На промоцији су учествовали Голуб Јашовић, књижевник и професор, Сузана Спасић, директорка Фондације Оља Ивањицки, Веселин Л. Мишњић, књижевник, док је Зорана Бантић извела традиционалне пјесме.

На изложби је представљено 11 радова препознатљивог визуелног језика, у којем се преплићу симболика, поетика форме и медитативна атмосфера. Фигуре, пејзажи и органски облици нису представљени реалистично, већ као унутрашње визије – простори тишине, интиме и контемплације. Затворене композиције и ритмично организоване површине стварају осјећај заштите и хармоније, док суптилна игра боја и текстура дјелима даје лирски и готово снолики карактер. У споју стилизације и емоционалне суптилности, ауторка успијева да природу и људску присутност представи као јединствен, симболички простор унутрашњег мира.

– Два идејна и мисаона хоризонта – књижевност и сликарство – уједињују се и преплићу под њеним умјетничким кровом. ДацаМар путује ријечима и непрестано трага за њима. У свој свијет прозе, поезије и сликарства сабрала је искуства, емоције и промишљања. Трагaч је истине и ријечи. Читање њене поезије и уживање у њеним платнима неће никога учинити ни пјесником ни сликаром, али ће подстаћи на размишљање – записао је Жељко Рутовић.

„Обдарена и радознала, упоредо са ликовним стварањем, Даца Марковић посвећена је и писаној ријечи. Подједнако успјешно бави се прозом и поезијом, о чему свједочи велики број објављених књига. Обдарена посебним погледом на свијет, доживљајем и изражајном снагом писања, успјела је да, поред слика, обогати и бројне библиотеке својом литературом. ДацаМар је остварила запажена дјела која је сврставају међу значајне и препознатљиве ствараоце, дајући видан допринос домаћој култури. Она живи своје сликарство – мислима путује у нове тишине и далеке свјетове, док ријечи сањају заједно са њеним бојама“ – изјавио је Здравко Вучинић.

ДацаМар рођена је у Иванграду. Завршила је Педагошку академију у Никшићу, на ликовном одсјеку, док је Филозофски факултет, смјер историја умјетности, завршила у Београду. Код професора Иван Табаковић усавршавала се кроз студијски рад и сликарску специјализацију. Члан је УЛУПУДС-а од 1979. године. Пише прозу и поезију и ствара умјетничка дјела у Београду и Беранама.

Објавила је 22 књига поезије и прозе. Учествовала је на више од 500 групних изложби и приредила 48 самосталних изложби. Добитница је и награде за животно дјело. Њене слике налазе се широм свијета – од Њујорка, Лугана, Москве, Лондона и Дизелдорфа, до Београда и њених Берана, некадашњег Иванграда.

Извор: Кућа добрих вести