Време које људи проводе на друштвеним мрежама достигло је врхунац 2022. године и од тада је у сталном опадању, а истовремено ове платформе губе „друштвени“ карактер јер их људи све мање користе за комуникацију са другима, а све више да испуне слободно време.
Фајненшел тајмс пише да ћемо се у неким наредним годинама вероватно осврнути на овај тренутак као тачку када су друштвене мреже исцрпеле оригиналну сврху и квалитет и убрзано почеле да се мењају, те да од места где треба бити виђен постају забачени кутак интернета који посећују само они који немају паметнија посла.
Мета и OpenAI су недавно најавили нове друштвене платформе за објављивање кратких видео клипова направљених помоћу вештачке интелигенције, што претпоставља да постоји неискоришћена потражња за могућношћу креирања и гледања још више садржаја.
То је „ултра прерађени садржај“ који би у најбољем случају имао занемарљиву информативну вредност, пише британски лист и додаје да вишегодишња деградација друштвених мрежа изгледа одбија људе.
Истраживање које је за британски лист урадила компанија GWI, анализирајући онлајн навике 250.000 одраслих у више од 50 земаља, показује да су старији од 16 година на крају 2024. године на друштвеним мрежама проводили у просеку два сата и 20 минута дневно, готово 10 одсто мање него 2022.
Пад је најизраженији међу некада највећим корисницима – тинејџерима и двадесетогодишњацима.
Садржај генерисан вештачком интелигенцијом већ је присутан на ТикТоку и Јутјубу, а друштвене платформе које су некада биле место где људи размењују новости са пријатељима и породицом, постају место где је све мање интеракције између људи.
„Сада смо сведоци трансформације друштвених медија у антидруштвене медије, већина људи не учествује активно на платформама, а интеракције из стварног света се замењују скроловањем“, пише Фајненшел тајмс.
Истраживање је показало да је удео људи који су навели да користе друштвене платформе да би остали у контакту с пријатељима, изнели своја мишљења или упознали нове људе опао за више од четвртине од 2014. године.
Са друге стране, „рефлексно отварање апликација ради испуњавања слободног времена је порасло“, што одражава штетно померање са свесног на сурфовање без размишљања.
Друштвене мреже данас прибегавају „све очајнијим методама“ да би привукле пажњу.
„Многе од ових апликација више нису заправо друштвене апликације у било ком смислу те речи. То су апликације које максимизирају време проведено испред екрана, користећи сва потребна средства да би извукле додатне секунде и минуте“, пише Фајненшел тајмс.
Лист додаје да би било добро да није у питању само засићење друштвеним медијима, него да је то искуство деградирано до те мере да је тргнуло људе и навело их да се окрену здравијем начину коришћења свог времена.
Једини изузетак од овог глобалног тренда је Северна Америка, где време проведено на друштвеним мрежама наставља да расте, са 15 одсто више него у Европи 2024. године.
Док се докази да друштвене мреже наносе штету оспоравају, Фајненшел тајмс наводи да те дебате често не успевају да објасне како су се платформе фундаментално промениле – од места повезивања до изолације и одвлачења пажње.
„Један од најјачих аргумената за штетни утицај јесте да је време проведено на овим платформама у ствари време које није проведено за неговање интеракција са другим људима. Ако се тај тренд мења, сигурно не би било лоше. Ако се на крају прошири на Америку, још боље“, наводи лондонски дневник.
Извор: Бета
