Ипак, има и оних који на другачији начин желе да уживају у природним лепотама, уз нешто више адреналина, тако што ће истраживати планинарске стазе или се бавити рафтингом. За оне који желе нешто још необичније, у понуди је и крстарење небом.

Летење авионом и лаким летелицама

Многима је на листи жеља падобрански скок из авиона, као симбол летења и слободе у простору. Међутим, пилот моторног змаја Андрија Новаковић каже да је то, колико год занимљиво деловало, ипак само пад. Уместо тога, он предлаже да посетите неки од аеродрома са којих лете ултра лаке летелице и испробате „прави лет“.

„Можете пробати лет моторним змајем који је миран и гладак као небеско санкање или жирокоптер који је брз и покретљив, интересантнији од било које компјутерске игрице. Најзад, лет авионом којим за час можете обићи било коју тачку у Србији. Ако вам се свиђа идеја јавите се клубовима на аеродромима ’13. мај’ или ‘Војка’ у Београду, или ‘Ћуприја’ у Ћуприји, и брзо ћете остварити сан о правом летењу на безбедан и занимљив начин“, објашњава наш саговорник.

Рафтинг у кањону Таре

Кањон Таре је највећа и најдубља речна долина у Европи, а по категоризацији међународних река Тара спада у сам светски врх атрактивних водотокова за рафтинг, након Колорада и Замбезија, па је и за љубитеље активног одмора рафтинг Таром најтраженија активност за првомајске празнике.

Сваке године у ово време почиње нова рафтинг/хикинг сезона која траје до краја септембра. Власник рафтинг кампа Хигхландер, иначе дугогодишњи скипер и планинар, Вјекослав Ћаласан за Бизнис.рс каже да су први гости ове године у општину Фоча у Републици Српској стигли већ средином априла.

„Много туриста бира рафтинг у кањону Таре, јер је ово највећи кањон у Европи и други у свету након Колорада. Одлучују се за активан одмор, адреналински изазов и авантуру у природи, јер после више месеци проведених у канцеларији за рачунаром схвате да морају негде да побегну и да се рестартују. А онда их ми дочекамо са миром, тишином, гостопримством, укусном храном, узбудљивим рафтингом, због чега нам се враћају“, тврди Ћаласан.

У незаборавну авантуру рафтинга креће се из Фоче према граничном прелазу између БиХ и Црне Горе Шћепан пољу, одакле пут води 20 километара узводно уз кањон Таре босанском страном. Тара је најдужа црногорска река (144 км), пловна више од 90 км и питка целим својим током, али је њена последња деоница међународна и припада и Босни и Херцеговини и Црној Гори. На том делу кањон Таре има највећи пад, па је овде најбржа и има највише букова.

„Од Брштановице до Шћепан поља налази се више од 20 букова, међу којима су најатрактивнији Браштановички доњи и горњи бук, Борови, Ћелије, Младички, Вјерновићки и Чегрило. Не сме да се заборави да сплаварење дивљом реком није само забава, већ и вид екстремног спорта, али и могућност да се сви на потпуно фасцинантан начин повежемо са природом која је окружује. Рафтинг се обавља у гуменим чамцима за дивље воде, капацитета од осам до 10 места, којим управља скипер, а сви учесници рафтинга морају да носе на себи неопремска одела и обућу која им чува температуру тела, сигурносни прслук, кацигу и весло“, објашњава Ћаласан.

Место Брштановица је, како наводи, полазна тачка за рафтинг у њиховој организацији. Скипер одређује ко ће где да седи у чамцу, које су команде за веслање и како се понашати у чамцу и на дивљој ријеци. Спуст траје од три до четири сата, са паузама за купање и фотографисање, али у мају када је водостај изузетно висок тај спуст је много бржи, и траје сат времена.

„Тамо где је мирна река људи воле да застанемо и да мало пливају, иако вода некада има свега седам степени целзијуса. Тамо где су стене воле да им направимо тобоган од чамца да се спушају или скачу са стене, али права актракција су водопади Манита врела и Шипчаница, чија температура лети не прелази четири степена, али људи баш ту воле да се ‘челиче’ и сликају. На проширењу код Шћепан поља се Тара састаје са реком Пивом, и ту настаје река Дрина“, образложио је Ћаласан.

Према његовим речима, управо у камповима гости доживе нови ресет, јер су ту дочекани специјалитетима из Фоче: јагњетина или телетина испод сача, пастрмка на жару, пите и хлеб испод сача, тулумбе, баклаве, туфахије…

„Вечери протичу уз дружење и музику крај логорске ватре, баш као некада за првомајске празнике, а чести гости су нам и рок и поп групе из Београда, Сарајева и Фоче“, истакао је наш саговорник.

Хајкинг као опција и за искусне и за почетнике

Многи ће се чак из других земаља ове године током празника упутити у Србију. Такав случај је и са групом планинара из Републике Српске која организује излет на Суву и Стару планину.

„Бићемо два дана на Старој планини, пењаћемо се на највиши врх – Миџор, а обилазићемо и водопаде. Трећег дана смо на Сувој планини, а још један дан након тога остајемо да обиђемо културно-историјске знаменитости Ниша. То нам је план за ову годину, а обично смо око првог маја на некој удаљенијој дестинацији и захтевнијој планини у организационом смислу. Често смо ишли и на Рилу у Бугарској и пењали се на највиши врх Балкана – Мусалу“, објашњава планинарски водич из Републике Српске Мирослав Тривић.

Што се хајкинга тиче, он истиче да је већ сада добро отићи негде на југ, а додаје да су у Хрватској занимљиви Биоково или Велебит јер су те планине, како каже, у летњим периодима суровије због високих температура, али и доста тешке и напорне због саме подлоге, односно терена по којем се креће.

„У Босни и Херцеговини има доста планина које су испод 2.000 метара надморске висине, што је препоручљиво за почетнике у хајкингу. Ове године се изнад те висине још увек може наићи на снегове, па је то превише изазовно. Има адекватних дестинација за њих као што су извори Сане, извори Пливе, а може да се обиђе и планина Клековача, национални парк Уна у Крајини…“, наводи наш саговорник.

На питање да ли је боље да се иде на хајкинг у сопственој режији или организовано Тривић истиче да то зависи од тога колико је ко искусан.

„Искуснији људи већ и своје породице воде самостално. Што се опреме тиче, битно је да се има добра обућа, а остатак опреме зависи од временске прогнозе. Основно је да се имају гојзерице, руксак, ветровка, и увек и у свим условима треба да се носе капа и рукавице„, напоменуо је водич из Републике Српске.

Према његовим речима, добро је да се одабере и планина која има доста смештајних капацитета.

„Рецимо, на Старој планини сам већ почетком године морао да резервишем смештај за туру коју сам испланирао. Златибор је добар и за породице са децом јер нису тешки терени, много тога је доступно, имају доста садржаја. У Црној Гори је у том смислу добар Жабљак, али би се тамо теже обављао хајкинг, јер је реч о планини која је изнад 2.000 метара надморске висине, и ту има доста снега“, сматра Тривић.

Лет балоном изнад Крчединске аде

Иако летење балоном још није почело, треба поменути и интересантан пројекат који је покренула Туристичка организација општине Инђије у оквиру пројекта „Српска Кападокија“. Како су нам рекли у ТО Инђија, идеја је да око 10 балона у периоду од јуна до септембра лети изнад Крчединске аде.

„Све се реализује уз сарадњу са компанијом из Турске која се бави производњом, рентирањем и летењем балоном скоро три деценије, и има богато искуство од преко 10.000 сати летења. У оквиру неопходних припремних радњи на реализацији овог пројекта изведен је и пробни лет балоном“, наводе туристички радници из Инђије.

Нагласили су и да је за реализацију „Српске Кападокије“ потребан низ дозвола, тако да су на самом терену тестирани слободан и везани лет, како би се на лицу места могле оценити могућности летења у односу на метеоролошке услове локалитета. Додају да је договорено да ће летење балонима, осим што је у понуди Инђије, бити уврштено и у туристичку и маркетиншку понуду Новог Сада.

Извор: Biznis.rs/Кућа добрих вести