Кућа Добрих Вести

Login

Креативна индустрија - развојна шанса Србије

Оцените овај чланак
(2 гласова)

05-11-2012-Kreativna02-uvodnaБЕОГРАД - У Србији креативни сектор учествује у запослености са 7,3 одсто, генерише око 10 процената бруто додате вредности (БДП), а око 96 одсто те индустрије чине мала и средња предузећа која имају до двадесет запослених.

Међутим, потенцијали креативне индустрије, у коју спадају све оне активности које потичу од индивидуалне креативности, вештине и талента у разним областима стваралаштва, а које би могле допринети стварању богатства и нових радних места у нашој земљи, нису довољно искоришћени и подстакнути, истакнуто је на Форуму креативне економије који је одржан у Привредној комори Србије (ПКС).

У креативне индустрије спадају, рецимо, издаваштво, уметнички и стари занати, индустрија забаве, индустријски и графички дизајн, рекламе и адвертајзинг, пројектни менаџмент, архитектонске и инжењерске активности, уметничко и тржиште антиквитета, културни туризам.

Ту је, затим, и област моде и дизајна одеће, затим музичка, филмска и видео индустрија,  израда софтвера и разне компјутерске услуге, музичка индустрија, разне извођачке уметности, радио и телевизијска, као и фестивалска делатност и много тога другог што ствара претежно нематеријалне вредности.

 

Недовољно подстакнути креативни потенцијали Србије

 

У креативном сектору се оствари око 16,8 процената укупног годишњег промета Србије и оствари раст БДП-а од седам до 12 одсто годишње. Креативни сектор има потенцијала да буде развојно третиран, али је непходно успоставити низ услова нефинансијске и финансијске природе, како би се тај потенцијал и остварио, указали су учесници јучерашњег скупа.

Досадашње праксе јавих политика, како је истакнуто, не могу се похвалити одговарајућим решењима. На то указују и подаци одређених модела истраживања, према којима је, због лоше инвестиционе политике и политике финсирања креативног сектора, у периоду од 2001. до 2009. године, изгубљено чак око 10 одсто вредности БДП-а у 2009. години.

Уколико у Србији буде настављена оваква политика инвестиција и запошљавања у креативном сектору, у 2013. години биће остварен 3,5 одсто мањи обим БДП-а, у односу на онај који би се могао постићи уз примереније финансијске и друге мере, усклађене са специфичностима овог сектора, оцењено је на скупу.

 

Економија “снова и додате вредности”

 

Креативне индустрије су све оне активности које потичу од индивидуалне креативности, вештине и талента, а које имају потенцијал за стварање богатства и радних места кроз генерисање и експлоатацију интелектуалне својине.
У литератури се често сусрећу и термини попут “економија доживљаја”, “симболичка економија”, “економија додате вредности” и чак “економија снова”, који указују на трансформацију производно оријентисане на потрошно оријентисану економију и све већи значај културних и симболичких добара , као и нематеријалних ресурса у економском развоју.

 

Форум креативне економије – Аустралија почасни гост

 

На сесији “Култура и креативне индустрије у условима економске кризе”, у оквиру “Форума креативне економије”, представљен је преглед развојних потенцијала креативне економије у Србији, коју је Група за креативну економију припремила у сарадњи са Удружењем за креативну индустрију Привредне коморе Србије.

Аустралија, земља у којој је први пут употребљен појам “креативна економија“, била је почасни гост и држава у фокусу овогодишњег Форума, који је организовало Удружења за креативне индустрије ПКС у сарадњи са Групом за креативну економију, а под покровитељством Амбасаде Аустралије у Београду.

Пре 18 година Аустралија је препознала креативне индустрије као моћно средство друштвеног и економског развоја, а до данас има богато искуство у дизајнирању јавних политика и програма који су водили стварању “Креативне Аустралије”.

 

Креативна Аустралија

 

Амбасадорка Аустралије у Београду Хелен Штудерт (Helene Studdert) је истакла да Аустралија има најуспешније моделе управљања креативним сектором и богато искуство у моделирању ефикасних политика развоја креативног сектора, али није мање значајан ни допринос креативне економије националном БДП-у Аустралије. Амбасадорка Штудерт је рекла да се постигнути успех базира а “циркуларном моделу“ управљања, заснованом на индивидуалним и институционалним вредностима, инструментима вредности и кративној индустрији.

Један од креатора тог модела, највеће светско име у области економике културе, професор др Дејвид Трозби са Маквари универзитета (Macquarie University)  у Сиднеју,  указао је на основне карактеристике и циљеве пројекта „Креативна Аустралија“.

Trozbi

Овај светски стручњак у области економике културе предочио је систем активности и стратешких потеза који су Аустралију учинили отвореном, јединственом, живом, иновативном и креативном земљом.
Аустралија спада међу десет најразвијенијих земаља света. Први је светски извозник вуне, а четврти извозник пшенице. У последњој деценији културне и креативне индустрије су сектор који се налази на другом месту, по темпу развоја бележећи просечан годишњи раст од 5,8 одсто у периоду 2000-2010. Њен допринос националном БДП-у износи у просеку 35 милиона аустралијских долара, а запошљава око 440.000 људи.

 

Кључни проблем Србије је незапосленост

 

Потпредседник ПКС Михаило Весовић је као кључне проблеме Србије навео незапосленост, превасходно младих, недостатак прдузетничког духа и иницијативе и лош имиџ земље, и истакао значај креативне индустрије у решавању баш ових проблема.

Веран Матић, председник Управног одбора Б92 и представник креативних индустрија у Управном одбору ПКС, повезао је појмом креативне економије свој професионални ангажман у медијском бизнису са 12,5 милиона евра годишњим обртом и хуманитарни рад у Фондацији Б92, која годишње прикупи од донатора око 2,5 милиона евра, посебно у акцији „Битка за бебе“.

 

Установити Министарство креативне индустрије

 

Он је указао да би требало установити Министарство креативне индустрије које би организационо помогло у припреми бројних националних и међународних манифестација спортског, културног и забавног садржаја у дневном и ноћном животу престонице, али и бољем представљању те понуде која постоји у Београду, Новом Саду, Врању, Вршцу и другим градовима.

Након завршетка Форума креативне економије објављен је документ којим се даје путоказ и покреће шири јавни дијалог и консултације у областима од значаја за развој креативног сектора у нашој земљи.

Циљ је, како је наглашено, да се утиче на подизање јавне свести о развојној дименизији креативног сектора, а публиковање овог документа требало би да послужи у процењивању могућности за ефикасну примену практичних решења у домену јавних политика и управљања развојем у креативној економији.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 06 новембар 2012 16:27
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија