Са тим преласком трема се претворила у смиреност и сигурност“, каже Лана.

Слоган подкаста најбоље описује оно што су желели да постигну – да буду глас своје генерације.

„Желели смо да инспиришемо младе да се огласе о стварима које сматрају важним, а старије да подсетимо да су мишљења младих подједнако значајна“, објашњава она.

За разлику од медијских садржаја у којима су млади углавном саговорници или тема о којој други говоре, у Тин подкасту они учествују у осмишљавању разговора и одлучују о томе шта желе да представе публици.

Млади су свеснији него што неки људи мисле

„Једна од важних тема које обрађујемо је ментално здравље младих, које се понекад занемарује уз образложење да је „школа њихова једина обавеза“, наводи саговорница. Млади сматрају да такав приступ не узима у обзир све изазове са којима се суочавају.

Лана сматра да млади често примећују проблеме које старији не виде на исти начин.

„Млади су свеснији него што неки људи мисле. Примећују ствари које можда неко старији неће. Размишљамо на други начин, али то је оно што нам је и потребно – нека друга перспектива коју добијамо разговором са младима“, истиче Лана.

О младима се говори, али да ли се млади питају?

Један од проблема на који указују новинарке Тин Подкаста је недовољна заступљеност младих у локалним медијима. Сматрају да се о њима често извештава без њиховог учешћа и без сагледавања тема из њихове перспективе.

Лана тако истиче да се појављују вести које се односе на младе, али они нису нужно укључени у њихово креирање нити имају прилику да објасне како виде одређени проблем. Због тога се може догодити да медијски садржај говори о њиховим интересовањима, потребама или поступцима, а да притом не одражава њихово стварно искуство.

„Било би лепше да медији који желе да укључе младе питају њих пре него што објаве неку вест или извештај“, поручује Лана.

Она сматра да би медији требало чешће да отварају простор за младе и да их укључе у припрему садржаја који се односи на њих.

Сличног је мишљења и Шћепановић, који указује на то да су медији које воде млади и даље реткост.

„Потребно је да их буде више, како би се чули проблеми из њихових уста, а не само из глава старијих“, каже он.

Као примере подршке наводи портал „Маглочистач“ и новинарку Наталију Јаковљевић, као и портал „Суботичке.рс“ и новинарку Наташу Филиповић, који су преносили приче из ТеенПодкаста.

Може ли подкаст да буде први корак ка новинарству?

Рад на Тин подкасту некима је отворио могућност да размишљају о новинарству и као будућем позиву. Калина Бабин и Марија Дамјановић Чонкић су такође део ауторске екипе подкаста.

,,Још раније сам учествовала у мањем новинарском пројекту у сарадњи са Дечјим позориштем Суботица, а рад на подкасту је додатно пробудио моје интересовање за новинарством. Највише ми се допада слобода коју имамо – да бирамо теме које нас занимају и разговарамо са различитим људима“, напомиње Калина.

Марија такође истиче да јој је подкаст приближио професионално новинарство, иако још није сигурна да ли би се у потпуности окренула овом позиву убудуће.

„Допада ми се рад са људима, слушање различитих мишљења и размена ставова. Научила сам да новинар мора бити оптимистичан, отворен и спреман да остави по страни сопствено мишљење како би чуо туђе – што није лако, нити је за свакога“, објашњава Марија.

Такво искуство, осим вештине разговора, подразумева и разумевање одговорности коју носи јавно изношење информација. У времену у којем свако може да објави садржај на друштвеним мрежама, посебно је важно разумети разлику између личног мишљења, непроверене тврдње и професионалног новинарског извештавања.

Како препознати поуздану информацију?

Млади данас свакодневно примају велики број информација преко различитих платформи. Због тога није увек једноставно проценити шта је тачно, шта је проверено, а шта може да доведе у заблуду. Марија сматра да је за сналажење у таквом окружењу неопходно развијати критичко мишљење.

„Данас млади примају хиљаде информација дневно, а један од највећих изазова јесте препознати шта је тачно и објективно, а шта одступа од професионалног новинарства. Разликовање је могуће, али захтева критичко мишљење. Оно се развија читањем књига и новинских чланака, уз време и труд. Верујем да је свако ко то жели способан да га развије“, каже она.

Извор: УНС