Поповић је истакао да ће циљ Савета бити спајање академске и пословне заједнице, чија ће будућа сарадња допринети модернијем тржишту, јер су иновације, како каже, једини начин опстанка у савременим условима пословања. "Као професор Машинског факултета већ 23 године слушам причу о сарадњи науке и привреде, мало ствари је урађено по том питању зато што смо стално у неком транзиционом периоду. Наука мора да утиче на развој друштва, јер наука нема сврху ако служи самој себи", нагласио је Поповић, а пренела Привредна комора Србије.

Формирање Савета сматра важном активношћу која је настала на иницијативу ПКС, са којом Министарство просвете има вишеструку сарадњу на пољу развоја дуалног образовања и предузетништва.

Првој конститутивној седници Савета присуствовао је и саветник председника ПКС, Михаило Весовић, који је истакао да на састанцима новоформираног Савета неће присуствовати само чланови, већ и сви они који могу да дају допринос унапређењу сарадње између науке и привреде.

"Не постоји будућност модерне привреде без научне јавности", нагласио је Весовић и додао да Савет представља компромисан одговор на захтеве компанија, универзитета и државе. С обзиром да је конкретна и разумљива комуникација циљ свих чланова Савета, Весовић оцењује да ће тело убрзо ојачати и постати место где привреда и наука "говоре истим језиком".

Његов колега, Александар Кемивеш, саветник председника ПКС, такође је поздравио оснивање Савета које ће убудуће повезати, како каже, све актере који су битни за привреду и науку - академску заједницу, фирме и компаније које делују у сегменту иновација, државне органе, министарства и Владу Србије.

"Потребе привреде све више траже укључење академске заједнице која ће помоћи даљем развоју нашег тржишта, а с друге стране академска заједница добија од привреде информације како би своје активности прилагодила њиховим потреба", рекао је Кемивеш.

На седници су представљени Центар за дигиталну трансформацију ПКС, Центар за управљање пројектима ПКС, Центар за ЕУ интеграције, као и пројекта "Смарт Фацторy Хуб".

Савет за сарадњу науке и привреде чине представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошких развој, Кабинета председника Владе - Јединице за имплементацију стратешких пројеката - Тим за ИТ и предузетништво, Републичког секретаријата за јавне политике Владе Србије.

У Савету су и Завод за интелектуалну својину, представници универзитета у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, Фонд за иновативну делатност, Развојна агенција Србије, ИКТ мрежа кластер, Научно-технолошки парк Звездара, ICT HUB, Биосенс институт, Agrounik, HTEC Group, Mainstream, Logit Solutions, Helvetas.

Извор: Кућа добрих вести