Кућа Добрих Вести

Login

Одржан концерт традиционалне иранске музике

Оцените овај чланак
(2 гласова)

koncert123Поводом дана државности Исламске Републике Иран, и у знак сећања на недавно преминулог директора Културног центра при амбасади Ирана у Београду, преводиоца и писца, др Мохсена Сулејманија, у УК ,,Вук Караџић,синоћ је одржан концерт традиционалне иранске музике у извођењу групе СИНА из Техерана.


Београдска публика је имала прилику да се сретне са мало познатим музичким стваралаштвом ове азијске земље, у одличној интерпретацији врхунских музичара предводјеним Амин Рамином, мајстором тара, веома старог жичаног иструмента, који је, по свему, један од предака богате породице тамбурашких иструмената какве их ми овде знамо.


Мохсен Ебадати, мајстор каманчеа, дувачког инструмента који подсећа на нашу фрулу, показао је публици богатство звука тог инструмента који се овде ретко чује.


Многи су први пут имали прилику да цују древни ирански инструмент сантур, по свему, претечу цитре, на коме је мајстор Хосеин Харадјзадех сјајно приказао богатвство звука овог необичног инструмента.


Београдска публика, увек жељна нових музичких изазова, имала је прилику да се сретне са далеком културом једног народа и да ужива у одличној музици коју нема увек прилику да чује.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 09 фебруар 2018 14:53
Зорица Д. Марковић

Новинар ТАНЈУГ-а, у време када је државна новинска агенција била у светском врху по поузданости, брзини и професионалним стандардима. У сјајном окружењу великих ауторитета, имена која су ушла у историју српског новинарства, правом попришту духа, годинама ,,пекла", занат и научила најважније – нема краја, на себи се ради до краја живота, учиш док си жив. У таквом Танјуг-у прошла сам готово све редакције, последњих десетак година пратила сам здравство и екологију.
У време распада бивше Југославије, када је Танјуг постао партијско оруђе, напустила сам ту кућу, желећи да памтим само оно што је било добро у њој. Готово деценију потом провела сам у, тада тек рођеној новини, БЛИЦ-у. Млада новина, тим пун заноса и ентузијазма правио је нешто чега до тада није било на домаћем тржишту информисања. Радозналост ме је одвела из Блица, а као коаутор сценарија у сарадњи са редакцијом Научно-образовном програма РТС-а пуне две године радила сам на реализацији серије ,,Здравствени водич" од 22 епизоде, свака у трајању од по 30 минута, без реклама и тзв ,,сече". Ова серија доживела је више реприза и приказивања и на другим тв кућама широм бивше Југославије.
Добар део времена провела сам у невладином сектору, водећи удружење Клуб Здравље које се залагало за доношење Закона о заштити права пацијената и у томе и успело. Закон је усвојен у априлу 2013. године. Ратификацију Декларације из Овиједа, која регулише клиничка истраживања лекова и учешће пацијената у тим истраживањима, на иницијативу Клуба Здравље, Скупштина Србије спровела је 2011.године. Годину дана провела сам на месту директора Медија центра Клиничког центра Србије.
Сарађивала сам са великм бројем новина, часописа, недељника, магазина: Политика, Дневник, Вијести, НИН, Глас осигураника, амерички лист Србобран, јапански DIAMOND, црногорски ДАН, DINERS магазин, NEWS магазин, Геополитика, ревија ТРАГ, ревија 92, сајтове NSPM....
Рођена у Београду (08.06.1948), где сам похађала и завршила све школе, од основне ,,Браћа Рибар" ( данас ,,Краља Петра I") , преко чувене Прве београдске гимназије до Медицинског факултета. У новинарству сам се обрела стицајем неких животних околности, заволела тај посао и остала заувек. Поносна сам мама једног сина и своје ћерке, бака две дивне унуке. Музика и природа су моја велика љубав. Никада нисам престала да се дружим са планинарима, дугогодишњи сам члан ПД Победа, пасионирани трагач за неосвојеним даљинама, планинама, рекама, сваке године обавезно се дружим са пријатељима на неком рафтингу. Певање и музика ме испуњавају од ране младости, певала сам у КУД ЛОЛА, а након вишегодишње паузе обновила певање у КУД Ђока Павловић, потом у хору Браћа Барух. Сада певам у дивној земунској дружини, хору ОДЈЕК.
Мој сан да пишем само о добрим и племенитим стварима, надам се, моћиће да се реализује у сарадњи са кућом ДОБРИХ ВЕСТИ, где сам се поново срела са мојим драгим колегама из оног негдашњег Танјуга, из времена када је то била кућа за поштовање.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија