Тржиште рада је у претходној години истицало неколико кључних области које су традиционално у врху по броју огласа. Према подацима сајта Послови Инфостуд ту су се нашли трговина или продаја, производња, услужни сектор и занати, угоститељство и наравно ИТ сектор.

Сведоци смо да последњих година дефицит радне снаге највише погађа занатски сектор и да послодавци муку муче да пронађу фризере, зидаре, лимаре, пекаре, водоинсталатере, куваре.

Душан Узелац, финансијски аналитичар и уредник портала Каматица сматра да за то постоје два разлога. Први је да младима који почињу да траже посао није интересантно да буду конобари и керамичари, односно не употпуњује им слику о животу који они замишљају, а други су миграције радне снаге:

Наше тржиште рада није довољно вредновало занатлије и они су отишли у земље Западне Европе. Плате тамо јесу више, али се више и потроши. Процентуално је све то приближно као и овде ако се у обзир узму трошкови живота, али је зато уважавање радника на знатно вишем нивоу. Зато људи одлазе, а ми смо сада суочени да увозимо раднике са Далеког истока.

Млади људи у Србији, сматра он, имају лепу поставку живота и не мире се са моделом старијих генерација које сматрају да се обавезно иде на посао од девет до пет. Узелац објашњава да данас сви имају све и све им је доступно:

Млади боље разумеју да је потребно минимално радити, док је досадашњи систем био успостављен на другачијим основама. Сваки степен образовања гарановао је већу плату, а одређен број година стажа и више дана годишњег одмора. Данас све функционише другачије. Послодавац понуди 50.000 ако хоћеш хоћеш, ако не има ко ће. Газде запошљавају оне који доносе највиши профит, а по правилу ти људи који су најмање плаћени. За то постоји контралек, тражите већу плату.

То, сматра он, не мора да буде окршај и да почиње реченицом: "Ја захтевам", већ да буде отворени дијалог. Ми, на жалост, нисмо научени да продајемо, чак ни своје знање и вештине, али зато младе генерације јесу.

Пошто развој друштва не можемо да ограничимо, онда ћемо морати своје способности да монетизујемо у постојећем систему. У тој причи су најоштјећенији они који су ограничени системом попут учитељице, па за њих тржиште не постоји. Млади то врло добро знају и зато бирају послове.

Погрешан је приступ да пођу од плате у избору професије. Тачно се данас препознају програмери који раде само због плате, они је и зарађују, али је то скупо плаћено, није им лако да науче нове технологије, нервозни су. Њихове каријере су сличне са каријерама професионалних спортиста, на почетку одлично зарађују, под притиском некад не савладају игрицу управљања финансијама и баш због тога ће им бити теже у остатку радног века.

Статистика показује да су у претходном периоду у Србији највише зарађивали лимари, а високо се котирају возачи, па чак и телефонски оператори.

   Ствар је јасна, док не будемо направили роботе који ће радити као лимари, они ће бити све плаћенији. Када компаније израчунају колико су потрошили за раднике на таквим позицијама, они траже начин уштеде. Робот је идеалан не само што не тражи плату, већ му не треба пауза, не организује штрајк, не иде на боловање и годишњи одмор – закључује Узелац.

Извор: Е капија/Кућа добрих вести

Најкраћи одговор би био не, јер многи данас познати људи су тек у каснијим годинама открили за шта су заправо талентовани и одважили се да се упусте у нове каријере, пише Инфостуд.

Када се пријавите на оглас за посао, послодавац се труди да сазна што више о вама, али то не би требало да буде једносмерно. Ваше је право да се распитате о њему, као и о висини зараде и условима за рад које вам он нуди.

Потрага за одговарајућим послом уме да буде веома напоран и компликован процес. У свим фазама тог поступка наилази се на одређене препреке, а како се тржиште рада константно мења највише због убрзаног напретка технологије, од кандидата се очекује константно учење и прилагођавање на нове захтеве.

Према подацима Инфостудовог сајта који је намењен младима Startuj.com у периоду од новембра 2020. до новембра 2021. године млади највише уписују гимназију, економску и медицинску школу, док се бруцоши највише опредељују за економски, правни и медицински факултет.

СтартФОН је пројекат Студентске Асоцијације ФОН-а намењен развоју менаџерских и стратешких вештина студената, који кроз решавање студије случаја за успешне компаније као што су Пепсико, Бамби, Књаз Милош и Делта ДМД, имају прилику да освоје праксу! Пројекат се састоји из едукативног и такмичарског дела.

Компанија Послови Инфостуд упутила је позив осталим компанијама, јавним установама и организацијама које се баве друштвено корисним радом да се јаве и бесплатно објаве своје огласе за волонтирање на том сајту, у одељку "Волонтирај за живот".

Иван Минић и Појачало подкаст у новој епизоди за госта имају Бранимира Гајића, идејног творца и оснивача Инфостуд групе.

БЕОГРАД - Према најновијим подацима Лекарске коморе Србије, од почетка године до краја октобра је издато 740 сертификата добре праксе, што је незаобилазан документ који лекарима омогућава рад у иностранству.

БЕОГРАД - Сви они који траже посао, али и шансу да стекну прво радно искуство могу до 18. октобра да посете осми регионални онлајн Сајам запошљавања и образовања "Виртуелни дани каријера и знања 2017.".

Осми регионални сајам запошљавања и образовања „Виртуелни дани каријера и знања 2017.“, ове године биће одржан од данас 11. до 18. октобра, на адреси http://dankarijera.com/RS/.

Као и претходних година, сајам се реализује у сарадњи сајта Poslovi.infostud.com и образовних сајтова који су део „Инфостуд групације“, сајта Moj-posao.net из Хрватске и Posao.ba из Босне и Херцеговине.

Ове године, уз стандардно велики број оглашених места на сајму, новина је да ће све компаније и огласи бити груписани у пет тематских капсула, HoReCa, ICT Образовање, Трговина/Продаја и Финансије/Банкарство.

Тако ће кандидати лакше проналазити огласе из одређених области које им одговарају, а осим могућности конкурисања, на располагању ће им, између осталог, бити и live chat са послодавцима који су им интересантни.

На овогодишњем регионалном "Виртуелном сајму каријера и знања 2017", када је Србија у питању, учествовати укупно 30 излагача, са скоро 250 огласа за посао и занимљивим садржајима који се односе на могућности образовања и усавршавања у више области. као регионални излагачи који наступају на тржиштима Србије, Хрватске и БиХ, Адико банка, Лидл, Јадранка и Lafodia Sea Resort, док ће само у Србији нове раднике тражити Нордеус, Инфостуд, Delhaize, P3 Communications, Sitel SBA, Milšped, Mercator S, Adria Media Group, Raiffeisen, eFront, Nelt, Норма Група, Нафтна индустрија Србије, ComData, Studio Moderna, Ubisoft, Hutchinson, Представништво Joorney, Ernst & Young, Webcom / Callidus Cloud, Metro Cash & Carry, Mitto Technologies, Credit Agricole banka, UniCredit banka и Global Engineering Technologies d.o.o., као и образовни сајтови Најстудент и Курсеви.

Током сајма посетиоци ће моћи и физички да пристуствују панел дискусијама које ће се одржати у просторијама Стартит центра у Београду у суботу 14.10 од 11  часова током којих ће представници великих компанија које учествују на сајму говорити о позицијама које су намењене кандидатима без искуства, док ће представници ИТ сектора на другом панелу дискутовати о огласима и пријавама на јуниорским и сениорским позицијама.

За протеклих 7 година сајам је имао преко 1 400 000 посета, а само прошле године је забележно рекордних 294 000. виртуелних посетилаца.

Извор: Кућа добрих вести