ПОСЛЕДЊИ НОСИЛАЦ ОЛИМПИЈСКЕ БАКЉЕ КОЈИ ЈЕ УПАЛИО ПЛАМЕН: Џон Марк (атлетика).
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 84 (38 – 27 – 19), Шведска 44 (16 – 11 – 17), Мађарска 29 (10 – 16 – 2). Југославија је освојила 2 медаље (0 – 2 – 0) и била је 24. у конкуренцији 37 земаља са освојеним трофејима.
ПРВИ ПУТ: При пут ЈОК је конкурисао за домаћинство Олимпијских игара. Београд се кандиДовао још 1936. за 1948. Кандидатуру су поднели Светомир Ђукић и др Фрањо Бучар, чланови МОК за Југославију. Због Другог светског рата од ове кандидатуре се прећутно одустало.
Први југословенски атлетичар са медаљом постао је Иван Губијан (сребро, бацање кладива). У финале је ушао после интевенције Артура Такача и Милана Ковачевића, руководиоца наше селекције, који су исправиле судијску гршку јер су арбитри заборавиле да му региструју хитац за шесто место у квалификацијама који га је водио у финале. Бацио је, потом, 54,27 метара и освојио сребро. Он је, иначе, први бацач који је кладиво на Играма бацао из четири окрета, данас уобичајени начин.
Прву победу забележили су и фудбалери (6:1 против Луксембурга) и на крају освојили – сребро.
Први пут поништена је утакмица у ватерполу Југославија – Италија 2:4, због тешких судијских грешака на штету Југословена. У поновљеном мечу није било победника 4:4.
Први наши извештачи са ОИ били су Мирослав Миро Радојчић (Политика), Мирослав Хабунек ("Народни спорт") и Петар Стевчић("Наш спорт"). Први пут за игре није био изграђен ни једна објекат. Енглези су, као и остатак Европе, имали пречих грађевинских циљева од спортских борилишта после ратног вихора. Учесници су били смештени у војним и полицијским касарнама.
Први пут реализовани су ТВ преноси у јавној мрежи.
Први малолетник, и до сада једини, победник у десетобоју био је Роберт Матијас (САД) са 17 година и девет месеци. Алиција Коучмен (Алабама, Џорџија) постала је прва Афроамериканка са златном олимпијском медаљом (скок увис 1,68 м). Приликом добродошлице, међутим, нису јој дали да говори, јер су на почасној трибини били само – белци. Коучмен је 1952. постала прва црна спортисткиња коју је "Кока Кола" изабрала да је рекламира. Први пут додељене су три златне медаље: Павао Алтонен, Веико Хухтанен и Хеики Саволаинен (сви Финска) на коњу са хватаљкама су добили исту оцену 19,35.
Први спортиста који је изгубио злато "на кантару" био је египатски дизач тегова Атиа Хамуда. Био је 1.360 грама тежи од земљака Ибрахима Хасана Шамса. Обојица су подигли 360 кг у троставу (олимпијски рекорд) али је злато припало лакшем – Шамасу.
ЈУНАКИЊА ИГАРА: Као 18 - годишњакиња, Холанђанка Францина Бланкерс Кун, звана Фани, учествовала је на атлетским такмичењима у Берлину (шеста у скоку у вис и пета у штафети 4 пута 100 м). У Лондону – постала је звезда. Победила је на 100, на 200 (нова дисциплина), на 80 препоне и у штафети 4 пута 100 м. На Олимпијске игре у Лоднон дошла је као власница чак шест светских рекорда (100 јарди, 80 препоне, вис, даљ и у две штафете), али је изабрала ове четири дисциплине и – тријумфовала. Постала је прва атлетичарка са четири златне медаље освојене на једним Играма. Прописи нису дозвољавали да се такмичи у више од четири дисциплине, али стручњаци сматрају да би победила у скоку у даљ јер је победнички резултат у Лондону био 20 сантиметра слабији од њеног светског рекорда. Рекла је у једном интервјуу да јој је најлепши трентуак у каријери био када је у Берлину 1936. добила аутограм од Џесија Овенса.
КУРИОЗИТЕТИ: Први пут један олимпијац је дисквалификован јер није био – војно лице. Швеђанин Генел Персон је био шести у дресури и члан победничке екипе Шведске, али је шест месеци после Игара у Лондоу, одузета медаља Швеђанима и њему шесто место. Разлог: Персон није био војно лице. По тадашњим прописима само војна лица и полицајци могли су да учествују у овој дисциплини.
Двоје такмичара одбранило је златне медаље и поред паузе од 12 година: Илона Елек (Мађарска) олимпијска шампионка флоретом из Берлина је поново победила у Лондону, као и Јан Брзак (Чехословачка) у кануу двоклеку на 1.000 м. Први пут једна олимпијка је затражила политчки азил: Марија Провазникова, иначе председница Техничког комитета у гимнастици, одбила је да се врати у Чехословачку.
Догодило се да су у једном такмичењу отац и син освајали златне и сребрне медаље: Хилари Смарт и Пол Смарт (САД) и Карлос де Карденас и Карлос де Карденас Јуниор (Куба) у једрењу у класи "стар".
ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 96 спортиста, 84 мушкараца и 12 жена у седам спортова: атлетика (м и ж), бициклизам, фудбал, гимнастика (м и ж), веслање, пливање и ватерполо. Иван Губијан освојио је сребро у бацању кладива и то је била наша прва атлетска медаља. Сребрну медаљу освојили су и фудбалери - победили су Луксембург са 6,1, Турску са 3:1, Велику Британију са 3:1 и изгубили од Шведске 3:1.
Нежна пијанисткиња бацачица кугле
ФРАНЦУСКИЊА Мишелин Остермејер, три месеца пре Oлимпијских игара у Лондону 1948. дипломирала са највишом оценом на париском Конзерваторјуму - клавир. Врхунска пијанисткиња у Лондону је победила у бацању кугле и диска, а у скоку у вис освојила је – бронзану медаљу.
Хелсинки 1952.
ТЕРМИН: 19. јул - 3. август
УЧЕСНИКА: 4.955 олимпијца (519 жена и 4.436 мушкараца). Укупно 69 нација.
СПОРТОВА: 17 са 149 дисцплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 15. олимпијске игре модерног доба отворио предсдник Финске Јухо Пасикиви.
ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Хеики Саволаинен (Финска, у име спортиста).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Последњи носилац бакље био је 62 годишњи фински олимпијац Ханес Колемаинен, док је олимпијски пламен запалио 55 годишња атлетска легенда, власник девет медаља Павао Нурми.
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 76 (40 – 19 – 17), СССР 71 (22 – 30 – 19), Мађарска 42 ( 16 – 10 – 16). Југославија је освојила 3 медаље (1- 2 – 0) и пласирала се на 22. место у кнкуренцији 43 земаље које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први пут после Другог светског рата наши спортисти освојили су златну медаљу: четверац без Дује Боначић, Велимир Велента, Мате Тројановић, Петар Шегвић (сви Гусар, Сплит). Ватерполисти су освојили први трофеј и то – сребрни. Први пут наши спортисти добили су "награду" за успех. Тито је даровао са по 500 динара фудбалску репрезентацију која је у поновљеном мечу победила СССР са 3:1 (први меч 5:5, после вођства плавих од 4:0 и 5:1). Меч је имао јак политички набој, јер је одигран у време најжешћег хладног рата и Резолуције Информбироа. Фудбалери су на крају били други (у финалу поражени су од легендарне мађарске "лаке коњице" са 2:0).
Први пут полицијске снаге су бринуле о безбедности, али само спортиста СССР који су били смештени у посебном селу. Шокачи Ичи, јапански џудока, освојио је за Јапан прву медаљу после Другог светског рата (пораженим земљама из Другог светског рата није било дозвољено да се такмиче у Лондону). Тријумфовао је у – рвању грчко римским стилом!
Први пут организатори су (како је, потом, постала пракса) држали у тајности име спортисте који ће запалити пламен. Разлога је било, јер Паво Нурми, није био у милости МОК. Искључен је са ОИ у Лос Анђелесу 1932. због кршења аматеризма. Финци су га овим рехабилитовани и добио је аплауз и од спортиста и од гледалаца.
Први пут спортисти СССР су учествовали на Олимпијским играма и прву златну медаљу за СССР освојила је Нина Ромашкова, касније Пономарјова у бацању диска. Ова дисциплина је у свему прва за СССР јер је прво сребро освојила Јелисавета Берганцева, а прву бронзу Нина Думбадзе у том тренутку званична светска рекордерка.
Први пут један брачни пар освојио је златне медаље на истим играма: Дана Затопек је победила у бацању копља, а Емил Затопек (обоје Чехословчака) на 5.000 метара. Успех су остварили истог дана. Први пут један спортиста је освојио шест медаља на једним играма. Совјетски гиманстичар Виктор Чукарин је освојио четири златне и три сребрне медаље. Успех утолико већи јер је четири ратне године провео у концентрационом логору. Као 35 – годишњак каријеру је завршио у Мелбурну 1956. са још три златне, сребрном и бронзаном медаљом, и заокружио биланс на – 11.
Први пут једна такмичарка освојила је седам медаља на истим Играма. Совјетска гимнастичарка Марија Хороховска – две златне (вишебој, појединачно и у екипи) и пет сребрних.
ЈУНАК ИГАРА: Чехословачки атлетичар Емил Затопек, прозван је "Чешка локомотива" после игара у Хелсинкију! Трчао је тешко, климајући главом, као да се мучи и хуктао је – као локомотива. Међутим, победио је на 5.000. 10.000 метара и у маратону и ово је подвиг који до сада нико није успео да понови. У Лондону 1948. Затопек је победио на 10.000 метара и био други на 5.000 метара Није имао у плану да у Хелсинкију трчи и маратон, али је новинарима рекао, када је чуо да је његова супруга Дана освојила злато у бацању копља: "Тренутно, скор у породици Затопек је 2:1 за мене. Сувише тесна разлика да будем безбрижан и мораћу да трчим и победим у маратону". Покушао је да победи и у Млебруну 1956. али је дошао болестан. Неколико месеци пре Олимпијских игара у Мелбурну добио је килу док је тренирао и то носећи супругу на раменима (!?). Ипак је, и поред упозорења лекара, после операције наставио да тренира и у Мелбурну је освојио – шесто место.
КУРИОЗИТЕТИ: Игре у Хелсинкију су биле толико добро организоване, да је предложено да их Скандинавци стално организују. Први пут исхрана у олимпијском сеlу била је – по систему једи колико можеш. Шведски сто су, тако, измислили Финци, бар када су у питању Олимпијске игре. Први и једини пут новинари су маратонску трку атлетичара морали да прате на – бициклима, које су им обезбедили организатори.
Први егзибиционистички испад догодио се на отварању. Немица Барбара Розбраут Плејер из Штутгарта је у белој спаваћици дотрчала до подијума и почела да говори о светском миру. Саопштено је да је била пацијент једне психијатријске клинике.
Америкнци су морали да организују серију добротворних концерата да би сакупили новац за долазак у Хелсинки. Бинг Крозби и Боб Хоуп су сакупили 500.000 долара.
Швеђанин Ингемар Јохансон је дисквалификован у финалу боксерског турнира у тешкој категорији јер је застрашен моћним ударцима Американца Едварда Сандерса (све ривале до финала нокаутирао) избегавао борбу. Судије су га искључиле са целог турнира и није добио ни – сребро. Међутим, седам година касније Јохансон је постао шампион света за професионалце нокаутиравши Флојда Патерсона, 29. јуна 1959. Сребро му је, ипак, додељено 1980. Страшни Сандерс је умро 1954.због излива крви у мозак после нокаута у деветој професионалној борби.
Ларс Хал, шведски столар постао је први спортиста који није био војно лице а да је освјио златну (и уопште) медаљу у модерном петобоју.
Францускиња Маделин Моро је освјила сребро уз скоковима са даске и постала прва такмичарка која није Американка да је освојила било који трофеј у овој дисциплини од увођења 1920.
Александра Чудина (СССР) забележила је непоновљени трипл: сребро у скоку у даљ и бацању копља и бронза у скоку у вис.
ЈУГОСЛАВИЈА: Учестовала је са 96 спортиста (86 мушкараца и 10 жена) у 11 спортова: атлетика (м и ж), бокс, кајак кану, фудбал, гимнастика (м и ж), веслање, стрељаштво, пливање, ватерполо, једрење и рвање. Први пут учествали су на ОИ наши боксери.
Парализована вицешампионка
ЈЕДАНА од првих жена која је освојила медаљу у "отвореној дисциплини" (могу заједно да се такмиче мушкарци и жене) је у Хелсинкију постала Лиз Хартел из Данске. Била је парализована од појаса наниже после дечије парализа, али је сјајно јахала и освојила бронзу у дресури. Њу су морали да постављају и скидају са коња.
Мелбрун (Стокхолм) 1956.
ТЕРМИН: 22. новембар – 8. децембар 1956. Такмичења само у коњичком спорту одржана су у Стокхолму од 10. до 17. јуна 1956. Аустралијски закони су били толико строги (спречавање уношења заразних болести код животиња), да улазак коња у кратком року без карантина (прописан од шест месеци) није био могућ. Олимпијски коњички турнир је, због тога, одржан у Стокхолму.
УЧЕСНИЦИ: 3.314 олимпијца (376 жена и 2.938 мушкараца). Укупно 72 нације.
СПОРТОВА: 17 са 145 дисциплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 16. олимпијске игре модерног одба отворио је војвода од Единбурга.
ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА. Џин Ленди (алетика, у име спортиста).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Упалио га је прослављени аустралијски атлетичар Рон Кларк.
БИЛАНС МЕДАЉА: СССР 98 (37 – 29 – 32), САД 74 (32 – 25 – 17), Аустралија 35 (13 – 8 – 14). Југославија је освојила 3 медаље (0 – 3 – 0) и заузела 26. место у конкуренцији 38 нација које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први пут игре су одржане на јужној хемисфери. Први пут две Немачке, СР Немачка и Немачка Др су се такмичиле у заједничкој екипи. МОК је примио у чланство Немачку ДР 1954. под овим условом, а тек је 1968. постала пуноправни члан и стекла право на сопствену екипу. Ишли су под заставом МОК и свирана им је Бетованова "Ода радости" уместо химне.
Први спортиста коме је, због тога, подигнута олимпијска застава и свирана олимпијска химна био је Немац Ханс Гинтер Винклер, који је победио у препонском јахању. Касније је постао први јахач са пет златних медаља (1956, 1960, 1964. и 1972.).
Први пут дошло је до масовног пребега спортиста. Чак 45 чланова мађарског тима, остало је у Аустралији. СССР је интервенисао у Мађарској 4. новембра 1956. а мађарски ватерполисти су у тако политички затегнутој атмосфери декласирали СССР са 4:0 у мечу пуном набоја.
Први пут у свечаном затварању игара спортисти нису ишли у дефилеу под заставама својих земања, већ сви заједно, по идеји Аустралијанца Џон Иан Вонга који је рекао да се на тај начин слави олимписки дух заједништва.
Први пут дошло је до бојкота игара због политике: Египат, Ирак и Либан су изостали због инвазије Израела на Суец, а Холандија, Шпанија и Швајцарска због уласка совјетских трупа у Мађарску.
Први пут уведена је фиберглас мотка за скакање. Донео је Грк Георгиос Рубанис.
ЈУНАЦИ ИГАРА: Мађарски боксер Ласло Пап је у Мелбурну крунисао фантастичну каријеру освајањем трећег злата. У Лондону 1948. је славио у средњој, у Хелсинкију и Мелбурну у полусредњој категорији.
На гимнастичком турниру, доминација совјетске школе. Виктор Чукарин је освојио пет медаљњ (три златне) и тако завршио каријеру са укупно 12 трофеја, од тога седам златних. Мађарица Агнеш Келети, освојила је шест медаља, четири златне и две сребрне и заокружила биланс на укупно десет трофеја.
КУРИОЗИТЕТИ: Први пут у историји, старт маратонске трке је поновљен. Победио је француски маратронац алжирског порекла Мимун. Носио је број 13. Иза њега стигао је наш Фрањо Михалић. Мимун се у овој трци реванширао Затопеку (ЧССР) за три пораза на ОИ у тркама један на 5.000 м и два на 10.000 метара. Затопек, болестан, завршио је трку на шестом месту.
Британци су шести пут заредом освојили бронзу у екипној трци на хронометар у бициклизму. Амерички дизач тегова Чарлс Винци, умало да не прође мерење за бантам категорију. Био је тежи 200 грама. Помогао је фризер, који га је ошишао на "нулу". Касније је освојио злато уз светски ркорд.
Шампион у бацању кладива Харолд Коноли (САД) био је – инвалид. Лева рука била му је краћа за десет сантиметара. Лекари су у дијагнози написали да "није функционална" али то није сметало Конолију да тријумфује.
Олимпијски шампион који је најкраће био власник златне медаље био је совјетски веслач, 18 - годишњи Вјачеслав Иванов. Толико се радовао после победе у скифу, скакао по понтону да му је медаља испала из руке и пала у воду. Скочио је одмах и заронио, али је потрага била – узалудна. Видевши његову тугу, председник МОК Евери Брендиџ је наредио да му се уручи резервни трофеј. Иванов је, потом, још два пута освајао златне медаље, у Риму и Токију и постао први веслач са три насјајнија одличја.
ЈУГОСЛАВИЈА: У Мелбурну је имала 41 учесника (38 мушкараца и три жене) у осам спортова атлетика (м и ж), бициклизам, фудбал, веслање, стрељаштво, пливање (ж), ватерполо и рвање. У Стокхолму на коњичким такмичењима нисмо имали представнике. Освојене су три сребрне медаље – Фрањо Михалић у маратону, фудбалери су поново, трећи пут, постали олимпијски вицашампиони, а ватерполисти су опет били „сребрни“.
Није веровала у себе
АУСТРАЛИЈАНКА Бети Катберт, која је постала спортска хероина у својој земљи после Мелбурна, није веровала у себе, па је за сваки случај, купила улазнице за сва финала у атлетици и то неколико месеци пре Олимпијских игара.
Међутим, не само да је до краја надметања пратила као учесник, него је имала и – много успеха: победила је на 100 м, 200 м са олимпијским рекордом и у штафети 4 пута 100 м такође са олимпијским рекордом.
Рим 1960.
ТЕРМИН: 25. август – 11. септембар 1960.
УЧЕСНИЦИ: 5.338 олимпијаца (611 жена и 4.727 мушкараца). Укупно 83 нација.
СПОРТОВА: 17 са 150 дисциплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 17. олимпијске игре модерног доба отворио председник Италије Ђовани Грончи.
ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Адолфо Консолини (атлетика, у име спортиста).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Запалио га је Ђанкарло Пери (атлетика).
БИЛАНС МЕДАЉА: СССР 93 (43 – 29 – 31), САД 71 (34 – 21 – 16), Италија 36 (13 – 10 – 13). Југославија је освојила 2 медаље (1 – 1 -0) и заузела 18. место у конкуренцији 44 земље које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први и до сада једини пут наши фудбалери освојили су златну медаљу, после три узастопна неуспеха у финалу. Победили су Данску са 3:1. У финале су ушли из – шешира нашег истакнутог фудбалског функционера и члана ФИФА др Михајла Андрејевића. Пошто је меч са Италијом у полуфиналу завршен 1:1 и после продужетака, према правилима о финалисти је одлучивао жреб. Из шешира је извучена цедуља са именом "Југославија". Прву медаљу (од 16) за наш најтрофејнији појединачни спорт, рвање, освојио је Бранко Мартиновић (сребро, грчко римски стил). Злато фудбалера и сребро
Мартиновића биле су једине медаље у Риму...
Први пут, обдукцијом је утврђено да је смртни случај спортисте изавало коришћење недозвољених препарата. На бициклистичкој стази у екипној трци на 100 км, пао је Данац Кнут Јенсен. Преминуо је на путу ка болници. Утврђено је да је Јенсен узео пре трке лек роникол који побољшава циркулацију. Ово је други и за сада једини случај смрти на ОИ после 1912. и игара у Стокхому где је преминуо португалски маратонац Лазаро.
Први пут ТВ пренос су гледали љубитељи спорта на другом континенту, у САД. Уједно, први пут ТВ је платила права преноса – станица "Си Би Ес" из САД 394.000 долара.
Први пут је интонирана олимпијска химна после Атине 1896. и то је од Рима – правило.
Први освајач златне медаље за Грчку после маратонца Спиридона Луиса и Атине 1896. био је грчки престолонаследник Константин. Са Јоргосом Заимасом и Одисеосом Ескидоглуом тријумфовали су у једрењу у класи змај.
Први пут електронско мерење у атлетици проширено је на – хиљадити део секунде. Први Етиопљанин, олимпијски шампион постао је босоноги маратонац Абебе Бекила. Он је први олимпијац који је постао шампион трчећи бос.
ЈУНАКИЊА ИГАРА: Вилма Рудолф, америчка атлетичарка, добила је надимак „црна газела“ освојивши три златне медаље. Куриозитет је да је добар део детињства провела са протезом или у инвалидским колицима због болести. У Риму, 20 – годишња атлетичарка, победила је на 100 м, на 200 м и у штафети 4 пута 100 м у којој су трчале студенткиње универзитета Тенеси, популарне "тигрице". Она је прва Американка која је освојила три златне медаље на једним Играма. Била је 20. дете у породици са 22 детета. Боловала је од дечије парализе, запаљења плућа, и реуматске грознице, која јој је једно време тотално одузела леву ногу. Ипак, уз помоћ браће и сестара, стала је на ноге, прво играјући кошарку, а потом и као атлетичарка. У Мелбурну 1956. освојила је бронзу у штафети САД. Умрла је од рака 1994.
КУРИОЗИТЕТИ: Из Рима у светске боксерске професионалне врхове, кренуо је Касијус Марселијус Клеј, амерички боксер. Победио је у финалу Пољака Пјатишковског са 4:1, а да је пре тога рекао "Ја сам највећи, најпаметнији и најлепши". Касније је под именом Мохамед Али, постао једна од највећих боксерских звезди свих времена.
Американци су доминирали на кошаркашком турниру, а једини кошаркаш који је од њих добио комплимент био је наш Радивој Кораћ. Жућко је био најбољи стрелац турнира, а Џери Вест, члан америчке екипе, човек чија је силуета постала заштитни знак НБА лиге је касније рекао: "Једино број 5 из Југославије може да игра у нашој екипи".
Едуардо Манђероти (Италија) постао је први мачевалац са 13 медаља у каријери. Учествовао је на пет олимпијских турнира и освојио шест златних, пет сребрних и две бронзане медаље.
Дански једриличар Паул Елвстрем, четврти пут је победио у Риму, после Лондона, Хелсинкија и Мелбурна. Прву је победу забележио је са 20, последњу са 32 године.
ЈУГОСЛАВИЈА: Учествала је са 120 спортиста 111 мушкараца и девет жена у 14 спортова: атлетика (м и ж), кошарка, бокс, кајак кану, бициклизам, мачевање (м и ж), фудбал, гимнастика (м и ж), веслање, стрељаштво, пливање,ватерполо, рвање и једрење. Први пут су на ОИ учествали кошаркаши и освојили шесто место. Дебитовао и Мирослав Церар у гимнастици.
Токио 1964.
ТЕРМИН: 10. – 24. октобар 1964.
УЧЕСНИКА: 5.151 олимпијац (678 жена и 4.473 мушкарца). Укупно 93 нације.
СПОРТОВА: 19 са 163 дисциплине.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 18. олимпијске игре модерног доба отворио цар Хирохито.
ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Такаши Оно (гимнастика, у име спортиста).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Запалио га је Јошинори Сакаи, студент који је рођен 6. августа 1945. на дан када је на Хирошиму бачена атомска бомба.
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 90 (36 – 25 – 28), СССР 96 (30 – 31 – 35), Јапан 29 (16 – 5 – 8). Југославија је освојила 5 медаља (2 – 1 – 2) и заузела 19. место у конкуренцији 40 земаља које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први златни трофеј за наше рвање освојио је Бранислав Симић - 87 кг грчко римски стил, иако је у екипу ускочио у последњи час. Разлог за дилему селектора били су његови променљиви резултати у Мелбурну и Риму.
Прву златну гимнастичку медаљу после другог светског рата донео нам је Мирослав Церар (коњ са хватаљкама) и титулу је одбарнио кроз четири године у Сијудад Мексику. Ватерполисти су освојили злато, а Церар бронзу на вратилу и Мартиновић бронзу у рвању.
Први пут, једна земља је због апартхејда искључена из олимпијског покрета – Јужна Африка. Индонезија се повукла са Игара јер је предходно МОК суспендовао њен ОК. Индонезија је као организатор Азијских игара 1962. забранила учешће Израелу и Тајвану и због тога је МОК казнио. У Токију није учествовала ни Северна Кореја.
Први пут игре су одржане у Азији.
Први пут представљен је џудо као олимпијски спорт. Први пут уведена је и одбојка. Први пут маратонац је – одбранио титулу. Етиопљанин Абебе Бикила је после Рима славио и у Токију. У Риму је био војник, после победе постао је поручник царске гарде Хајла Селасија и док је 1954. трчао бос, у Токију је обукао патике. Неколико недеља пре олимпијског маратона, оперисао је слепо црево, али је у Токију победио и то убедљиво,са најбољим временом у историји олимпијских маратона 2:12,22 часова. Покушао је златни хет трик у Сијудад Мексику 1968. али је због упале тетива одустао на 17. км.
ЈУНАЦИ ИГАРА: У Токију, совјетска гимнастичарка Лариса Латињина заокружила је биланс на 18 трофеја. На три турнира освојила је девет златних, пет сребрних и четири бронзане медаље.
Амерички пливач Дон Шоландер је освојио четири златне медаље са три светска и једним олимпијским рекордом: 100 карул (олимпијски рекорд), 400 м краул, као члан штафете 4 пута 100 краул и 4 пута 200 краул.
Аустралијанка Даун Фрејзер ушла је у историју као прва пливачица са три узастопне златне олимпијске медаље. Победила је 1956. и 1960. на 100 краул и у Токију је уз златну медаљу на овој стази уписла и светски и олимпијски рекорд 59,5. Она је прва пливала ову деоницу испод минута.
Мађарски ватерполиста Деже Ђармати, постао је први играч који је на пет олимпијских турнира освојио пет медаља: почео је 1948. сребрном медаљом, 1952. освојио је злато, 1956. такође злато, 1960. бронзу и у Токију - сребро.
КУРИОЗИТЕТИ: Учесници су се жалили на дубину воде у базену. Била је 1,80 м и наводно су наши играчи (највиши на турниру) више стајали него – пливали.
Рођене сестре су први пут освојиле шампионске титуле: Тамара Прес (СССР)ј е победила у бацању диска и кугле, а Ирене Прес у петобоју. У каријери су заједно освојиле пет златних и једну сребрну олимпијску медаљу и поставиле 26 светских рекорда. Нагло су прекинуле каријеру када је почела контрола пола.
У Токију, прва такмичака која је доживотно дисквалификована због вишка мушких хормона, била је Пољакиња Елена Клобуковска трећепласирана на 100 и прва у штафети 4 пута 100. Годину дана после ОИ у Токију, пала је на секс контроли. Утврђено је да је била – више мушко. Ипак, остале су јој медаље али су светски и олимпијски рекорди брисани.
Прва жена која је победила у "отвореној" али и најтежој дисциплини коњичког спорта, тродневном такмичењу, постала је Хелен Дипон из САД.
Најнеизвеснија трка оджана је у бициклизму на 195 км. Швеђанин Стуре Петерсон, велика звезда бициклизма тог времена, био је 51. иако је временска разлика између њега и победника Италијана Марија Занина била само 16 стотинки!?
На велодрому, у полуфиналној трци у спринту, постигнут је редак рекорд. Италијан Ђовани Петенела и Француз Пјер Трентин, су балансирали на бициклима стојећи у месту и чекајући да онај други изгуби стрпљење и крене први као би му ушлу у "заветрину", пуних 21,57 минута! Петенела је победио, ушао у финале и освојио злато. Француз је завршио на четвртом месту.
ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 76 спортиста (73 мушкарца и три жене) у девет спортова: атлетика (м и ж), кошарка, кајак кану, фудбал, гимнастика, веслање, пливање, ватерполо и рвање. Фудбалери су после четири узастопне медаље, завршили олимпијски турнир на шестом месту.
(У СЛЕДЕЋЕМ НАСТАВКУ: Сијудад Мексико 1968, Минхен 1972, Монтреал 1976, Москва 1980. и Лос Анђелес 1984).
Извор: Кућа добрих вести
