Титулу, коју сваке године додељује Европска унија, припала је другом најгушће насељеном граду у Француској јер је показао како се у урбаним окружењима на најбољи начин штити животна средина уз помоћ иновативних и дугорочних пројеката.

Смештен у подножју три планинска венца, са четвртима које се простиру уз две реке, Гренобл је град чија се управа потрудила да спроведе акције и пројекте којима ће утицати на очување и унапређење животне средине, односно адаптацију и ублажавање климатских промена, који ће омогућити одрживу урбану мобилност и употребу земљишта, рационалну потрошњу водних ресурса и енергетску самосталност, уз употребу обновљивих извора енергије (ОИЕ).

Новинари из Србије су, у оквиру пројекта "Пулс Европе" Делегације ЕУ у Србији, у Греноблу могли да виде на који начин локална самоуправа, привреда и грађани раде на заштити животне средине и одрживом развоју, односно зеленој транзицији.

Гренобл се за Зелену престоницу кандидовао и тиме што је био прва локална самоуправа у Француској која је усвојила климатски план 2005. године, а награду је добио захваљујући доброј примену 12 индикатора међу којима су мобилност, управљање отпадом, енергетска ефикасност, квалитет ваздуха и воде.

Рецепт Гренобла за добијање титуле Зелене престонице било је и коришћење природних материјала у градњи, давање предности слободном зеленилу и алтернативном превозу.

Гренобл је успоставио урбану политику за ублажавање загађења и губитка биодиверзитета, тако што је ограничио брзину возила у целом граду 30 километра на сат, што га је учинило највец́ом зоном ниске емисије штетних гасова из саобраћаја у Француској.

Град је смањио и емисију гасова стаклене баште за 25% од 2005. до 2016. и ради на смањењу за 50% до 2030. године.

Гренобл је поред осталог, како би смањио загађење буком, одредио тиха подручја у граду, промовисао бициклизам и подстицао отварање приватних вртова, вертикално озелењавање зграда и садњу дрвећа.

Департман Изер, чији је Гренобл центар, покренуо је и локални пољопривредно-прехрамбени жиг, ISHERE, који гарантује поштено плац́ање за локалне произвођаче, локалне изворе и еколошки прихватљиве методе производње.

Гренобл је постао и први велики француски град који је изабрао градоначелника Зелене странке. Откако је Ерик Пиол (Ериц Пиолле) на челу града, кренуло се у акције које воде ка бољој заштити животне средине.

Јавни превоз на биогасу

Једна од првих еколошких акција била је, како је казао Пиол, да се прода 20 службених аутомобила које су користили градски већници, те да се пређе на вожњу бициклом, како би се грађанима и на делу показало да се живи у складу са зеленим идејама које се пропагирају.

Иначе, јавни превоз за погон користи биогас који се добија пречишћавањем воде, односно канализационог муља, а поред аутобуса, у јавном превозу најзаступљенији су трамваји, али је бицикл омиљено возило становника Гренобла.

Пиол је истакао да је бициклистичка мреже дуга 475 километара, од чега је 50 клиометара планинских стаза.

"Град је за последних шест година удвостручио број бициклиста. Постоји и 10.000 бицикала за изнајмљивање, док их је у Паризу нешто мање од 20.000 , иако Париз има 15 пута више становника од Гренобла. Недавно смо добили и титулу француске престонице бицикала", рекао је Пиол.

Како је додао, посао у вези са изградњом инфраструктуре за бициклисте није завршен, јер се на захтев грађана стално ради на побољшању стаза и њиховом додатном раздвајању од аутомобилског саобраћаја, како би безбедно могли да их користе најмлађи и најстарији.

Пиол је навео да расте и број електричних аутомобила, али да се и даље у просеку у аутомобилима вози по један грађанин, па је циљ заправо да се у граду смањи укупан број возила, односно да што више људи користи јавни превоз и бицикле.

Према његовим речима, један од најважњих сегмената очувања животне средине - рециклирање, обухваћено је великим планом чији је циљ да се до 2030. количина отпада у Греноблу смањи за 60%, а да се истовремено 70% отпада и рециклира.

Навео је да је поред осталог новац уложен у погон за рециклажу пластике, да готово сви грађани сакупљају отпад од хране који се користи за компостирање и производњу биогаса.

До краја 2022. струја 100 одсто из обновљивих извора

У граду који има највећи европски институт за истраживање и развој за одрживу енергију ЛИТЕН, очекивано је да коришћење ОИЕ и енергетска ефикасност буду у фокусу локалне самоуправе.

"До краја 2022. у јавним зградама електрична енергија ће се добијати 100% из обновљивих извора, односно без фосилног горива", казао је Пиол и додао да је транзиција од конвенциналне производње енергије до ОИЕ трајала шест година.

Око 80% топлотне енергије за централно грејање, за око 40.000 домаћинстава, према речима градоначелника, тренутно се добија из обновљивих извора, а очекује да ће се се за тај систем ОИЕ у потпуности користити до 2030.

Помоћ грађанима у спровођењу енергетске ефикасности пружа и локална агенција за климу и енергију АЛЕЦ која кроз свој пројекат назван "Зид-зид" (Мур-Мур) подстиче обнову енергетски неефикасних зграда које су грађене пре свеге 50-их, 60-их, 70-их година 20. века.

Како је рекао представник ALEC Гаел Богото, конкретно се ради на изолацији станова, односно зграда, како би се смањила употреба енергије за грејање или хлађење до 40% одсто, а тиме и утицај на климу.

Према његовим речима, грађани могу да добију субвенције од државе, локалне самоуправе и агенције, које могу износити и до 55% вредности реновирања у зависности од примања власника стана.

Богаро је као пример успешне обнове представио две зграде из 1964. са 75 станова, на којима је последње реновирање било урађено 1987. године.

Како је навео, укупна цена реновирања износила је 1,16 милиона евра, од чега је само пројекат "Зид-зид" уложио 360.000 евра, па је просечно учешће по стану након свих осталих субвенција износило 12.390 евра.

"Просечна цена (реновирања) по стану, која подразумева изолацију зидова, кровова и подова на зградама и уградњу двоструког стакла на заједничком степеништу, износи око 20.000 евра, али уз помоћ субвенција финална цена је у просеку 13.000 евра, али цена за власнике станова који су сиромашнији може пасти и на око 5.000 евра по стану", рекао је Богато.

Објаснио је да је систем омогућио власницима станова и да за део реновирања које сами морају да плате добију повољне зајмове, без обзира на њихове године или здравствени статус.

"Добробит за станаре је мања цена за грејање, односно хлађење, а повећава се вредност станова", казао је Богато.

Кроз програм "Зид-зид" до сада је урађена изолација 202 стамбене зграде у Греноблу са готово 10.000 станова.

Специфичност Гренобла су и осмишљене еколошке четврти, које омогућавају живот у пријатном, урбаном окружењу, док је истовремено минимизиран утицај становника на животну средину. То су урбане области дизајниране и организоване у складу са принципима одрживог развоја, који поред осталог подразумева рационално коришћење енергије и других ресурса.

Прва еколошка четврт у Француској је створена управо у Греноблу, 2009. године, у срцу некадашње касарне Боне. Осмишљена је, дизајнирана и конструисана по врхунским стандардима одрживости, а то је отворило пут ка стварању других еко-квартова у граду.

Тако је еко-кварт Флобер смештен је у области некадашњих индустријских пустоши и дизајниран уз широко учешц́е грађана. Градитељи су се у великој мери користили локалним природним материјалима, попут дрвета и земље, уз зелене кровове и вртове на крововима прилагођене узгајању воћа и поврћа. У Флоберу се може уживати и у три хектара јавних паркова.

Истовремено, у новом, иновативном округу Кембриџ, међу последњим пројектима су две експерименталне самоодрживе "аутономне зграде за грађане" (Аутономоус буилдинг фор цитизенс -  ABC зграде), које треба да буду добар пример каква би могла бити свакодневица у урбаним просторима широм планете који тренутно неконтролисано користе природне ресурсе.

Изграђене пре две године, те зграде имају по 42 стана, површине 60 квадратних метара, а 2025. је планирано да се утврде резултати овог експеримента.

Соларни панели на свакој згради

Представница туристичке организације Гренобл Алпи Софи Баљарге навела је да су ABC зграде у Француској прве зграде потпуно енергетски независне.

Према њеним речима, зграде на крововима имају 1.120 метара квадратних соларних панела из којих потиче сва енергија коју становници користе.

"Соларни панои омогућавају зградама да буду назависни, објекати поседује батерије које сакупљају струју. У становима имамо опрему која мери конзумацију струје и воде у реалном времену“, казала је Баљарге.

Становници зграда користе лед расвету, имају и паметне радијаторе који омогућавају складиштење и обнављање енергије у најповољнијем тренутку, а урађена је и мобила апликација како би сваки закупац могао да прати потрошњу у свом стану.

Кишница је техничка вода и меша се са градском водом како би се гарантовао константан квалитет воде без обзира на временске прилике, док се отпадне воде сакупљају и пречишћавају да би се користиле у тоалетима, за чишћење заједничких просторија и заливање заједничке баште која се налази око зграде и у којој станари узгајају воће и поврће.

Како би се подстакла мања употреба воде за туширање, тушеви су опремљени системом која мери потрошњу воде у реалном времену и мења боју за сваких 10 литара утрошене воде, па станари добијају зелено, плаво, љубичасто и на крају црвено упозорење да троше више од дозвољене количине.

Рециклажа у овим становима је један од најважнијих сегмената, па су у становима постављене канте за сортирање смећа, а сакупљају се и отпаци од хране, док су компостери у отвореним просторима и заједничким повртњацима. Зграде су опремљене и системом који омогућава праћење количине произведеног отпада.

Породица шеснаестогодишњег Билела Уергија одлучила је да се настани у једном од станова ABC зграда, што овај тинејџер сматра исправном одлуком.

Како је навео, ипак му је било потребно време да се навикне на нову свакодневицу која подразумева штедњу ресурса.

"У почетку најтеже ми је било туширање, јер сам навикао да дуго будем у купатилу. Свестан сам сада шта радим за планету и поносан сам на то", казао је Уерги и додао да би сигурно опет изабрао такав начин живота.

Гренобл систематски негује и осмишљава зелене површине. У протеклих 15 година обновљено је много старих паркова, а изграђени су и нови. Од 2014. у граду је засађено више од 5.500 стабала, а у плану је да се засади 10.000 стабала пре 2030. године.

Град тренутмо има и 35 паркова, као и "зелене урбане џепове" који се протежу дуж великог броја градских улица и који не подразумевају само дрвореде или траву између трамвајских шина где год је то могуће, већ и баштице у којима је засађено разноврсно, углавном некултивисано биље, које не захтева класично одржавање.

Градско веће Гренобла је 2008. године престало да користи било какве хемијске производе на уређеним градским површинама, а од 2019. и на свим јавним површинама.

Становници имају и могућност да располажу неискоришћеним површинама – да их користе за стварање сопствених, малих башти.

Зелени, плави и црни коридори

Концепт коме град тежи је да се успоставе тзв. зелени, плави и црни коридори који би животињском свету олакшали боравак у урбаној зони, повезивањем вегетације и водених површина у разним деловима града, уз смањен интензитет градског осветљења ноћу, чиме се смањује светлосно загађење.

У граду попут Гренобла и компаније и сектор угоститељства теже да своје пословање ускладе са заштитом животне средине.

Подршку добијају и мали, локални произвођачи хране који користе еколошки прихватљиве методе производње, а истовремено се у школским мензама користи најмање 60% намирница које су произведене на оближњим локалним фармама или на градској урбаној фарми Гренобла.

Међу многобројним примерима компанија које се у граду залажу за одрживо пословање је и Шнајдер електрик (Сцхнеидер Елецтриц) који је у свом новом паметном пословном парку применио нова решења за уштеду ресурса са циљем да потроши само 37 киловат сати по метру квадратном сваке године, што је готово десет пута мање енергије од просечне европске зграде. Поседује поред осталог соларне панеле на крову, као и две ветротурбине, те на стотине сензора у самој згради који регулишу температуру и осветљење.

Као туристички центар Алпа, Гренобл располаже са много смештајних капацитета, а један од хотела се од свог оснивања 2014. определио да буде еколошки.

Хотел "Окко", који има четири звездице, према речима менаџера Мишела Гарнијеа, поред осталог поседује соларне панеле на крову који се користе за грејање, за исхрану гостију користи еколошке производе из околине и региона, а постељина од природних материјала, са јастуцима напуњеним перјем, не пегла се.

Зелени кључ

Тренуто је хотел, навео је Гарније, у процесу добијања еколошког сертификата "Зелени кључ", који очекује до краја године.

Брига о заштити животне средине део је и друштвено одговорних пројеката у Греноблу које су пре свега усмерени на помоћ осетљивим категоријама становништва.

Тако се кроз пројекат "Машинерија" у једном од квартова подржава одрживи развој и ангажовање грађана кроз креативне и уметничке радионице за рециклирање старих ствари.

Грађани поклањају своју стару одећу, разне предмете и апарате, који се у радионицама поправљају или преправљају како би поново могли да се користе, а заинтересованима се нуде по веома приступачним ценама.

Гренобл је ове године Зелена престоница Европе, као 13. град који је добио ту титулу.

Европска комисија је 2010. покренула награду Зелена престоница Европе како би подстакла градове да постану зеленији и чистији и да побољшају квалитет живота својих становника. Са више од две трец́ине европског становништва које живи у градовима, они играју водећу улогу у заштити животне средине и биц́е важни у локалној примени Европског зеленог договора.

Међу критеријумима за доделу титуле Европске зелене престонице налазе се квалитет ваздуха и воде, управљање отпадом, мобилност, као и капацитети за прилагођавање и ублажавање климатских промена, а могу конкурисати градови са више од 100.000 становника.

Досад је ову титулу, уз Гренобл, понело 12 европских градова - Стокхолм, Хамбург, Виторија-Гаштајз, Љубљана, Нант, Копенхаген, Бристол, Есен, Најмеген, Осло, Лисабон и Лахти.

Иницијатива Зелени градови има за циљ да подсети на важност улагања у еколошка урбана подручја и подстицање њиховог осмишљавања.

Београд се такође кандидовао за Зелену престоницу Европе 2023. године, али није успео да освоји титулу која је припала престоници Естоније, Талину.

Извор: Еуроактив