Вероватно најшаренији стан у Немачкој, смештен у Лудвигсхафену, фронтално напада сва чула. Из сваког угла нешто сија, трепери, светлуца.
Вили Штрајли (Willi Streily) клима главом. „Па, не верујем да постоји шаренији стан од овог.“ Плафон се прелива бојама, зидови светле, чак је и осигурач део кореографије боја.
„Неки кажу да је ово превише“, каже 84-годишњак. „За мене је то нормално.“
Више од 80 година Штрајли живи у другом највећем граду у југозападној покрајини Рајнланд-Пфалцу. Кад отворите врата, улазите у универзум лампи, огледала, слика.
На плафону су звезде од сунђера, кухињски ормарићи су шарени, ту и тамо стоје фигуре, а свуда висе слике. Колико их има, ни сам не зна. Каже да су то стотине, можда и више.
„Овде је већ моја бака живела“, прича Штрајли. „Током рата нас је било много. Рођаци који су остали без куће у бомбардовању. Мој ујак у суседној соби. То се никад не заборавља.“
Сатирична емисија Extra 3 телевизије Norddeutscher Rundfunk прогласила је Лудвигсхафен 2018. „најружнијим градом Немачке“.
Културни активиста Хелмут ван дер Бухолц, који организује шармантне туре по ружним деловима града, каже да су креативци попут Штрајлија потпуна супротност томе.
„У овом граду је било и још увек има оригиналних личности или такозваних рајских птица које једноставно раде по свом“, каже Бухолц.
Само што се о тим уметницима у граду премало зна.
„Одувек сам нешто правио“, прича Штрајли. Почео је са 20 година. Постери, орнаменти, прве слике. Касније жице за заваривање, сапунски камен, платно. „Делове изрежем, обојим и саставим.“
„Треба много стрпљења. Мајсторисање је уметност.“
Жеља му је да једном прикаже своја дела у локалном музеју Музеј Вилхелм Хак, једном од најзначајнијих уметничких музеја у Рајнланд-Пфалц.
„Али, ја се водим као аматерски уметник“, каже, „а таквима тамо нема места.“
Извор: ДПА

„Неки кажу да је ово превише“, каже Вили Штрајли. „За мене је то нормално.“ 
