Олимпијада 2008. је извела најмногољудију земљу на свету на светску позорницу. Био је то „Кинески тренутак “. Садашња организација Зимских игара показује НР Кину као још самопоузданијег и моћнијег глобалног играча. У Кини влада оптимистизам у погледу њене глобалне позиције и утицаја, упркос изазовима са којима је суочена услед све сложеније ситуације у свету.
Прилике и расположења у трећој најпространијој земљи на свету, као и међународни контекст који окружују Олимпијаду 2022. су овог пута битно другачији. Олимпијске игре 2008. су биле и 2022. се одржавају током глобалних догађаја који дефинишу епоху и промена у односима Кине са Западом.
Игре 2008. поклопиле су се са почецима финансијске кризе и симболизирале су признање НР Кине на светској сцени. Олимпијада 2022. се одржава током пандемије Ковид-19, а Сједињене Америчке Државе и десетак западних земаља су покушали да баце сенку на манифестацију прогласивши „дипломатски бојкот“ због онога што сматрају „тлачењем Ујгура,“ муслиманског становништва у северозападној кинеској провинцији Синђанг и кршењем права човека.
Такве тврдње су медији у Пекингу оценили као део настојања САД да обуздају раст НР Кине.
Значај Олимпијаде и кинеска историја
Има мишљења да још увек готово да не постоји глобално средство слично Олимпијским играма за представљање угледа неке земље. Олимпијада је велика позорница. Ко год да је на њој може да привуче пажњу. Што је више лепоте, раскоша и спорта, то је већа победа, кажу стручњаци за односе са јавношћу.
Тако је и руководство у Пекингу 2008. желело да човечанство види НР Кину онакву какву је Кинези виде. Поносну цивилизацију која излази из сиромаштва да би се укључила у свет.
Упућени тврде да се у НР Кини гледа на сопствено историјско искуство кроз сочиво националне приче о паду, нади и препороду. Кинеска недавна прошлост се тумачи оним што се назива „веком понижења“ од 1840-тих – временом када је 5.000 година стара држава постала слаба и сиромашна. Кину су брутално потчиниле стране силе које су нарушиле њен национални суверенитет, полуколонизовале је и експлоатисале.
Уследило је време унутрашњих трагања и сна о преуређењу Кине у модерну, моћну, напредну и способну земљу. Затим је дошао идеолошки преокрет који је срушио последњу царску династију Ћинг (1644.-1912.) и подстакао успон Комунистичке партије Кине (КПК). Партија је понудила своју идеологију као инструмент за препород земље и како да буде превазиђено наслеђе колонијализма.
Учешће Кине на раним Олимпијадама
Поједини Кинези су сањали о учешћу њихове домовине на Олимпијадама од почетка 20. века. Почетком 1900-их, када је Кина називана „болесником Источне Азије“, часопис „Тјенђинска младеж “ поставио је ова питања: Када ће Кина послати спортисте на Олимпијске игре? Када ће кинески спортисти освојити златне медаље? Када ће Кина довести Олимпијске игре на своје тло?
Године 1924. су четворица тенисера били представници „Кине“, на отварању Летње олимпијаде у Паризу, али су се потом повукли из такмичења. На Играма 1928. у Амстердаму није било кинеских олимпијаца, а само један се такмичио на Олимпијади 1932. У Лос Ангелесу. Веће репрезентације су биле на летњим Играма 1936. Берлину и 1948. у Лондону, док се током потоње у Кини приводио крају грађански рат у земљи.
После победе социјалистичке револуције и проглашења НР Кине 1. октобра 1949, уследио је брзи напредак некадашње сељачке и аграрне нације. Земља је била заступљена на Летњој олимпијади у Финској 1952, да би уследила пауза све до 1984. и нових Игара у Лос Анђелесу.
У међувремену је НР кина израсла у моћну економску силу. Препород је оствариван под водством КПК, почев од ере “великог крманоша” Мао Це Тунга, преко Денг Сијаопингових реформи и отварања пре пет деценија, до “заједничког напретка”, циља који је прокламовао садашњи председник и генерални секретар КПК Си Ђинпинг.
За Кинезе је драматична промена у економском богатству под влашћу партије била запањујућа. Осам деценија од писања „Тјенцинске младежи“, НР Кина је 1984, освојила први златну олимпијску медаљу. Сви ти успеси су послужили да улију поверење људима у успон Кине.
НР Кина и спорт
Спорт је кључни показатељ снаге нације. Успон НР Кине до спортске изврсности открио је растућу снагу земље.
Крајем 2012, пошто је изабран за генералног секретара Централног комитета КПК, Си Ђинпинг је изложио „кинески сан“ о националном подмлађивању. Рекао је да је сан о изградњи јаке нације у спорту уско повезан са “кинеским сном”.
Си верује да је спорт важно средство за побољшање здравља људи и испуњавање тежњи људи за бољим животом, „Крајњи циљ изградње спортске моћи и здраве Кине је јачање физичке спреме народа, што такође чини суштински део настојања Кине да изгради модерну социјалистичку земљу на свестрани начин“, рекао је Си у јануару током инспекције припрема за Пекинг 2022. по пети пут.
Си је предвидео рано у фази надметања за Зимску олимпијаду 2022. да би те Игре могле да помогну да 300 милиона Кинеза буде ангажовано у вези са зимским спортовима. До данас је, према званичним статистикама, преко 346 милиона људи од 2015. учествовало у обуци у зимским спортовима, на аматерским или професионалним такмичењима или у зимским спортским активностима у слободно време. То је отприлике један међу четири становника НР Кине.
МОК и Олимпијаде у Пекингу
Председник МОК Томас Бах је поздравио нову еру глобалних зимских спортова најављену Играма Пекинг 2022. „Ово је без преседана, велико достигнуће и постаће важно наслеђе Пекинга 2022. за кинески народ и за Олимпијски покрет“, рекао је Бах.
МОК је пре 14 година, допринео да се НР Кина, организовањем спектакуларне 29. Летње олимпијаде, покаже на глобалној сцени. У новом добу, све моћнија НР Кина је уприличивши 24. Зимске олимпијских игара и будућим утицајем, потребна МОК-у, с обзиром на недостатак кредибилних кандидата за домаћине Олимпијада.
Многим земљама организовање Олимпијаде више не изгледа вредно трошкова или главобоље. Тако је било још пре него што је глобална пандемија завела правила за велика окупљања.
Да би био домаћин Летње олимпијаде 2008, кинески главни град је победио Истанбул, Осаку, Париз и Торонто. За издање 2022, Пекингу је једини конкурент била Алмати, највећи град Казахстана. Осло је одустао јер је норвешки парламент одбио да финансира Олимпијаду. Стокхолм и пољски Краков, такође, су се повукли, док су грађани на референдумима у Минхену и швајцарском Сент Морицу гласали против учешћа у надметању за домаћина Игара.
НР Кина и свет
Кина је Олимпијадом 2008. показала решеност да се придружи “глобалном селу,” као земља која тежи складу са остатком човечанства. Није само желела да се похвали богатом историјом и културом Кине, већ и потпуно новим стадионима у мегаграду, способношћу да неометано предводи међународни догађај, те са талентованим домаћим спортистима који су освојили више златних медаља од било које друге државе.
Манифестација је, такође, обележила кинеску саборност после разорног земљотреса у провинцији Сечуан у мају 2008. који је умртио скоро 70.000 људи. Кина је такође гледала на Игре као шансу да свет види „праву Кину“, а не да је кадрирају западни медији.
„Њујорк тајмс“ је тада објавио да је „ задивљујуће церемонија отварања Олимпијских игара 2008. одавала велику почаст кинеској цивилизацији и настојала да изазове понос древне нације…”. Џорџ В. Буш Млађи, постао је први актуелни председник САД који је присуствовао Олимпијским играма у иностранству.
МОК је пре 14 година, допринео да се НР Кина, организовањем спектакуларне 29. Летње олимпијаде, покаже на глобалној сцени. У новом добу, све моћнија НР Кина је уприличивши 24. Зимске олимпијских игара и будућим утицајем, потребна МОК-у, с обзиром на недостатак кредибилних кандидата за домаћине Олимпијада.
Пекинг као домаћин Игара
Када је Пекинг био домаћин Летњих олимпијских игара 2008., то је био прекретнички догађај у ономе што је НР Кина до тада постигла. Олимпијада је симболизовала успон Кине који је требало да сви виде.
Пошто је Пекинг добио 2001. организацију Летње олимпијаде, главни град је подвргнут великом преуређењу. Становници Пекинга и кинеска привреда имали су опипљиве користи потпуно нови аеродром, проширење система метроа, надоградња такси флоте и побољшани системи градских путева. То и данас оставља код страних посетилаца позитиван утисак о Кини.
Власти су 2008. окупиле 400.000 добровољаца који говоре енглески језик како би се припремили за прилив странаца. Тематска песма Игара односила се на поново осмишљену и оснажену Кину која се приказује свету: “Пекинг те поздравља”.
Очекивања су била премашена, Кина је освојила 51 златну медаљу и – по први пут – срушила САД, које су освојиле 36. Њујок тајмс је назвао 29. Летњу олимпијаду кинеским “дебитантским балом који је приказао њену растућу економску и политичку моћ и поновно појављивање као глобалне силе”. Невероватна тачка контраста у односу на прошлост, показала је човечанству нову Кину.
Најопипљивија сличност у 2022, за становнике Пекинга и Ђангђијакуа, града у коме ће бити одржавана нека од такмичења ових Игара са оним из 2008, најопипљивија корелација је брза железница која повезује два града. Изградња 180 километара дуге нове линије почела је 2016., неколико месеци пошто је Међународни олимпијски комитет (МОК) најавио да ће кинески главни град бити домаћин. Нова линија је огромно побољшање у односу на пругу из 1905. године, прву изграђену у Кини без стране помоћи.
(Наставља се)
Извор: Кућа добрих вести
