Кућа Добрих Вести

Login

У вртлогу вечности: Ђоковић најдужи владар АТП листе

Оцените овај чланак
(5 гласова)

novakbesplatnodfdfdfdПрви рекет света стигао у Београд да прослави обарање једног од два најзначајнија рекорда професионалне ере, броја седмица на врху АТП листе. – После мастерса у Мајамију и Монте Карлу, повратак на Отворено првенство Србије.

 

Број 310 је доскора имао посебно значење у тенису као симбол једног од два најзначајнија рекорда професионалне ере. Од данас, број седмица које је Роџер Федерер провео на врху АТП листе и званично губи симболични „вишак вредности”, а неће га добити ни број 311, јер Новак Ђоковић тек почиње да диже летвицу на веће висине.

 

За неумитну смену на „вечитој” листи зна се поуздано већ 20 дана, од пораза Надала у четвртфиналу Отвореног првенства Аустралије. Када је Шпанац изгубио и теоретску могућност да поквари Ђоковићу прославу 8. марта, реакције страних медија биле су споре и млаке, као невољно прихватање оног што није могло да се избегне. Чак је и Асоцијација тениских професионалаца (АТП) чекала пар дана да објави ту вест.

 

Реално, Ђоковићев рекорд је био „виђен” још прошлог марта, а крунисање је било заказано за 5. октобар 2020, пре но што је ковид прекинуо сезону до августа и одложио прославу. Од пре неки дан и на Википедији стоји унапред уписано „311+”, јер је сигурно да ће нови број за историју тениса бити још већи.

 

Новак на РТС-у

 

И даље имам велику мотивацију и жељу да наставим да бележим врхунске резултате, тако да ћу вероватно тек за неколико година схватити колики је ово успех, казао је Ђоковић гостујући на РТС.

 

Истакао је да је са седам година сањао да ће једног дана освојити Вимблдон и постати први играч света.

 

Интервју који је дао РТС-у данас иако кратак, обилује мотивациониом реченицама, и можете га погледате ОВДЕ

 

 

Тада то нису били циљеви, него снови, али сам годинама напорно радио да бих данас био ту где јесам, а лагао бих када бих рекао да нисам размишљао о рекордима. Један сам остварио и сада ћу сву снагу усмерити ка гренд слемовима, казао је Ђоковић.

 

Додао је, међутим, да ће се ове годие пре свега усредсредити на Олимпијске игре, јер му је тријумф на највећој светскј спортској смотри такође међу приоритетима.

 

Новак виђен очима пријатеља

 

Пријатељ из детињства и кум Новака Ђоковића, Бранислав Пралица гостовао је у емисији "Преглед дана" на телевизији Нова С и причао о Новаковом рекорду по броју недеља проведених на првом месту АТП листе.

 

Пралица се осврнуо на притисак који је стављен на Ђоковића и сматра да су успеси постали нормална ствар и да се подразумевају, а следећи циљ је свакако напад на рекорд по броју гренд слем титула.

 

“Познато је да су у тенису гренд слемови најважнији, међу најважнијим стварима ако причамо о рекордима. Ово што је Новак достигао по броју недеља на првом месту није се очекивало да је могуће достићи. Мислили смо да ни Сампрасов рекорд није могуће достићи. Још кад смо били млади дечаци од десетак година, укључујући и Новака, ми смо гледали у Сампраса као бога. Мислили смо да нико не може да сруши његов рекорд, ево сад се испоставило нешто друго”.

 

 

Пралица истиче да Новака не дотичу негативни коментари и да је научио како са тиме да се носи.

 

“Новак је фантастичан у прихватању да га не воле или да га не симпатишу у тениском свету и да је свестан похвала које стижу са различитих страна света. Знамо колико медијски свет зна да буде незгодан, колико се некада слика у јавности пласира онаква каква неко жели да буде а не каква јесте у стварности. Мислим да Новак јесте толико добар јер прихвата свет око себе и покушава да се избори са свим тим”, истиче Пралица.

 

Пралица не одбацује могућност да Новак једног дана буде председник Србије, с обзиром да га многи у народу перципирају као идеалног кандидата.

 

“С обзиром на то да га познајем и да знам колико је свестран, можда му то стоји као опција негде. Он је јако способан, чега год да се ухвати, шта год да узме да ради он жели да буде најбољји. Не кажем да има у плану да буде председник, али сам сигуран да би био способан за тако нешто, знам да му то не би било тешко. Он лепо прича, а знамо да се политика своди на причање”, рекао је уз осмех Пралица.

 

Што се тиче приоритета за ову годину, истиче да су Олимпијске игре у међу највећим.

 

“Олимпијске игре можда немају неку тежину у тенису јер је тенис касно постао олимпијски спорт, али Новак је толико пута показао огромну жељу да донесе злато, не себи него својој земљи. Неколико пута је играо повређен и то му се замало обило о главу као против Дел Потра у Рију 2016. године” закључио је Пралица.

 

Подвиг мерен славом претходника

 

Трка за овим рекордом почела је пре безмало пола века, 23. августа 1973, када је Румун Илија Настасе (1946) постао први „број 1” по новом систему вредновања резултата и остао на тој позицији 40 седмица непрекидно. Од тада, размере Ђоковићевог данашњег тријумфа одређује слава његових претходника, од којих су само четворица кренула у исту потеру.

 

Настасеа је први надмашио Џими Конорс (рођен 1950). Амерички тенисер је од јула 1974. до априла 1979. провео 244 седмице на врху, препустивши Бјерну Боргу (1956.) само једну. Потом се, у својој дугој каријери (играо је до 43. године), још осам пута враћао, све до броја 268, јула 1983.

 

Осим Борга, накратко су Конорса смењивали Џон Мекинро (1959.) и Иван Лендл (1960.), коме је припала следећа деценија, од 1983. до 1990. Само седмицу после обарања Конорсовог рекорда, августа 1990, трајно се завршила владавина чехословачког тенисера, бројем 270. И то, вероватно, говори колико му је било значајно да напокон пређе седам година зачарану бројку.

 

После доминације квартета Конорс-Борг-Мекинро-Лендл, на још убедљивијег владара се чекало девет година, до 1999. Са њим нису могли да се пореде Матс Виландер (1964), Стефан Едберг (1966), Борис Бекер (1967), ни Џим Куријер (1970), јер је нешто млађи шампион Пит Сампрас (1971.) рушио све пред собом, а дотадашњи апсолутни рекорд Роја Емерсона (1936.) по броју освојених гренд слем титула дигао са 12 на 14.

 

Од априла 1993, када се нови Американац попео на трон, па све до краја његове ере, новембра 2000, озбиљније му је конкурисао само годину старији земљак Андре Агаси (1970), али и он недовољно, са осам гренд слем титула и 101 недељом на врху.

 

Позицију број 1 повремено су му одузимали још Томас Мустер (1967.) и млађи ривали Марсело Риос (1975), Карлос Моја (1976), Јевгениј Кафељников (1974) и Патрик Рафтер (1972), али њих петорица заједно су ту провели свега 21 седмицу.

 

И Сампрасово обарање Лендловог рекорда било је напето. Достигао је број 270 јула 1999, а да га премаши морао да сачека још месец дана. Нови магични број 286 појавио се новембра 2000. и служио као изазов наредним генерацијама готово пуних 12 година.

 

Од броја 286, настала је празнина, у којој су се 2001-04. на првом месту смењивали Марат Сафин (1980), Густаво Киртен (1976), Лејтон Хјуит (1981), повратник Андре Агаси (1970), Хуан Карлос Фереро (1980.) и Енди Родик (1982).

У таквом окружењу је, 2. фебруара 2004, почела владавина Роџера Федерера (1981). Већ у првом налету, Швајцарац је без прекида био 237 седмица на трону, све до Рафаела Надала, августа 2008. Од јула 2009. до јуна 2010, Федерер је стигао до броја 285.

 

У међувремену је један Сампрасов рекорд оборио 2009, освајајући 15. гренд слем титулу, али за овај други су му недостајале две седмице и већ тада се поставило питање да ли ће успети. Наиме, уз пет година млађег „вечитог ривала” Рафаела Надала (1986), појавила се неочекивана опасност из Србије, у виду Новака Ђоковића (1987).

 

Деценија пуне доминације

 

Први корак нашег тенисера ка данашњем рекорду начињен је 4. јула 2011, када је Федерер већ имао „у џепу” тих 285 седмица, једну мање од Сампраса, а Надал 102. Од тада, Ђоковић влада 311 седмица, а остали заједно – 173 (Надал 107, Мари 41 и Федерер 25).

 

Да нема сумње ко је убедљиво најбољи тенисер света током последње деценије доказује и број освојених гренд слем титула у истом периоду: Ђоковић 17, а остали заједно – 23 (Надал 11, Федерер 4, Мари и Вавринка по 3, Чилић и Тим по 1).

 

Зашто, онда, рекорд није оборен раније? У свакој маратонској владавини, па и Ђоковићевој, постоје неизбежни периоди падова, а Федерер му је тада помало одмицао, као корњача Ахилу. Први краћи период Ђоковићеве кризе Швајцарац је искористио да од јула до новембра 2012. престигне Сампраса и постави нову коту на броју 302. Још је у сећању еуфорија којом је дочекан тај Федереров успех, нимало слична данашњем мирном прихватању Ђоковићевог рекорда. Навијачи су добро знали да ће њихов идол после 30. године све теже да одолева млађим ривалима.

Мало ко је, међутим, очекивао да ће „маестро” и са 36 година бити спреман да дочека нову, овог пута најтежу и најдужу кризу у Ђоковићевој владавини, 2016-18. Тада је најпре свануло Ендију Марију, који је први пут у каријери стигао до броја 1 и ту остао чак 41 седмицу непрекидно. После шкотског тенисера, на врху су се, готово једном месечно, смењивали Надал и Федерер. Тако је Швајцарац, јуна 2018, освојио коту 310, чији је сјај избледео тек данас.

 

Подаци говоре да су се тениски рекордери рађали једном у деценији (1950, 1960, 1971, 1981), све до генерације осамдесетих, Федерера, Надала и Ђоковића. Бити најбољи у доба „величанствене тројице” представља изазов над изазовима.

 

Шта после броја 311

 

Кроз успоне и падове, кроз отпоре медијско-спонзорске империје, Новак Ђоковић је од Сизифа растао у Херкула. У овом тренутку, иако је био повређен у Мелбурну, наш тенисер делује као да у 34. години тек почиње трку:

 

– Желим да срушим њихове рекорде. Рекао сам то већ и поновићу. То је мој професионални мотив. Ако си професионалац мораш да имаш циљеве, да тежиш нечему. За мене су два најважнија дугорочна циља да освојим што више гренд слем титула и да будем најдуже лидер у историји овог спорта. Није ми проблем да то кажем, јер је то наш посао. Когод био на врху и не признаје да то жели, није сасвим искрен.

 

И сва је прилика да би нова „магична” бројка могла да буде много већа од 311, а такви изазови и даље постоје. Јер, када се говори о историји целокупног тениса – и мушког и женског – следећа кота је 319, колико је седмица бројала Серена Вилијамс, а затим 332 Мартине Навратилове.

 

Будући да Ђоковић жели и да седмом годином завршеном на првом месту престане да дели апсолутни рекорд са Сампрасом, ова два броја су само успутне станице ка том циљу. Од њих до броја 377 и апсолутног рекорда Штефи Граф, пут и није тако далек – краћи од године ...

 

Храбро и упорно, као да не нигде не жури, Новак Ђоковић остварује своје циљеве, а да притом не заборавља ко је и одакле је. Непосредно уочи прославе данас достигнутог циља стигао је у Београд, са новим, великим плановима. Од 24. марта намерава да у Мајамију дода много више поена на занемарљивих 45 из 2019, а потом да од 11. априла увећа и скромних 90 из Монте Карла 2019.

 

Оба та турнира су у сврси останка на челу АТП листе на крају 2021, а после њих следи – нешто за своју душу. Од 19. до 25. априла Београд ће, после девет година, обновити Отворено првенство Србије у тенису, на нивоу АТП турнира серије 250. Турнир је основала његова породица, у време када је Новак Ђоковић, као трећи рекет света, био и први победник турнира, 2009.

 

Ове године се враћа као апсолутни светски рекордер на првој позицији и учесник који максимално подиже значај манифестације. И целокупне Србије, коју је данашњим личним рекордом довео на друго место међу тениским велесилама на врху АТП листе, још од 1973. године

 

Србија на другом месту

 

Од данас је Србија, захваљујући Новаку Ђоковићу и његових 311 седмица, друга земља по дужини владавине на АТП листи, иза САД са шесторицом (Сампрас 286, Конорс 268, Мекинро 170, Агаси 101, Куријер 58 и Родик 13), и недостижних 896 седмица.

 

Швајцарској је треће место донео Федерер (310), некадашња Чехословачка је четврта захваљујући Лендлу (270), а Шпанија пета са 219 седмица (Надал 209, Фереро 8 и Моја 2).

 

Извор: Кућа добрих вести/Политика/Нова/РТС


Последњи пут измењено уторак, 09 март 2021 11:21

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија