Међутим, потенцијали креативне индустрије, у коју спадају све оне активности које потичу од индивидуалне креативности, вештине и талента у разним областима стваралаштва, а које би могле допринети стварању богатства и нових радних места у нашој земљи, нису довољно искоришћени и подстакнути, истакнуто је на Форуму креативне економије који је одржан у Привредној комори Србије (ПКС).
У креативне индустрије спадају, рецимо, издаваштво, уметнички и стари занати, индустрија забаве, индустријски и графички дизајн, рекламе и адвертајзинг, пројектни менаџмент, архитектонске и инжењерске активности, уметничко и тржиште антиквитета, културни туризам.
Ту је, затим, и област моде и дизајна одеће, затим музичка, филмска и видео индустрија, израда софтвера и разне компјутерске услуге, музичка индустрија, разне извођачке уметности, радио и телевизијска, као и фестивалска делатност и много тога другог што ствара претежно нематеријалне вредности.
Недовољно подстакнути креативни потенцијали Србије
У креативном сектору се оствари око 16,8 процената укупног годишњег промета Србије и оствари раст БДП-а од седам до 12 одсто годишње. Креативни сектор има потенцијала да буде развојно третиран, али је непходно успоставити низ услова нефинансијске и финансијске природе, како би се тај потенцијал и остварио, указали су учесници јучерашњег скупа.
Досадашње праксе јавих политика, како је истакнуто, не могу се похвалити одговарајућим решењима. На то указују и подаци одређених модела истраживања, према којима је, због лоше инвестиционе политике и политике финсирања креативног сектора, у периоду од 2001. до 2009. године, изгубљено чак око 10 одсто вредности БДП-а у 2009. години.
Уколико у Србији буде настављена оваква политика инвестиција и запошљавања у креативном сектору, у 2013. години биће остварен 3,5 одсто мањи обим БДП-а, у односу на онај који би се могао постићи уз примереније финансијске и друге мере, усклађене са специфичностима овог сектора, оцењено је на скупу.
Економија “снова и додате вредности”
Креативне индустрије су све оне активности које потичу од индивидуалне креативности, вештине и талента, а које имају потенцијал за стварање богатства и радних места кроз генерисање и експлоатацију интелектуалне својине.
У литератури се често сусрећу и термини попут “економија доживљаја”, “симболичка економија”, “економија додате вредности” и чак “економија снова”, који указују на трансформацију производно оријентисане на потрошно оријентисану економију и све већи значај културних и симболичких добара , као и нематеријалних ресурса у економском развоју.
Форум креативне економије – Аустралија почасни гост
На сесији “Култура и креативне индустрије у условима економске кризе”, у оквиру “Форума креативне економије”, представљен је преглед развојних потенцијала креативне економије у Србији, коју је Група за креативну економију припремила у сарадњи са Удружењем за креативну индустрију Привредне коморе Србије.
Аустралија, земља у којој је први пут употребљен појам “креативна економија“, била је почасни гост и држава у фокусу овогодишњег Форума, који је организовало Удружења за креативне индустрије ПКС у сарадњи са Групом за креативну економију, а под покровитељством Амбасаде Аустралије у Београду.
Пре 18 година Аустралија је препознала креативне индустрије као моћно средство друштвеног и економског развоја, а до данас има богато искуство у дизајнирању јавних политика и програма који су водили стварању “Креативне Аустралије”.
Креативна Аустралија
Амбасадорка Аустралије у Београду Хелен Штудерт (Helene Studdert) је истакла да Аустралија има најуспешније моделе управљања креативним сектором и богато искуство у моделирању ефикасних политика развоја креативног сектора, али није мање значајан ни допринос креативне економије националном БДП-у Аустралије. Амбасадорка Штудерт је рекла да се постигнути успех базира а “циркуларном моделу“ управљања, заснованом на индивидуалним и институционалним вредностима, инструментима вредности и кративној индустрији.
Један од креатора тог модела, највеће светско име у области економике културе, професор др Дејвид Трозби са Маквари универзитета (Macquarie University) у Сиднеју, указао је на основне карактеристике и циљеве пројекта „Креативна Аустралија“.
Овај светски стручњак у области економике културе предочио је систем активности и стратешких потеза који су Аустралију учинили отвореном, јединственом, живом, иновативном и креативном земљом.
Аустралија спада међу десет најразвијенијих земаља света. Први је светски извозник вуне, а четврти извозник пшенице. У последњој деценији културне и креативне индустрије су сектор који се налази на другом месту, по темпу развоја бележећи просечан годишњи раст од 5,8 одсто у периоду 2000-2010. Њен допринос националном БДП-у износи у просеку 35 милиона аустралијских долара, а запошљава око 440.000 људи.
Кључни проблем Србије је незапосленост
Потпредседник ПКС Михаило Весовић је као кључне проблеме Србије навео незапосленост, превасходно младих, недостатак прдузетничког духа и иницијативе и лош имиџ земље, и истакао значај креативне индустрије у решавању баш ових проблема.
Веран Матић, председник Управног одбора Б92 и представник креативних индустрија у Управном одбору ПКС, повезао је појмом креативне економије свој професионални ангажман у медијском бизнису са 12,5 милиона евра годишњим обртом и хуманитарни рад у Фондацији Б92, која годишње прикупи од донатора око 2,5 милиона евра, посебно у акцији „Битка за бебе“.
Установити Министарство креативне индустрије
Он је указао да би требало установити Министарство креативне индустрије које би организационо помогло у припреми бројних националних и међународних манифестација спортског, културног и забавног садржаја у дневном и ноћном животу престонице, али и бољем представљању те понуде која постоји у Београду, Новом Саду, Врању, Вршцу и другим градовима.
Након завршетка Форума креативне економије објављен је документ којим се даје путоказ и покреће шири јавни дијалог и консултације у областима од значаја за развој креативног сектора у нашој земљи.
Циљ је, како је наглашено, да се утиче на подизање јавне свести о развојној дименизији креативног сектора, а публиковање овог документа требало би да послужи у процењивању могућности за ефикасну примену практичних решења у домену јавних политика и управљања развојем у креативној економији.
Извор: Кућа добрих вести