Рођена у центру Београда, у кругу двојке, где бука, смог и прашина испуњавају простор свакодневног живота, играјући се у песку на Малом Ташмајдану и спуштајући се безброј пута низ тобоган звани Уво, Наташа Петровић јурила је голубове и врапце, и била увек насмејана и весела. Таква је и данас.