Кућа Добрих Вести

Login

ДОДЕЛА НАГРАДА ЛАУРЕАТИМА: Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи

Оцените овај чланак
(4 гласова)

scenarionosecadfdfdfdДодела награда лауреатима и музичко поетско вече „Награђенима у част“ – У Амфитеатру „Данило Бата Стојковић“ синоћ је доделом награда лауреатима, свечано завршен 45.Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи.

 

Пред бројном публиком, за награђене је приређено музичко поетско вече под називом „Награђенима у част“.

 

Тиме је стављена тачка на јубиларни Фестивал, уз позитивне утиске учесника али и публике о врхунској организацији ове манифестације, која је уз промовисање Врњачке Бање на овај начин, филмску културу подигла на виши ниво и учврстила уверење да српска кинематографија и сценаристика имају добру будућност.

 

Жири у саставу Ивана Вујић, Радослав Зеленовић и Александар Ђаја, на петој фестивалској конференцији за новинаре, саопштио је одлуке о наградама.

 

-          награда жирија 45. Фестивала филмског сценарија доделјује се сценарију [Војислава Нановића*] и аутору сценарија адаптације Милени Марковић. За филм „Нечиста крв-грех предака“, у режији Милутина Петровића. Сценарио представлја изванредну фреску ликова Боре Станковића, као и слику српског патријархалног менталитета и борбе српског народа за опстанак и ослобођење од турске власти. Према речима председнице жирија Иване Вујић, сценаријо представлја врхунску анализу дела Боре Станковића и времена које је он својим делом обухватио.

 

-          награда жирија доделјена је сценарију Страхиње Маџаревића за филм „Лихвар“, у мрежији Немање Ћеранића. Сценарио је прича о појединцу и његовој немоћи да нађе излаз из лавиринта зла.

 

-          награда додељена је сценарију Наталије Аврамовић и Љубинке Стојановић, за филм „Пролећна песма“ у режији Наталије Аврамовић. Сценарио за овај филм представлја истраживање путовања главне јунакиње које руши зидове свакодневног живота у потрази за егзистенцијалном слободом.

 

-          Специјална награда жирија доделјена је сценарију Ивана Икића за филм“Оаза“ у његовој режији. Сценарио представља аутентичну причу о неопходности лјубави и недостатку емпатије у савременом свету.

 

Одлуке су, према речима Александра једногласне, а како је нагласио Радослав Зеленовић, није било лако да од девет сценарија, изаберу три, што био требало да значи да су остали незадоволјни. Радослав Зеленовић је рекао да нема разлога за незадоволјство, а да је заједничка карактерисика свих сценарија, који представлјају широку лепезу жанрова, да су филмови по њима, врло критички приказали времена која су описана. Радослав Зеленовић је објаснио да су фестивали његов паралелан живот, да није први пут у жирију овог фестивала, а да ће и овај памтити по доброј селекцији и одличној организацији.

 

Уметнички савет 45. Фестивала филмског сценарија доделио је награду „Михићево златно перо“ Горану Марковићу за изузетан допринос сценарију у националној кинематографији.

 

Жири новинара и филмских критичара 45. Фестивала филмског сценарија доделио је награду за најбољи сценарио Наталији Аврамовић и Љубинки Стојановић за филм „Пролећна песма“. У образложењу жирија у саставу: Зорица Драгојевић из „Илустроване политике“, Соња Тодоровић, новинарка Радио Београда 2 и Милена Зиск, новинарка РТВ Врњачка Бања се каже: Филм излази из стандардних оквира.

 

На јединствен, отворен и храбар начин приказује освајање слободе духа једне разведене жене и самохране мајке. То је аутобиографско оголјавање истине о унутрашњим борбама и страховима после губитка главног ослонца у животу. Уз сјајну глуму Михаеле Стаменковић, рађен са малим буџетом, успех је да се нађе свој пут ка фестивалским позорницама.

 

Промоција књиге Бојана Јовановића „Негована дивљина, филм и алтернативни филм“

 

Нишлија Бојан Јовановић, антрополог, књижевник и синеаста дипломирао је и докторирао етнологију на Филозофском факултету у Београду и радећи у Балканолошком институту САНУ стекао звање научног саветника.

                                                         scenario111

Књига „Негована дивљина – Филм и алтернативни филм“ обухвата есеје, интервјуе и ауторизована излагања Бојана Јовановића на теме свог богатог филмског опуса, алтернативног и експерименталног филма, филмске субверзивности и ониричности, односа алтернативне и официјелне кинематографије, али и шире гледаних кодова ових двеју култура. Књига садржи и Јовановићеве есеје о Ендију Ворхолу, Џони Џости, Андреју Тарковском, Р. В. Фасбиндеру… У поглавлју „Биоскопска парадигма“, Бојан се бави феноменом колективног доживлјавања илузије стварности, али веома прецизно, са становишта психологије и антропологије. Сегменти књиге који носе називе: „Субверзивно значење“, „Ониричка имагинација“, „Моћ почетка“, „Експериментално и алтернативно“, „Манифестно и латентно“. У другом делу књиге објавлјује своје текстове у којима се бави великим филмским ауторима и њиховим делима, као што су: Елем Климов („Иди и гледај“), Елдар Шенгелаја („Плави врхови“), Хектор Бабенка („Полјубац жене паука“), Жан Лик Годар („Детектив“), Акира Куросава („Ран“), Роберт Земекис („Повратак у будућност“), Питер Вир („Сведок“), Андреј Кончаловски („Помахнитали воз“), Андреј Тарковски („Жртвовање“), Дејвид Линч („Плави сомот“), Годфриј Ређио („Којанискаци“), Вим Вендерс, Фасбиндер, Бертолучи, Спилберг, Кишловски, Параџанов, Џармуш…

 

Снимио је преко четрдесет алтернативних филмова и објавио једанаест књига песама. Важан аспект његовог књижевног рада чине тематски есеји и текстови о домаћим и иностраним писцима. Главне теме Јовановићевог научног интересовања су: традиционална духовна култура Срба и балканских Словена, паганско наслеђе, магијска пракса, представе о смрти, етнопсихологија, теорија обреда, урбана антропологија, антрополошко проучавање зла, истраживање снова и превредновање досадашњег етнолошког и антрополошког наслеђа. Резултати његових истраживања уграђени су у приступе савремених научних проучавања.

 

Добитник је Вукове награде, Повеље поводом 55 година постојања Другог програма Радио Београда, Награде „11 јануар“, највише признање града Ниша, за постигнуте резултате у области науке и књижевност.

 

Кабаре „Да, то су били дани“

 

Небојша Дугалић и Борис Пинговић (прваци драме Народног позоришта/гитаре) у пратњи Воје Савића (музичар/бас гитара) и Нине Ћосић (музичар/ритам и вокали), 15. августа, на Тргу Културе у Врњачкој Бањи, у оквиру 45. Фестивала филмског сценарија извели су музичко – поетски кабаре „Да, то су били дани“.

 

„То су били дани“ је кабаре у коме лако, весело и лепршаво су укомбиновани познати стихови Душка Трифуновића, Лазе Костића, Милоша Црњанског. Ту су и анегдоте о Брани Петровићу, Витомиру Николићу, Тину Ујевићу, Зорану Радмиловићу и другим знаменитим личностима уз музику „Сантане“, „Ваје кон Диос“, Ерика Клептона, „Индекса“, групе „Леб и Сол“, Јосипе Лисац, „Азре“, Ђорђа Балашевића и „Бјелог дугмета“. Кабаре је подсетио многе на оне лепе, добре ствари из периода када су то заиста „били дани“, неки кажу „бољи дани, него данас“.

 

Овај леп музичко-сценски догађај, у топлој августовској вечери, многи гости понеће као лепу успомену на Врњачку Бању.

 

Летња школа драматургије 45. Фестивал

 

Драган Николић, сценариста, драматург, драмски писац и редитељ углавном документарних филмова, ради као уредник Филмског програма у Дому омладине у Београду. Већ другу годину за редом води радионицу Мала школа драматургије на Фестивалу филмског сценарија.

                                                            scenario33

Према његовим речима радионица је намењена драматурзима и сценаристима, као и редитељима, а фокус је углавном на сценарију. Полазници Школе драматургије су студенти са академија уметности и драмских факултета у Бањалуци, Београди и Новом Саду. Читају се сценарији и анализирају са те драматуршке, сценаристичке стране.

Такође, анализирају се и радови полазника и на тај начин унапређују.

 

Милица Лукић, студенткиња треће године драматургије на Факултету драмских уметности у Београду нам је рекла да полазници добијају увод из различитих углова, на различите начине што ствара једну врсту критичког мишљења и развија га на неком нивоу.

 

Промоција књиге Александра Гајовића “Први српски тајкун”

 

Током фестивала одржана је и промоција нове књиге Александра Гајовића „Први српски тајкун“.

Ова драма, политички трилер изашла је из штампе пре три недеље и већ је бестселер. Аутор Гајовић говорио је о главном лику Контрашу, привреднику који је трговао алуминијумом и челиком, који је седамдесетих година био оптужен за економско подривање СФРЈ. Тужилац је тражио смртну казну. Осуђен је на 20 година робије, а одлежао је три и по, због болести.

                                                  scenario44444

“Он је био изузетно способан привредник коме никако није одговарао тадашњи систем самоуправљања. Отишао је у Швајцарску и тамо направио праву империју. Имао је два велика пројекта у Минхену и Бечу. Постао је најзначајнији бизнисмен тадашње Европе. Део свог капитала уложио је у Србију која је почела економски да расте и то је био проблем. Политичари из Словеније и Хрватске су то запазили и скренули пажњу Титу на државног „Непријатеља број један“, рекао је Александар Гајовић.

 

Прва награда – Нечиста крв – грех предака

 

Филм “Нечиста крв – Грех предака” добио је прву награду на 45. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи, за сценаристу Војислава Нановића и аутора адаптације сценарија Милену Марковић. Награду је доделио жири у саставу: Ивана Вујић, Александар Ђаја, и Радослав Зеленовић. У образложењу одлуке стоји да је овај сценарио “изванредна фреска ликова Боре Станковића, као и слика српског патријархалног менталитета и његове борбе за опстанак и ослобођење од турске власти”. Филм “Нечиста крв – Грех предака” приказан је 13. августа на свечаном отварању фестивала у Врњачкој Бањи, када су се публици поклонили глумци и екипа филма.

 

Јована Станојловић, унука Војислава Нановића, примила је награду у његово име и тим поводом изјавила: „Војислав Нановић је имао троје деце, седморо унучади, и десето праунуче на путу. У њихово и у своје име захваљујем се жирију и фестивалу, редитељу и целој екипи филма, продукцијској кући This and That Production и Снежани ван Хаувелинген, који су све ово изгурали. Захваљујем се и у име Милене Марковић, која није овде из оправданих разлога, али и у име Задужбине Војислава Нановића. На симболичан начин, ово је у ствари први капитал који је Воја унео у Задужбину, својим великим делом. Његов благослов нас прати“.

 

Након приказивања у Врњачкој бањи, публика ће „Нечисту крв – Грех предака” моћи да погледа 20. августа на свечаном отварању четвртог Дунав Филм Феста и 22. августа у Нишу, на 56. Фестивалу глумачких остварења - Филмски сусрети. Београдска биоскопска премијера заказана је за 24. август у Комбанк дворани и дворани Цинеплеџџ Галерија Белграде, а биоскопска дистрибуција у Србији и целој Европи почиње истовремено, 26. августа, и са великим ишчекивањем биоскопске публике отвара јесењу сезону биоскопа.

 

Радња филма „Нечиста крв - Грех предака” се дешава пре Софкиног рођења и прати причу о њеном деди Хаџи Трифуну, угледном српском трговцу, који покушава да очува мир са турским властима, али и одржи свој углед и утицај у Врању, важној турској варошици у близини границе са ослобођеном Србијом. Док Трифун припрема два сина да га наследе на позицији вође међу српским народом, муке му стварају не само моћни турски бегови него и сама његова породица. Трифун доноси низ тешких одлука које ће касније утицати на његове потомке, јунаке из романа „Нечиста крв”.

 

Улоге тумаче Драган Бјелогрлић, Анђела Јовановић, Катарина Радивојевић, Феђа Штукан, Тим Сејфи, Нела Михаиловић, Марко Грабеж, Александар Ристоски, Недим Незировић, Дејан Бућин, Теодора Драгићевић, МИлица Гојковић и Ваја Дујовић. Филм је рађен по сценарију Војислава Нановића, који је адаптирала Милена Марковић. За сценографију је био задужен Миленко Јеремић, који је са својим тимом за потребе филма изградио реконструкцију Врања из 19. века, док је величанствене костиме епохе креирала костимографкиња Марина Меденица. Продуцент филма је Снежана ван Хаувелинген, а филм је настао у продукцији This and That Productions.

 

Овај филм од националног значаjа подржали су Филмски центар Србије, Министарство културе и информисања Републике Србије, МЕДИА фонд Креативне Европе и Делегација ЕУ у Србији.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 09 децембар 2021 16:23

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија