Овогодишњи фестивал одвија се под слоганом „Суперхероји науке“, па су тако његова заштитна лица прави српски суперхероји – седам младих научника који знањем и упорношћу мењају наш свет на боље.
„Суперхероји су сви они истраживачи који живе да би истраживали, а не истражују да би живели. То су они којима се радозналост може прочитати из очију, који своје резултате и запажања деле а не чувају по фиокама за боље дане”, сматра др Зорана Курбалија Новичић, научна сарадница Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, запослена у оквиру Одељења за генетику популација и екогенотоксикологију.
Њу никада нису занимали суперхероји из света филмова и стрипова, много јој је инспиративнија легендарна Марија Кири, научница са суперхеројским каратеристикама. Највише је мотивишу погледи подршке њене породице и радознале очи малих будућих истраживача који деле нешто генетског кода са њом – њено двоје деце.

Научници нису само група штребера

Она ће заједно са суперхеројем Луком Михајловићем водити посетиоце кроз узбудљиви свет дебата о најразличитијим, али веома актуелним темама. Запослен на Катедри за биохемију Хемијског Факултета, где се бави испитивањем молекулске основе алергија и масеном спектрометријом, Михајловић први пут ове године облачи суперхеројско одело Фестивала науке. „Мислим да кроз овај фестивал људи схватају да научници нису група штребера у неком подруму, који се баве опскурним (скоро окултним!) експериментима, већ људи од крви и меса, са интересовањима која често иду далеко од лабораторије”, тврди он. Управо су таква и његова интересовања која се протежу од џез музике, преко пливања до хране, којој посвећује највише времена.
Када је већ о храни реч, још један суперхерој фестивала, др Милован Шуваков са Института за физику уочава да је већ први Фестивал науке, одржан пре шест година, показао колика "глад" за оваквим садржајима постоји међу нашим суграђанима. Заљубљеник у пчеларство, физичар који свако истраживање доживљава као пут у непознато, не крије ни то да са Квентином Тарантином дели једну велику љубав – љубав према Супермену. „Сви остали суперхероји су заправо људи са неком специјалном способношћу, који се маскирају у суперхероје по потреби. Супермен је управо обрнуто од тога”, објашњава др Шуваков. „Он је једини истински суперхерој који се маскира у човека, а Кларк Кент је његова пародија човечанства.”

Забава на тему науке са интелегентним хумором

Његова колегиница Јелена Пајовић са Физичког факултета Универзитета у Београду још једна је репрезентативка суперхеројског тима Фестивала науке. Осим у науку, заљубљена је у Петницу и музику, а своје испите на докторским студијама спрема уз непрекидно слушање бендова као што су „ Arctic Monkeys” и „The Black Keys, али и уз неизоставног и никада превазиђеног класика Георга Фридриха Хендла. Према њеном мишљењу, суперхероји су сви они који се труде да ненаучно мишљење и псеудонауке разоткрију на време. „Верујем да је свако од нас бар мало суперхерој. А ако није, треба да дође на Фестивал науке и пробудиће се у њему суперхеројчић. Ради, верујте”, поручује она.
Са њом је сагласан и др Оливер Тошковић из Лабораторије за експерименталну психологију, који сматра да је Фестивал науке одличан терен за стасавање и увежбавање нових суперхероја. „Фестивал можда делује само као забава, али је забава на тему науке са интелигентним хумором који показује како људи могу да уживају у образовним садржајима”, каже овај суперхерој. Док ужива у омиљеним кнедлама са шљивама и соку од крушке, он упија животне лекције из епизода анимиране серије „South Park”,  и радо се сећа савета суперхероја свог детињства Бранка Коцкице, који је са лакоћом претварао сложеност научних сазнања у дечију игру.

Свако може да буде суперхерој

Са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” стиже и др Владимир Јовановић, који у паузи између лова на мишеве и смрзавања испред пећина, успева да убере и понеку занимљиву биљку, али и да скупља маркице и старе књиге. Угледа се на бројне хероје из стрипова, али и своје наставнике и професоре који су га током школских дана додатно пунили ентузијазмом. Испоставило се да је та доза била више него довољна за бављење науком у Србији, правим суперхеројским чином. „Бити суперхерој у Србији значи ‘на страшном месту’ истрајавати у намери да посао који волиш обављаш на најбољи начин, и да своју љубав и енергију преносиш на своје окружење, нарочито на младе“, сматра он.
Последњи и никако мање важан члан суперхеројског тима Фестивала науке је Воин Петровић, биохемичар из Института за нуклеарне науке „Винча“. Воли да каже да 99 посто науке заправо чине разочарања и неуспеси, а тек један проценат обухватају невероватне и нове ствари, због којих, без икакве сумње, вреди бавити се науком било где у свету, па и у Србији. Воли и да игра игрице, кува и плете јер, како каже, на телевизијским каналима никад нема ништа нормално да се гледа још од 1999. И не, не воли класичне суперхероје, а ево и зашто: „Сматрам да сваки човек може уз рад, труд и жељу да извуче из себе максимум. Свако може да буде суперхерој, уколико има оно нешто што га погони да буде у нечему бољи од осталих.”
Фестивал науке је највећи догађај у региону којим се промовишу наука и образовање. Сваке године окупља више од 550 научника из земље као и госте из иностранства.
Карте за 7. Фестивал науке могу се купити по цени од 400 динара на Евентим продајним местима у целој Србији као и преко GIG STIX продајних местаp – Corner Shopova. Са дневном картом Фестивала науке сви заинтересовани, током четири фестивалска дана, могу обићи и Научни центар Музеја науке и технике (Скендер-бегова 51).

Генерални спонзор Фестивала науке је компанија НИС која се ослања на научно-техничке активности, примену нових технологија и иновација у свим областима пословања у циљу остваривања раста и развоја компаније. Пријатељ манифестације је МТ:S, а спонзори су Ерсте банка, компаније Кока Кола, McDonalds, Имлек и Grafix.
Фестивал подржавају Центар за промоцију науке, Секретаријат за образовање и дечију заштиту, општина Савски венац као и стране амбасаде и културни центри.

                                                                                                                       Извор: Кућа добрих вести