Производња хране је стратешки важан сектор и држава треба да гарантује откуп и цену домаћих производа. Преко две трећине малих произвођача у Србији (65,78%) производи храну на 5 или мање хектара.Већина младих пољопривредника у Србији (64,9%) види себе у овом послу и за 5 година, јер уживају у ономе што раде.
Ово је део резултата студије “Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет” спроведене у склопу пројекта „Гајимо узгајиваче“ (Growing Growers) који је финансиран средствима Европске комисије кроз програм Ерасмус+ – КА2 Стратешка партнерства за младе.
Носиоци пројекта су организације АМА – Центар за негу човека и природе из Србије и ЗМАГ (Зелена мрежа активистичких група) из Хрватске.
Пољопривредна индустрија у Србији је највећа узданица српске привреде, грана која традиционално остварује највећи раст, али је и пресудна за прехрану становништва. Иако је бројка о производњи хране у Србији коју конзумирамо нижа него што је то била историја, она одражава важност производње хране у локалној средини.
„Млади људи су годинама избегавали каријере у пољопривредној индустрији због броја сати рада, недостатка гарантованог прихода и наизглед бољих опција у другим индустријама. Ставови према пољопривреди се мењају, а за неке младе који воде пољопривредни посао прилика је да наставе са традицијом својих предака, имају профитабилну каријеру и користе спој традиционалних пракси и нових технологија“, изјавио је Александар Анђелковић, дипломирани агрекономиста, који своје знање примењује на газдинству Анђелковић.
Александар са поносом наставља да се бави пољопривредном производњом и сточарством којима су се бавили његови преци. Поред пшенице и кукуруза које узгаја, породично газдинство броји 130 оваца. Успех у гајењу оваца дугује добром планирању и управљању фармом оваца. Планирање је заступљено у свим сегментима производње посебно када су у питању инвестиције у механизацију. Воли да каже да није само пољопривредник, већ и члан струковних удружења, а своје стручно знање из области пољопривреде омогућава му да се залаже за друге пољопривреднике, а и сам буде још бољи у ономе што ради.
У оквиру пројекта „Гајимо узгајиваче, настао је и портал „За друга“ на којем можете погледати како изгледа и чиме се бави Александрово газдинство, али и домаћинства других младих пољопривредника. На истом месту, посетиоци су у могућности да успоставе директан контакт са младим пољопривредницима, купе њихове производе и тако подрже њихов опстанак и развој.
Студију “Млади пољопривредници и прехрамбени суверенитет” у целини на срспком и енглеском можете погледати ОВДЕ.
Извор: Кућа добрих вести/АМА центар
