Време које људи проводе на друштвеним мрежама достигло је врхунац 2022. године и од тада је у сталном опадању, а истовремено ове платформе губе „друштвени“ карактер јер их људи све мање користе за комуникацију са другима, а све више да испуне слободно време.

Најкраћи одговор би био не, јер многи данас познати људи су тек у каснијим годинама открили за шта су заправо талентовани и одважили се да се упусте у нове каријере, пише Инфостуд.

Утисак је да су сви који су подизали кредите пре 2020. године мање бринули о врсти камате.

Почетак године са собом носи бројне изазове, а то је и време када многи од нас желе да унесу позитивне промене у свој живот и свакодневну рутину.

Почетак нове године време је за увођење промена и одлука које ће поправити ваше здравље и благостање, а ево шта саветују научници.

Траг фондација организује Годишњу конференцију првог циклуса програма „Покрет Полет“, под називом „Промена перспективе“.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић упутила је иницијативу за измене Закона о планирању и изградњи како би се грађанима са инвалидитетом омогућио приступ становима.

У Србији се на дневном нивоу баци 2.000.000 кг хране, док 446.000 људи не може да задовољи основне животне потребе, закључено је на радионици организованој у Културној станици Свилара, у Новом Саду

У Културној станици Свилара у Новом Саду, у среду, 13. априла, одржана је трећа по реду радионица у оквиру пројекта ЕкОтисак, чија тема су били храна, прехрамбене навике и климатске промене.

Током три и по сата активног, колаборативног рада, публика и стручњаци позвани да се укључе у дискусију и интерактивни део програма бавили су се питањима угљеничког отиска прехрамбене индустрије, утицајем климатских промена на производњу хране, навикама грађана у исхрани и решењима како смањити прехрамбени отпад. Радионицу су водили др Јасна Мастиловић са Института за прехрамбене технологије из Новог Сада, заједно са својим тимом, и Жељко Митковски, менаџер пројекта Спасимо храну Фондације Ана и Владе Дивац.

„Данас само разговарали о утицају исхране на климатске промене, односно о односу исхране и климатских промена. Разговарали смо и о томе како наша исхрана утиче на климатске промене, односно колико се кроз ланац исхране ствара гасова стаклене баште и колики угљенични отисак остаје, односно колико доприносимо глобалном загревању и генерално климатским променама. Осврнули смо се на све ефекте климатских промена, посебно на оне у пољопривреди и производњи хране са различитих аспеката - оних који се тичу смањења приноса различитих култура кроз ефекте климатских промена, као и променама у екосистему који доприноси развоју штетних организама који смањују приносе и утичу на безбедност и квалитет пољопривредних производа“, напомиње др Јасна Мастиловић.

„У радионици смо са присутним грађанима сагледали како можемо смањити наш угљенични отисак као појединци, кроз промену навика у исхрани, и израчунали угљенични отисак просечног оброка који смо конзумирали у току дана. Причали смо о својим навикама и продискутовали како можемо кроз промену навика у исхрани генерално утицати да угљенични отисак буде мањи. Важна тема било је бацање отпада од хране, без обзира да ли је то отпад који бацамо као појединци у домаћинству или је реч о отпаду који настаје у ланцу производње хране, јер кроз смањење отпада можемо као појединци (потрошачи) допинети томе да се успоре климатске промене које нас све врло забрињавају,“ наглашава др Јасна Мастиловић.

На радионици је било разговора и о законском оквиру опорезивања донација хране и о системским покушајима да вишкови хране заврше код оних којима су најпотребнији. За сам крај је осмишљен низ задатака посвећених прехрамбеном отпаду и ономе што ми као појединци можемо да урадимо на том путу.

„Усклађивањем прописа за донирање хране са смерницама Европске уније и укидањем ПДВ-а на донације хране, оне би се у Србији увећале за 160 милиона динара годишње, што би значајно допринело смањењу угљеничког отиска и борби против сиромаштва. Према проценама, у Србији се на дневном нивоу баци 2.000.000 кг хране, док 446.000 људи не може да задовољи основне животне потребе. Зато је задатак свакога од нас да бринемо о храни и бринемо једни од другима", поручио је Жељко Митковски, менаџер пројекта у Фондацији Ана и Владе Дивац представљајући резултате кампање „Спасимо храну, спасимо хуманост" и Националног дана давања кроз које је прикупљено 70 тона хране за најугроженије.

Овом приликом представљен је мобилни ЕкОтисак пункт осмишљен са циљем да визуелно ослика и забележи одговоре грађана на неке од питања у вези за навикама појединаца када је реч о климатским променама. Испред Културне станице Свилара, грађани су имали прилике да кроз попуњавање анкете освесте своје свакодневне навике и начине на које се оне рефлектују на угљенични отисак, као својеврсни траг који свако од нас оставља на планети. На који начин грађани користе апарате у домацинству, да ли су штедљиви када је реч о количини хране коју конзумирају? Ово су само нека од питања на која су грађани могли да одговоре.

О пројекту Екотисак

Пројекат ЕкОтисак посвећен је климатским изазовима кроз спој уметности и науке. Центар за промоцију науке осмишљава нове начине информисања јавности и укључује и саме грађане у научна истраживања, у сарадњи са Филозофским факултетом и Академијом уметности Универзитета у Новом Саду, као и са организацијом Зелени Сад.

Традиционална манифестација арт+сциенце ће се кроз пројекат ЕкОтисак, током јула и августа 2022. године, реализовати у Новом Саду, овогодишњој Европској престоници културе. Уз активно укључивање уметника, научних истраживача, организација цивилног друштва и грађана, ове године испитиваћемо свакодневне навике грађана и процењивати начине на који се оне рефлектују на угљенични отисак, као својеврсни траг који свако оставља на нашу планету.

Извор: Кућа добрих вести

Од 23 - 28.октобра, у сарадњи са партнерским организацијма, ДАХ Театар ће реализовати први Фестивал Уметност и људска права код нас.

Деле га на детињство, младост и старост; на време када си имао снове и оно време када си престао да сањаш; на доба у којем растеш, физички, духовно и свакојако и оно за које су везане одреднице слабљење, пад, губљење... снаге, памети, воље, идеала, идеја и којечега још.