Кућа Добрих Вести

Login

Дан за чишћење града

Оцените овај чланак
(5 гласова)

kikirikiАБУЏА (Нигерија) - Данас је 30.3.2013 године. Веома значајан дан за Абуџу (Abuja), а претпостављам и за друге градове у Нигерији. Исто је тако значајан био и 23. фебруар, као што ће бити  и 27. април и сви остали датуми у току године које ће носити последње суботе у месецу.

Тог 23. фебруара, чекао сам шофера да ме одвезе на градилиште. Требало је да дође по мене у 8 часова. Било је већ 8.30 а од њега ни трага ни гласа. Још увек се нисам много узбуђивао, јер сам раније био упозорен да је, за Нигеријце време стало и да су народ који има времена за ''има времена''.
Овај детаљ ме је подсетио на једно време када сам боравио у Узбекистану... али то је већ нека друга прича.

9.20 минута а Бенсон се нити појављује нити одазива. Почиње да ме хвата паника из неколико разлога. Први је што се бринем да му се није нешто десило. Други разлог је што не волим да касним, а трећи страх да мајстори нешто не забрљају у мом одсуству. Проблем са мајсторима је, овде у Нигерији, што хоће да раде онако како су навикли. Много времена сам потрошио објашњавајући им да на овом градилишту морају да раде онако како им се каже. Уз обавезно ''сори маста'' и ''тенк ју маста''  они би наставили онако како су навикли...

10.18 минута. КОНАЧНО! Бенсон стиже!

Пожелео сам му добро јутро, везујући појас док смо полако кретали. Почео сам своју тираду на тему кашњења, нејављања на телефон и остало. Слушао ме је са гандијевском мирноћом... ваљда су их тако Енглези издриловали и чекао да завршим. Када је схватио да више немам шта да му кажем на споменуту тему, само ми је рекао: '' Сори маста... клининг деј''!

 

Добар пример и за градове у Србији

 

''Какав, бре, ''клининг деј'' има везе са градилиштем ''? – упитао сам га на енглеском језику, прескачући оно ''бре''.

''Данас је последња субота у месецу, маста, и од јутрос у 3 часа па до 10 ујутро забрањено је кретање СВИХ моторних возила у граду, јер се цео град чисти. Ко не испоштује ову забрану и буде ухваћен, доживеће конфискацију аутомобила.  Зато нисам могао да дођем у осам, по договору'' !  - био је кратак Бенсон.

Вероватно под утицајем онога што ми је Бенсон рекао, одједном сам приметио да је саобраћај дуж пута којим смо ишли неуобичајено слабог интезитета, као што сам приметио да више нема нанесеног песка и прашине уз ивичњаке, као ни остатака разних врста отпадака по тротоарима и травњацима.

Град ЈЕСТЕ изгледао фришко очишћен, док је саобраћај, пола сата касније, био онај стари.

Док смо пристизали на градилиште, размишљао сам како је то, са последњом суботом у месецу, резервисаном за чишћење града добра идеја, која би, сигуран сам, помогла и Београду. А онда сам закључио да од тога нема ништа јер у Београду не постоји толики паркинг на којем би могла да се паркирају конфискована возила оних који су прекршили забрану кретања од 03.00 – 10.00 часова ујутро.

Данас је последња субота у месецу марту. Данас не очекујем Бенсона јер је католички Васкрс и НИКО не ради, без обзира на верско опредељење.

Свеједно, мораћу да сачекам да прође 10 часова, да армија уличних чистача одради свој посао, да бих могао да одем на ревакцинацију против хепатитиса Б.

 

Драги сарадник “Куће добрих вести” Будимир Новаковић ову причу нам је послао из главног града Нигерије, Абуџе, где ће службено боравити неколико месеци и повремено ће нам нешто ексклузивно написати.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 09 април 2013 16:22
Будимир Новаковић

''Made in Надица, designed by Александар Новаковић’’, рођен је у Београду  26.05.1952 године.

Ближа одредница места рођења је део Београда који се зове Зерек и који је у директном контакту са најлепшим и најузбудљивијим делом планете, познатим под називом - Дорћол.

Дечаштво и момаштво је провео у ’’кругу двојке’’, где је завршио основно и средње образовање – на велику радост његових наставника и професора. У истом периоду успешно завршава и музичку школу одсек виолине, а потом и одсек клавира.

1970 године уписује Архитектонски факултет у Београду, који завршава, ’’ама за длаку’’, у року – на велику радост његовог оца.

После дванаестогодишњег лутања у државној служби, основао је своје приватно предузеће ’’АРЦХ’’ д.о.о. у коме је и данас запослен и у коме се бави пројектовањем, графичким и примењеним дизајном, илустрацијом и фотографијом и у којим областима је и добитник већег броја награда и признања.

Писањем, које иначе никада није сврставао у категорију свог креативног изражавања, почео  је да се бави на наговарање својих пријатеља.

Бивши је државни репрезентативац и рекордер у пливању и бивши је вице-шампион у џудоу.

Садашњи је отац петорице синова које сматра својим јединим правим успехом у животу.

Више из ове категорије « Звао ме је један од синова

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија