Снимање поетско – филмске приче о једном од највећих руских и светских песника започето је 2013. године у Переделкину, у Јевтушенковој кући-музеју.
Главни јунак овог остварења је писац Горан Лазовић, коме ускоро из штампе излази књига „Планета Јевтушенко“, у којој су сабрани разговори које је водио са великим песником, уз мноштво до сада непознатих фотографија, писама, рускописних песама.
Српска премијера филма о Јевтушенку одржаће се прво у Београду а потом у Новом Саду и још у неким градовима Србије и Републике Српске, сходно условима које диктира епидемиолошка ситуација због вируса корона.
Пред представљање филма и књиге о Јевгенију Јевтушенку, Горан Лазовић се присећа друговања са руским поетским класиком:
-Наши сусрети су личили на празнике.
Једном ми се јавио из Ростова на Дону. Тада сам био у Москви. Падала је киша, и неки леденац је стизао са Волге, а он ми је скоро заповедно рекао – „Сутра те чекам у пет!“. То је изговорио тако тихо да се слушалица скоро ужарила од зебње, и радости.
Знао сам да је болестан, да су му ампутирали ногу, знао сам и да су му пренели да сам, сазнавши за ту новост, шалећи се, рекао – то је вероватно она нога којом је прво дотакао америчко тло! Знао сам и да позив не смем одбити.
Сутрадан, после поднева, кренуо сам са Кијевског вокзала ка Переделкину.
Воз је клапарао по сибирски, провлачио се између танковитих бреза, и тек сам на задњој станици, оставши сам у возу, схватио да сам стигао.
Прошао сам поред Пастернаковог дома, Окуџавине куће и закуцао на Јавтушенкову капију.
Дочекао ме је раширених руку.
Боже, колико сам тада поклона добио.
Све те књиге, боце с вином, оловке и умашћене вињете ставио је испред мене, и упитао „Колико остајеш?“
-Петнаест минута! – одговорио сам.
Остао сам шест сати.
-Хоћу да дођем у Србију, рекао је. И да ме водиш у то твоје Бродарево, да видим та брда с којих си гледао према Русији!
Растали смо се скоро ћутећи.
-Ускоро ћемо опет певати! – рекао је гледајући у небо.
Ја сам погледао у земљу.
Кад су ми јавили да је умро, падала је киша.
Личила је на ону која ме је испратила из Переделкина.
-Где сте тако покисли? – питала ме је кондуктерка.
-Био сам код Јевтушенка!
-Благо вама! – рекла је и из руку истргла пешкир који ми је неколико секунди пре тога тутнула у руке.
Предговор за књигу „Планета Јевтушенко“ написао је проф. др Малиша Станојевић, а ликовну опрему урадила је Ирина Власова. Издавач је београдски „СрбоАрт“.
Извор: Кућа добрих вести