У свету презасићеном информацијама, брендовима, садржајем и анксиозношћу, људи више не траже само производе. Траже осећај и утеху, нешто што мирише на детињство, али има цену коју одрасли живот може да приушти. Или не може. Тако је на сцену ступио Лабубу. Нити плиш нити демон, већ чудна створења са изразом лица као да су управо видела инфлацију…

Људи воле да мисле да доносе рационалне одлуке. Воле да верују да су избори које праве засновани на подацима, информацијама и логици. Воле да мисле да, на неки начин, контролишу исход.

Поред чувања, обраде и излагања предмета афричких култура и уметности, Музеј афричке уметности поседује и драгоцену архиву – белешке, писма, разгледнице, фотографије и друге видове документарне грађе, која је настала током путовања оснивача музеја Веде Загорац и Здравка Печара у Африку.

У свету којим доминира буквална и фигуративна бука, тишина је концепт који често остаје непримећен и потцењен. Многи тумаче тишину као одсуство — празнину у разговору, паузу у музици или тишину усред хаоса.

Компанија „Belgrade Airport“ лансирала је званичну мобилну апликацију аеродрома "Никола Тесла" Београд, захваљујући којој путници могу у реалном времену да прате најважније информације о путовању и аеродрому и преко својих мобилних уређаја.

Удружење новинара Србије (УНС) позива новинаре и медијске раднике на једнодневни курс о информационој безбедности који ће бити одржан 4. октобра, од 11 сати, у Прес центру УНС-а, Кнез Михаилова 6/3, Београд.

У појединим медијима у Србији појавиле су се информације да су поједине банкарске услуге поскупеле.

Уважавајући значај медијске и информационе писмености за развој демократског друштва и активног грађанства, Фондација Propulsion Фонд и Министарство културе и информисања изразили су намеру да сарађују на обављању одређених активности у вези са развојем и унапређењем медијске и информационе писмености у Републици Србији.

Одакле потиче то свеприсутно мишљење неоптерећено чињеницама, односно васколико антивакцинаштво, надрилекарство и завераштво, а који се по јавности, фејсбуцима и вајберима наших грађана изливају издашно попут септичке јаме? Зашто смо тако ирационално склони дезинформацијама?

Колико информација је превише информација? На ово и слична питања учесници су покушали да одговре на вебинару из серије „Приче из карантина“.

Кроз интерактивну онлајн дискусију “Инфодемија и како нас медијска писменост штити” разговарало се о томе како да извучемо најбоље из свог дигитализованог живота и како да развијемо свест о медијском окружењу где проводимо толико свог времена, нарочито током пандемије. Како се можемо заштити од различитих манипулативних и лажних информација? Како да знамо коме да верујемо?

Колико информација долази до нас и путем којих канала?

Утицај инфодемије на промене у перцепцији и понашању?

Можемо ли да контролишемо своје реакције на медијски садржај?

Како да избегнемо информације које нам штете?

Приче из карантина водио је новинар и психолог Драган Илић.

Учесници вебинара били су Ана Мирковић, Институт за дигиталне комуникације, Снежана Миливојевић, Факултет политичких наука, Саша Мирковић, експерт за медијску писменост.

Први вебинар из ове серије погледајте ОВДЕ.

Извор: Кућа добрих вести/Euinfo.rs