Новац није цео наш свет, али нам обезбеђује ствари од којих зависимо. Бити финансијски стабилан значи успоставити равнотежу између количине новца који зарађујемо, штедимо и трошимо. Преузимање контроле над сопственим финансијама омогућава живот са мање стреса и није трка на сто метара. Више личи на маратон, а кључни фактор је – дисциплина.
Ево неколико важних корака на том путу.
Пратите куда одлази новац
Можда сте свесни тога да трошите више него што зарађујете, али тек када ово будете имали црно на бело, схватићете да морате да промените навике. У противном свесно улазите у зачарано коло дугова. То што ћете планирати буџет не значи да никада више нећете отићи у ресторан или на концерт. Напротив, циљ овог корака јесте да што лакше уочите ставку „бачене паре“ и преусмерите тај новац на ствари које вам причињавају истинско задовољство. Већ после неколико месеци планирање постаје рутина попут прања зуба. У томе могу да помогну и разне апликације, а неке од најпопуларнијих су Монеy Манагер, Монефy, YНАБ (Yоу Неед А Будгет) и ГоодБудгет.
Смањите непотребне трошкове или повећајте приходе
Када сте све ставили на папир, дошао је тренутак за финансијско планирање. Као што смо већ закључили, један од најлакших начина за стварање више простора у месечном буџету јесте уклањање непотребних трошкова. Да ли су вам заиста потребне различите платформе за стримовање филмова и серија? Можда у ормару имате превише комада одеће којој још није скинута етикета? Може се уштедети и на фиксним трошковима преласком на јефтинији пакет мобилне телефоније или кабловског оператора. Међутим, понекад заиста желимо неке додатне ставке и неопходно је повец́ати приход да бисмо их могли приуштити. Људи често претпостављају да су им приходи фиксни, али постоји много начина за остваривање додатних прихода. Размислите, на пример, о томе да ли постоји могућност да свој хоби претворите у хонорарни посао или о томе да можда продате неке од ствари које поседујете, а не користите често или вам више нису потребне и да на тај начин поправите свој кућни буџет.
Прво штедња, па трошење
Ако неко зарађује много и сав новац потроши, то не значи да је финансијски здрав, већ да живи на високој нози. Штедња је више ствар одлуке него могућности. Многи немају уштеђевину јер чекају да на крају месеца одвоје на страну оно што остане, а то најчешће буде ништа или веома мало. Зато прво треба одвојити за штедњу, па тек онда трошити оно што остане. Ставке као што су летовање и новогодишњи поклони требало би да су предвиђене месечним буџетом од почетка године, јер само тако ћемо избећи стрес и задуживање у последњем тренутку. Циљ је да живимо према својим могућностима и избегнемо потрошачки дуг. Позајмљивање новца нам на краће стазе може омогуц́ити да трошимо више него што стварно имамо, али дугорочно много кошта.
Дуг је зао друг
Сви знамо ову пословицу, али дуг је често неопходан део нашег живота, нарочито ако смо на тај начин обезбедили кров над главом или превозно средство. Избегавање дуга јесте кључно, али ако га вец́ имате, следец́и корак је исплата. Ако имате више дугова, увек је најбоље прво отплатити оне с високим каматама, а то су углавном дугови по кредитној картици или дозвољени минус. Водите рачуна о томе ако купујете нешто на рате, јер проблем настаје када се плата оптерети превеликим бројем рата, па на крају не остане довољно новца до краја месеца и тако се улази у нове позајмице. Кад год помислите да нешто узмете на три рате, проверите да ли је изводљиво да три месеца штедите једнаку суму.
Буџет за „шта ако“ ситуације
Последње две године потврдиле су важност штедње која треба да нам обезбеди финансијску резерву у тешким временима. Уколико већ имате кризни фонд, то је свакако добро. Ако то није случај, не очајавајте, ни сада није касно да један део новца одвојите са стране за непредвидљиве ситуације, од тога шта ако се поквари ауто, до оне шта ако останете без посла или се разболите. Стручњаци за финансије саветују да би требало тежити уштеђевини која може да покрије трошкове живота у трајању од три до шест месеци. Фонд не треба да подразумева трошкове које можемо избећи, попут чланарине у теретани или издатка за гардеробу, али требало би да покрије становање, рачуне за комуналије, храну и све основне ствари које су вам заиста неопходне сваког месеца.
На крају, важно је да негујете позитиван став према новцу и штедњи. Вођење личног буџета није неки мукотрпан посао који ће вас лишити уживања, већ управо супротно. Циљ је да од онога чиме располажете „ослободите“ новац за ствари које за вас имају вредност, не реметећи укупну финансијску стабилност. Финансијско здравље је равнотежа одговорности према новцу и уживања у задовољствима која можемо да приуштимо, а активним радом на развијању добрих навика планирања трошкова и издатака дугорочно се повећава квалитет живота.
Зато не оклевајте да се додатно финансијски едукујете и да потражите савете професионалаца. Мноштво корисних савета наћи ћете и на платформи #ErsteZnali, бесплатном програму финансијске едукације који већ три године спроводи Ерсте Банка.
Аутор илустрације је Добросав Боб Живковић за платформу ЕрстеЗнали.
Извор: Кућа добрих вести

Финансијско здравље и стабилност нису луксуз који могу да достигну само они са дубљим џепом. То је основна потреба свих нас, посебно у кризним и непредвиђеним ситуацијама. 
