Порези. Реч која се ретко доводи у везу са позитивним приликама. Ипак, док почињем овај текст надам се да је ово једна од тих ретких ситуација.

Када смо пре неколико месеци почели да размишљамо о томе шта је потребно за унапређење пореског оквира за подстицање економије засноване на иновацијама и пословања ИТ сектора, у процес смо ушли са великим очекивањима: да се подстакну иновације и стварање сопствених производа са интелектуалном својином у домаћем власништву, да се повећа међународна конкурентност компанија које послују у Србији, да се подстакне запошљавање и улагање у развој младих стручњака, да се смањи одлазак најквалификованијих стручњака и да се пружи додатна подршка малим компанијама суоченим са последицама истека привремених подстицаја за квалификована новозапослена лица и КОВИД-19 кризе.

С намером да се у Србији створе боље прилике по овим питањима ми у Иницијативи „Дигитална Србија” удружили смо памет и искуство са Дигиталном заједницом и сложили се око предлога сета мера од којих је осам прошле недеље усвојено кроз измене Закона о порезу на добит правних лица и Закона о порезу на доходак грађана.

Како је почело?

Последњих година српски ИТ сектор постигао је значајан раст и тиме се показао као један од највиталнијих сегмената наше привреде. Ако премотамо филм пет година уназад видимо да се број запослених у овом сектору удвостручио (са око 20.000 на готово 40.000 људи), као и да се наш извоз сада мери у стотинама милиона евра. Све оне приче о успесима домаћих компанија које редовно читамо на страницама Нетокрације, али све чешће и маинстреам медија, учиниле су да наша земља све мање буде земља јефтине радне снаге, а нашим талентима (поготово оним најобразованијим и најспособнијим) отовориле немало прилика да се запошљавају било где у свету.

Када ово прочита, просечан читалац има свако право да се запита зашто су онда ИТ сектору уопште потребни подстицаји?

Ствар је у томе да је овај сектор у исто време област која се, у пакету са целокупном привредом, налази на прекретници и управо се суочава са извесним бројем изазова који ће одредити његов даљи раст.

Па тако, ако желимо да обезбедимо константано унапређивање постојећих модела пословања (а, желимо јер је то једини начин да не останемо у зачељу трке зване Четврта индустријска револуција) неопходно је да своје напоре усмеримо на стварање веће додате вредности, да нашим младим и образованим људима дамо разлоге да остану у земљии, да њихов таленат овде и сада буде остварен на најбољи могући начин, као и да привреди обезбедимо да се наметне на глобалном тржишту.

Нема сумње да би ИТ сектор у Србији могао да буде грана индустрије на којој ће се заснивати будућност српске привреде. То би подразумевало његову успешну трансформацију у наредним годинама на пословни модел стварања више додате вредности и сопствене интелектуалне својине. И зато су предлози које смо заједно са Дигиталном заједницом изнели пред Владу осмишљени да подстакну успешну трансформацију и развој, а самим тим и будућност српске привреде и ИТ сектора.

Које законске новине су усвојене?

Неки међу вама се сигурно сећају да смо заједно са Дигиталном заједницом у јуну ове године Влади Србије упутили предлог сета мера које би подстакле развој економије засноване на иновацијама и подржале даљи развој ИТ сектора. Након неколико одржаних састанака са представницима Владе и Министарства финансија осам наших предлога уврштени су у предлоге измена и допуна Закона о порезу на добит правних лица и Закона о порезу на доходак грађана, а недавно их је усвојила Скупштина Србије.

Па, шта смо постигли? Иако и ми и Дигитална заједница окупљамо велики број компанија и предузетника активних у ИТ сектору, мере које су усвојене имају шири, заједнички циљ да подстакну активности које су усмерене на стварање економије знања и иновација без обзира на област пословања, али да уједно оснаже и ИТ сектор у Србији. Мере које су усвојене нису искључиво везане за ИТ сектор, већ су осмишљене тако да помогну развој српске економије 4.0, односно да помогну трансфромацију српске привреде на начин који омогућава њен дугорочни и одрживи развој и напредак.

Конкретно, у пореске законе уврштени су следећи делови наше иницијативе:

Подршка истраживачко-развојним пројектима и иновацијама

Послодавци ће бити ослобођени до 70% пореза на зараду и доприноса за обавезно социјално осигурање за запослене који су непосредно ангажовани на пројектима истраживања и развоја, сразмерно времену које проводе на таквим пројектима.

Подршка приликом првог запослења или запослења после дуже времена

Послодавац који у периоду између 1. марта 2022. године и 31. децембра 2022. године запосли лице које није било осигураник у периоду од 1. јануара 2019. године до 28. фебруара 2022. године, уколико је бруто 1 зарада таквог запосленог већа од 76.500 динара, може да се ослободи 70% пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање закључно са зарадом исплаћеном том лицу 31. децембра 2024. године.

Подршка младим стручњацима

Лицима која на 31. децембар године за коју се подноси пријава за годишњи порез нису навршила 40 година старости, основица за опорезивање почиње да се рачуна тек преко шестоструког износа просечне годишње зараде, под претпоставком да су приходе остварили радом. Ова мера важиће већ за годишњи порез на доходак за 2021. годину, а неопорезиви износ износиће више од нето 55.000 евра за годину дана.

Продужава се ослобођење за предузетнике и предузетнике паушалце који су стекли право на делимично ослобођење од плаћања пореза и доприноса 2020. године

Постојећи прелазни режим који важи за запослене бивше предузетнике или предузетнике паушалце који је претходно тренутно орочен на крај 2022. године продужава се до краја 2025. године. Услов за овај продужетак је да је правно лице код кога ради лице за које се остварује ослобођење на 31. децембар 2020. године имало 30 или мање запослених. Ово продужење не важи за запослене који су ангажовани након 30. јуна 2022. године уколико су претходно у било ком тренутку након 1. јануара 2020. године били запослени код послодавца који је на 31. децембар 2020. године имао просечно више од 30 запослених.

Наставак прелазног режима ослобађа послодавце од плаћања пореза на зараду и доприноса за обавезно социјално осигурање у 2023. години ефективно 50%, у 2024. години 40% и у 2025. години 30%.

Отвара се још један „прозор” за оне који нису искористили овај прелазни режим 2020. године

За лица која су пропустила да се запосле 2020. године и до 31. децембра 2021. године наставила да послују као предузетници или предузетници паушалци, отвара се нови прозор за запошљавање у периоду од 1. јануара 2022. године, закључно са 30. априлом 2022. године, и таква лица моћи ће да се укључе у прелазни режим уз следеће услове – њихови послодавци ће имати право на ослобођење које важи за раније запослене за које се користи прелазни режим, умањено за 3 процентна поена.

Продужава се ослобођење од дела пореза за осниваче иновативних стартапа

Ослобођење од обавезе плаћања пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање за зараде оснивача до 150.000 динара, које важи у периоду од 36 месеци од дана оснивања иновативног привредног друштва, важиће и за друштва основана након 31. децембра 2021. године, при чему овај пут рок за оснивање није продужен само на годину дана, већ је рок брисан из закона.

Проширење олакшице за новонастањене обвезнике и на годишњи порез на доходак грађана

До сада је пореско ослобођење за новонастањене обвезнике (странце или повратнике) било предвиђено само на нивоу пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање, док је годишњим порезом на доходак грађана била обухваћена пуна зарада запосленог. Предложеном изменом у доходак за опорезивање годишњим порезом урачунава се само опорезиви део зараде, чиме се суштински постиже проширење овог подстицаја и на годишњи порез на доходак грађана.

Ослобођење од плаћања пореза на капитални добитак приликом уношења интелектуалне својине у капитал привредног друштва

Физичка или правна лица која повећају оснивачки капитал уносом интелектуалне својине као неновчаног улога, могу да буду ослобођења плаћања пореза на капитални добитак. Постоје три услова за коришћење овог подстицаја: а) улог се врши на основу процене овлашћеног проценитеља; б) стечену имовину привредно друштво не сме да отуђи у целини у периоду од 2 године; ц) стечену имовину привредно друштво не сме да уступи повезаном лицу на коришћење уколико осим по тржишној цени.

Има ко да се бори – артикулисано и аргументовано

И нама и Дигиталној заједници је било важно креирање пореског окружења које је подстицајно за развој економије засноване на знању и иновацијама и за циљ има хоризонтално подстицање истраживања, развоја, стварања нових производа, као и подршку ИТ сектору да даље расте на глобалном тржишту. Додатно је корисно што смо се удружили јер смо били у прилици да на пакет мера гледамо свако из свог угла и сматрамо да смо у том процесу били комплементарни. Јер, на крају дана верујемо да уз убрзани развој дигиталне економије, Србија за десет година неће бити место из кога ће свако желети (или морати?) да оде.

Како сам искрено уверена да други о вашем деловању увек могу боље да посведоче, овом приликом то место и место закључка уступам проф. др Светиславу Костићу са Правног факултета Универзитета у Београду, са којим смо блиско сарађивали приликом техничке разраде предложених мера:

Задовољство је видети да за пореске прописе, који имају потенцијал да суштински унапреде економију знања и помогну останку и опстанку најбољих младих људи у Србији, има ко да се бори артикулисано и аргументовано. Предлози измена и допуна пореских закона су плод удруживања струке, енергије и објективних потреба, а то на најбољи начин одсликава у којој мери једна индустрија или сектор могу да допринесу свом правном положају уколико наступају заједнички, као што то чине Иницијатива „Дигитална Србија“ и Дигитална заједница. Ови предлози не иду у корист само ИТ заједници већ сваком пореском обвезнику који ствара нематеријалну имовину или жели да понуди боље услове рада најквалитетнијим запосленима који ову државу могу лако да напусте, а које ми не можемо уопште, а не само лако да надокнадимо.

Ово је четврта година заредом у којој се порески прописи реформишу у смеру подршке технолошким променама, унапређења положаја запослених и подстицања конкурентности Србије у све тежој утакмици са развијеним државама.

Да ли је посао овде готов?

И ви и ја смо свесни да није. Штавише, посао свих нас овде тек почиње. У наредном периоду ћемо своје капацитете усмерити на то да што шири круг оних којима су мере намењене буде упознат са новим могућностима за унапређење пословања и начином на који могу да их користе. Тек када усвојене мере заживе у правом смислу очекујемо да ћемо мерити успех. И то не само бројем компанија и стартапа које користе ове подстицаје да истражују, иновирају и буду глобално конкурентнији, већ и бројем компанија и стартапа које ће тек настати.

Извор: Нетокрација