Закон представља једно од најнапреднијих законских решења за сектор социјалног предузетништва у Европи и по први пут у Србији поставља правни оквир за сектор у којем послује око 500 предузећа, међу којима су и Наша кућа, Кафе 16, Лице улице, Авлија одрживог развоја и други.

Главна одлика ових предузећа је да се оснивају као резултат приватне иницијативе с циљем да понуде одржива решења за развој заједница, кроз социјалне иновације, иновативне производе у области заштите животне средине и циркуларне економије, социјалног укључивања и другим областима одрживог развоја. Карактерише их друштвена мисија, демократско управљање и обавеза да добит реинвестирају или врате у заједницу.

"Циљ овог закона је да дефинише појам солидарне економије и услове за стицање статуса социјалног предузећа, како би сви субјекти који делују у овој области могли да стекну тај статус, као предуслов да од државе, општина и других потенцијалних финансијера добију финансијску подршку у свом пословању, као и да остваре пореске олакшице и вредновање у јавним набавкама. На овај начин, Србија прати трендове у Европској унији, која је крајем 2021. усвојила Акциони план за социјалну економију, као основ за координисано деловање на успостављању повољног окружења за развој организација социјалне економије на нивоу ЕУ", каже Невен.

Мариновић, извршни директор Смарт колектива, члан Коалиције за развој солидарне економије и НАЛЕД-а.

НАЛЕД и Коалиција за развој солидарне економије, коју чине Европски покрет у Србији, Иницијатива за развој и сарадњу, Смарт колектив и Траг фондација, били су активни чланови радне групе за израду Нацрта закона о солидарном предузетништву, а значајну подршку овом процесу дала је Немачка организација за међународну сарадњу, кроз Српско-немачку иницијативу за одржив раст и запошљавање.

„Према статистици, на европском тржишту присутно је два милиона социјалних предузећа, која упошљавају око 11 милиона радника. Овај закон помоћи ће да се и у Србији дугорочно незапослени, жртве насиља, бескућници, повратници са одслужења казни, жене и друге осетљиве групе лакше интегришу у друштво и дођу до посла. Текст закона је резултат интензивног рада свих чланова Радне групе, који долазе из јавног, приватног и цивилногсектора, уз активне консултације са социјалним предузећима, и представља једно од најнапреднијих законских решења за сектор социјалног предузетништва у Европи”, истиче Мариновић.

Основни приступ који је заступљен односи се на то да закон предвиђа статус, а не нову правну форму за социјална предузећа. На овај начин, закон ће препознати постојећу праксу и на тај начин око 500 социјалних предузећа у Србији моћи ће да добије подршку, без обзира да ли су регистровани као предузетници, привредно друштво, фондација, удружење грађана или задруга. Законом је, такође, предвиђено и успостављање тела које ће пратити имплементацију закона и доносити мере за развој сектора. Да би закон могао да крене у примену, неопходно је прво да се успостави функционалан Савет за развој социјалног предузетништва и припреми предвиђени Програм за развој сектора, који ће се доследно и у континуитету спроводити.

НАЛЕД и Коалиција за развој солидарне економије, коју чине Европски покрет у Србији, Иницијатива за развој и сарадњу, Смарт колектив и Траг фондација, били су активни чланови радне групе за израду Нацрта закона о солидарном предузетништву, а значајну подршку овом процесу дала је Немачка организација за међународну сарадњу, кроз Српско-немачку иницијативу за одржив раст и запошљавање.

Извор: Кућа добрих вести