Банке, међутим, у односу на сваког клијента, увек имају право да траже и веће учешће од оног које тренутно важи, сходно његовој "финансијској карти".

Смањење учешћа је један од предлога у склопу заједничке иницијатове Града Београда и Привредне коморе Србије, коју је Влада Србије подржала, а НБС усвојила. Ова иницијатива која подразумева и друге погодности - смањење камате за први стамбени кредит, поврат ПДВ-а за 60 уместо досадашњих 40 квадрата, као и низ других олакшица, послата је премијерки Ани Брнабић, а очекује се да је и Министарство финансија подржи и одобри.

Народна банка Србије је наиме на последњој седници Извршног одбора, пре два дана, усвојила допуне ове Одлуке о мерама за очување и јачање стабилности финансијског система, што укључује двоструко мање учешће за одобравање стамбених кредита купцима првог стана. Према речима Јоргованке Табаковић, гувернера НБС, релаксацијом прописаног лимита намера је да се олакша куповина прве стамбене непокретности на кредит.

Субвенције и таксе

Када би се уз смањење учешћа на 10 одсто субвенционисала половина од пет одсто из републичког буџета, на примеру просечног стамбеног кредита у Србији од 80.000 евра, субвенција од пет одсто би покривала 4.000 евра - пише у Иницијативи. - Уколико би се определило за ову намену 20 милиона евра, било би могуће обухватити 5.000 стамбених кредита. Неопходно је и смањење такса РГЗ, јер за стан од 100.000 евра, заложна изјава износи 500 евра, а толико је и упис хипотеке.

„У складу са новим прописом, за куповину прве стамбене непокретности банка може физичком лицу одобрити стамбени кредит који је обезбеђен хипотеком на непокретности под условом да је обезбедила да износ тог кредита није већи од 90 одсто вредности те непокретности, са изузетком у односу на опште правило када је овај лимит 80 одсто“, кажу у НБС.

Конкретна измена заправо значи да обавезно учешће може бити смањено на 10 одсто од захтеваног износа кредита. Како из НБС кажу, без обзира на то што банке и даље у складу са сопственим проценама могу приликом одобравања стамбеног кредита захтевати и веће учешће, очекивање од новог прописа је стимулисање конкуренције на тржишту стамбених кредита и олакшан приступ грађана кредитима за куповину првог стана. Из пословница финансијских установа које послују у Србији још не знају када ће одлука почети званично да се примењује.

Раст станоградње

ОВА одлука ће утицати на раст у области станоградње - каже Горан Весић. - Само у Београду ове године, закључно са 31. мајем, издато је око 550.000 квадрата грађевинских дозвола и локацијских услова. До краја године бројка ће стићи до 1.100.000 квадрата. На тај начин, наставиће се са трендом из претходне три године, када смо сваке године издавали грађевинских дозвола за више од милион квадрата.

Одлуку НБС поздравио је Град Београд. Према речима Горана Весића, заменика градоначелника, смањење учешћа управо је један до предлога у оквиру иницијативе Града Београда и ПКС, којом би се омогућило да банке стамбене кредите грађанима дају под повољнијим условима.

„Уколико би се учешће смањило на 10 одсто, уз истовремено субвенционисање још половине од пет одсто из буџета Србије, било би знатно решено питање учешћа - пише у иницијативи ПКС. - Предлажемо и да пословне банке снизе каматну стопу за пола до један одсто, као и да се преиспита висина таксе коју корисници стамбеног кредита плаћају Републичком геодетском заводу“, заложна изјава, упис хипотеке и друго, уз омогућавање попуста од 30 до 50 одсто.

Како кажу, на раст броја станова у новоградњи би утицала и куповина некретнина на кредит након 50 или 60 одсто завршених грађевинских радова уместо досадашњих 80 одсто, као и враћање ПДВ-а за више од досадашњих 40 квадрата.

Значајан подстицај грађевинској индустрији Србије и тржишту непокретности

Увођењем подстицаја кредитној активности грађана, Народна банка Србије олакшала је приступ стамбеним кредитима, чиме се подстиче развој грађевинске индустрије, посебно у области стамбене новоградње. За ову законску измену дуго су се залагале чланице Привредне коморе Србије.

Привредна комора Србије и Град Београд почетком маја предложили су Влади додатне економске мере за подстицај привредне активности грађевинске индустрије, која је, до појаве и ширења Ковид 19, у великој мери учествовала у привредном расту Србије.

„Грађевинска индустрија, као и индустрија грађевинског материјала добиће додатни замајац за повећање обима радова и услуга, а тржиште ће унапредити тражњу“, каже Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију Србије. Раст станоградње допринеће бржем опоравку грађевинске индустрије од последица пандемије.

Према подацима Републичког завода за статистику, у првом кварталу 2020. године, вредност изведених грађевинских радова на територији Републике Србије порасла је за 23,7 одсто у односу на први квартал 2019. године. Број станова у периоду јануар – март 2020. године, у односу на исти период 2019, према издатим грађевинским дозволама, већи је за 36 процената.

Извор: Новости/ПКС