У 2016.години ваљевски  музеј  нашао  се  међу 49 најбољих  музеја у Европи. Сталне  поставке  Народног  музеја  Ваљево  су  тренутно  најпосећенији  музејски   простори  на  затвореном у Србији.

Народни  музеј  Ваљево  је  основан 1951.године и дуже  од  пола  века   послове  заштите и пртезентације  културне  баштине   обавља  на  територији  Ваљева и околних  општина  Колубарско  гокруга. Музеј  чува  преко 24.500 предмета  са музејском  вредношћу, разврстаних у археолошке, етнолошке, историјске, уметничке и нумазматичкезбирке.

У  свом  саставу  има 6 сталних   поставки. У самом  граду  Ваљеву  налазе  се  поставке у централној  згради  музеја,  Муселимовом  конаку   и кули  Ненадовића. Ван  Ваљева  Музеј  има  поставке у Бранковини, Осечини и Струганику. Само   током 2007. године  сталне  поставке, привремене  тематске  изложбе и различите јавне  програме  Музеја  посетило  је    преко 100.000 посетилаца. Сталне  поставке у Ваљеву  је  посетило  око 25.000 различитих  посетилаца  изван  Ваљева.

Први  крупан  корак у пословима  намењеним  публици  начињен   је 2004.године са  отварањем  сталне  поставке  Сеча  кнезова, у подруму  Муселимовог  конака, а круну  процеса  ревитализације  институције представљало је отварање  нове  централне  поставке  Трећа  димензија  прошлости – поглед  из  будућности у мају 2007. Истовремено, поред  активности  заштите  културне  баштине, општих  културолошких и васпитно-образовних  задатака  ваљевски  музеј  отвара и четврти  пут   свог  деловања – развој  културног  туризма.

Музеј није складиште старих ствари

„Главни  кривац“ за  ренесансу  музеја  је  Владимир   Кривошејев,  дипломирани   историчар, магистар  културологије, доктор  менаџмента   културе, музеолог – музејски  саветник, директор, доцент  на  универзитету  Сингидунум.

Он истиче:  “ Када  смо  започели   процес  ревитализације у многим  стварима  нисмо  могли  да  иновирамо  постојеће, већ  да  кренемо  из  почетка, што  се  показало  позитивним.  Од 2001.године су  почеле  опсежне  активности  на  изради  поткровља  за   канцеларије и депое, реконструкцији  приземља  за  потребе  нове  поставке, припреме  нових  поставки у централном објекту, Муселимовом  конаку, у Кули  Ненадовића и Историјском  спомен  комплексу у Бранковини, као и на  кадровском  јачању  установе. То  је  процес  који у континуитету  траје и данас. Кроз   његово  одвијање, едукацијом и креативним  приступом, почели  смо  да  упознајемо, прихватамо, развијамо и примењујемо   поред   осталога и „иновативне  методе  музејске  презентације  и  анимације публике“. 

Савремни  музеј  не  сме да  буде  складиште  старих  ствари и храмовно  место  намењено  малобројној елити   љубитеља   и експертских   познавалаца, храм   посвећен  „његовој  висости  музејском  предмету“ са  кустосима  као  врховним  друидима  који   штите  култ  предмета.

Он  је место  окупљања  широког  спектра  публике.  То  не  значи  да музејски  предмет  губи  на  значају, већ  да  се  на  пиједесталу  музејских  активности  њему  придружује и „његова  висост  посетилац“.  Кроз  своје  сталне  поставке и различите, што  разноврсније  примере нетематске програме, музеј  код  посетилаца и задовољава, али и развија  културне  потребе, нуди  културну  надоградњу, задовољава  радозналост, пружа  едукацију, али и забаву и задовољство.  Главни  производ  новог  музеја   није „право  да  посетилац  види  музејски  предмет и да  се о њему  информише“ већ  доживљај  који  изнесе  из  музеја. Зато  сталне  поставке, као и тематске  изложбе  модерних  музеја  морају  да  буду  не  само  информативне  већ и атрактивне, визуелно, дизајнерски и технолошки, као и да  одговарају  савременом  тренутку и перцепцији  публике, потенцијалне  публике и не  публике  која  треба  да  се  претвори у публику. Али  не да јој  подилази  већ  да  развија  задржавајући  стручне, културне, уметничке, па и научне  критеријуме.Зато  је  потребно  изнаћи  баланс".

"Истовремено, да  би  публика  из  окружења  задржала   интересовање  за  музеје, неопходна  је  реализација  разноврсних  примерених тематских програма  кратког  трајања  намењених различитим  циљним  групама.Поред  изложби  ту  спадају  и  разноврсне  музејске  радионице, предавања, промоције, музичке и филмске  вечери и сл.“

Изложба "Ваљевска ратна болница"

Тренутно  је  актуелна  изложба “Ваљевска  ратна  болница 1914-1915” која  обилази  Србију. “Речје о дугорочном  пројекту  чија  је  реализација  почела 2014.године припремама  за  изложбу о том  историјском  процесу  мапирањем  објеката. Препознато  је  29 различитих објеката у граду који  су  стављени у функцију  болнице. У сарадњи  са  Градом  Ваљево  испред  тих  објеката  су  постављене  инфотабле  на  српском и енглеском  језику, које  подсећају  Ваљевце и посетиоцена  велика  страдања  током  Првог  светског  рата. Централни  догађај  је  био у априлу 2015.године, на  дан   годишњице  смрти   НадеждеПетровић,  када  је  изложба   свечано  отворена у Галерији  Народног  музеја у Ваљеву. Од  септембра  изложба  је  наставила  да  путује  по  Србији: Ниш, Зајечар, Крагујевац, Аранђеловац, Београд и Нови  Сад.

Ова изложба  је  захтевала  веће  галеријске  просторе, а  циљ  је  да  причу о страдању, хуманости и пожртвованости у Ваљеву,   граду  болници  прикажемо што  већем  броју  посетилаца  на  различитим  локацијама, теје у сарадњи  са  Министарством  културе урађена скраћена  верзија. Та  скраћена  верзија  изложбе такође  обилази   Србију  и до  сада  је  виђена   у мањим  галеријским  просторима у Осечини, Лазаревцу, Обреновцу, Лајковцу, Љубовији, Бајиној  Башти, Ариљу и Ужицу. Један  од  циљева  је  да  се  изложба  презентује и другим  методама.Сви  заинтерсовани  могу  погледати  виртуелну  изложбу  на   Фејсбук  страни -  Ваљевска  болница и насајту:  www.valjevo-hospital.org.   

Урађена  је  додатна   апликација   где  посетиоци  могу  да   виде  карту   Ваљева и све  локације  на  којима  се  налазила  болница,  кликом   преко Google streeta”, каже  Кривошејев и додаје:”Много је  разлога  али и велика  част  што  се  Музеј  нашао у конкуренцији 49 најбољих  музеја у Европи у оквиру  организације  Форум  европских  музеја.Искрене  честитке.“Прво је част  да  будемо  предложени.  Две  комисије, једна   јавна, позната и другатајна, имале  су  задатак  да  скенирају  терен и на  основу  увида  те  две  комисије,  ми  смо  ушли у најужи  избор. Нисмо  имали  велика   очекивања, ове  године  награду  је  добио   музеј  из   Пољске”.  

О даљим  плановима  Кривошејев  додаје: “Планова  имапуно. Један  од  приоритета  су  додатнис  адржаји у оквиру  историјског   комплекса  Бранковина. Пројекат “Ваљевскаболница 1914-1915”није завршен, изложба  ће  наставити  даље  да  путује  по  Србији. Тражимо  начин  да  изложбу  пласирамо и ван Србије”.

ИЗВОР: Кућа добрих вести