Прочитајте у наставку њихове најновије активности.

Одржан састанак Стручне групе за сузбијање сиве економије

У Палати Србија одржан је састанак Стручне групе за сузбијање сиве економије, посвећен раду на Предлогу програма за сузбијање сиве економије 2022-2025 и припадајућег Акционог плана 2022-2023.

Предлог програма је прошао јавну расправу током фебруара 2022. године, док су током априла прикупљена мишљења од надлежних институција из Владе Републике Србије. Стручна група ће током лета наставити рад на финализацији Предлога програма и Акционог плана, како би оба документа била спремна за слање новој Влади РС ради усвајања.

Састанку су присуствовали представници Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства правде, Министарства привреде, Пореске управе, Народне банке Србије, Управе царина, Републичког секретаријата за јавне политике, Републичког завода за статистику, Фискалног савета, АПР-а, Инспектората за рад и Савеза за фер конкуренцију и НАЛЕД-а.

Ово је шести по реду састанак Стручне групе од почетка рада на новом Програму за сузбијање сиве економије. У претходном периоду одржане су и две дводневне радионице Стручне групе, како би све институције укључене у спровођење Програма биле укључене у дефинисање мера и активности, у циљу њихове што боље спроводљивости.

Десет градова и општина добијају модерне планове развоја

Десет градова и општина до априла 2023. израдиће модерне, дугорочне планове развоја и на једном месту истаћи визију, циљеве и мере за бржи економски напредак и стварање бољих услова за живот и рад грађана и привреде у њиховим заједницама. На том путу имаће професионалну менторску помоћ НАЛЕД-а и Балканског центра за регулаторну реформу, као и подршку Републичког секретаријата за јавне политике, у оквиру пројекта финансираног путем Немачке развојне сарадње који спроводи ГИЗ.

Стратешки документи биће припремљени током реализације активности „Подршка унапређењу капацитета и изради локалних планова развоја“, а почетак рада данас је озваничен потписивањем Меморандума о сарадњи између партнера на пројекту и челника 10 локалних самоуправа, одабраних путем јавног позива – Деспотовац, ГО Палилула из Ниша, Ивањица, Кладово, Лозница, Љиг, Смедерево, Суботица, Велика Плана и Зајечар.

"Желела бих да честитам свим општинама и градовима који данас почињу израду локалних планова развоја уз подршку Немачке развојне сарадње, ГИЗ-а и партнера. Тиме ће локалне самоуправе унапредити стратешко планирање, али и учинити га транспарентнијим и усмеренијим на потребе својих становника. То је посебно значајно на локалном нивоу, где је јавна управа у директном контакту са грађанима и грађанкама",  истакла је директорка ГИЗ-а у Србији Даниела Функе.

Локални план развоја се усваја за период од најмање седам година и његово доношење је обавеза градова и општина по Закону о планском систему. Сваки план мора да садржи преглед постојећег стања у различитим областима попут инфраструктуре, природних ресурса, здравствене заштите, образовања, туризма, пољопривреде и сл. На основу тих података креирају се развојне шансе, приоритетни циљеви којима се стреми и опис мера које ће даље бити разрађене другим документима јавних политика.

Процес доношења плана треба да буде транспарентан и да укључује све заинтересоване стране, удружења грађана и привреднике из локалних самоуправа, што је приоритет и овог пројекта, као и подстицање међуопштинске сарадње. Током пројекта биће организовано 10 стручних радионица за припрему планова и заједничких сусрета током којих ће општине имати могућност да размене искуства и праксе у овој области.

"Републички секретаријат за јавне политике је један од најважнијих актера у процесу подизања капацитета за планирање и координацију јавних политика на свим нивоима, у складу са Законом о планском систему. Велики део градова и општина је до сада испунио обавезу и усвојио планове развоја, али и даље имамо незанемарљив број оних који то нису учинили и којима је потребна експертска подршка. Ипак, треба нагласити да је израда плана развоја много више од законске обавезе. Желим да истакнем да је свеобухватан плански документ основа за локални друштвено-економски развој. Он мора бити реално утемељен. Корист од планова развоја имаће сви: пре свега, грађани, а онда и целокупна привреда, грађанска удружења, као и градске и општинске управе. Циљ целе реформе планског система јесте унапређење конкурентности привреде и повећање животног стандарда како на републичком, тако и на локалном нивоу", изјавила је Бојана Тошић, директорка РСЈП.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић нагласила је да је постојање локалног плана развоја предуслов да би локалне самоуправе креирале услове пословања по мери привреде.

"Усвајање стратегије и формирање привредног савета као тела у оквиру којег ће локална самоуправа директно и редовно комуницирати с привредом, заједнички решавати изазове и планирати развојне мере су део критеријума за успешан пролазак кроз програм Цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи. То је печат квалитета да као локална самоуправа имате модерну администрацију која на системски и ефикасан начин подстиче развој постојеће привреде која је највећи послодавац у свакој општини и ствара услове за нове инвестиције које доносе раст", рекла је Јовановић.

„Подршка унапређењу капацитета и изради локалних планова развоја“ део је активности пројекта Немачко-српске развојне сарадње “Подршка реформи јавне управе у процесу приступања Европској унији”, који имплементира ГИЗ. Активност спроводе НАЛЕД и Балкански центар за регулаторну реформу, у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.

Сви бисмо возили електрични аутомобил, кад би држава платила пола цене

Куповина електричног аутомобила је интересантна опција за грађане Србије и 86% њих би можда или сигурно то урадило, али би већина била спремна да издвоји највише 3.000 евра изнад цене конвенционалних возила. Ценовници дистрибутера показују да су хибридна и електрична возила и до три пута скупља од стандардних и за три четвртине грађана то је кључни разлог зашто нису прешли на електрични погон. Зато 87% испитаника подржава субвенције за куповину и сваки други би најрадије да трошак подели с државом на равне части.

Истраживање ставова грађана о електричним и аутономним возилима, представљено на данашњој конференцији за новинаре НАЛЕД-а, поред цене указује на још важнији изазов, а то је недовољно развијена инфраструктура.

"Према различитим проценама, у Србији је инсталирано између 50 и 150 пуњача. Просечно време пуњења је око 4,5 сата што би значило да се на једном пуњачу дневно може напунити највише пет аутомобила. На аутопутевима је постављено свега осам пуњача, а до краја ове године биће их највише 18. Поред обезбеђивања већег броја пуњача изазов ће бити и регулисање наплате пуњења које је сада бесплатно. Наш прорачун је да би и у случају увођења накнаде, трошак пуњења, без накнаде за коришћење пуњача и других трошкова, био неколико пута нижи него код конвенционалних возила код којих износи у просеку 1.300 динара на 100 километара",  истакла је Ирена Ђорђевић, менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у и подсетила да је, према подацима МУП-а, у 2020. било регистровано 2,2 милиона возила од чега тек 1.416 хибридних и 102 електрична.

Трећа брига на коју грађани указују је домет електричних возила. Највећи део испитаника (65%) био би задовољан дометом до 500 километара. Иако конвенционални аутомобили имају досег од 500 до 790 километара с једним пуњењем резервоара, електрична возила не заостају у том сегменту (од 455 до 836 км) и евидентно је да би задовољила већину потреба. За дуже релације, поред брзих пуњача, једно од решења могле би бити замењиве батерије.

Препоруке за развој еМобилитy екосистема дате су у Сивој књизи иновација, која је као и истраживање, креирана у оквиру програма СтарТецх, који спроводи НАЛЕД уз подршку компаније Пхилип Моррис и у сарадњи с Владом Србије.

"Умањење путарине од 50% за електрична и 25% за хибридна возила, бесплатан паркинг и једноставнија процедура за постављање пуњача, део су мера које могу да помогну већој заступљености еколошких возила и које су примењивале и друге земље. Потребно је и дигитализовати и поједноставити процедуре доделе субвенција и коришћења пореског ослобођења за е-возила", рекао је Душан Васиљевић, директор Одељења за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.

Биљана Вуксановић, државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре најавила је за 2022. годину израду стратешког оквира за унапређење сектора еМобилности, а први корак на том путу биће поједностављење поступка инсталирања пуњача у складу са НАЛЕД-овом препоруком. Према њеним речима, до краја године биће припремљени и предлози Закона о планирању и Закона о путевима, а са Министарством унутрашњих послова планирана је измена и допуна законских решења из области еМобилности који се односе на безбедност у саобраћају.

Грађани нешто већу резерву имају према аутономним возилима. Чак 41% није упознато с њима, више од четвртине се не би осећало сигурно када би била присутна у саобраћају, док би им око 60% поклонило поверење. Ипак, подељени су по питању да ли би аутономно возило боље реаговало на опасност у саобраћају у односу на човека. Високу цену и неприлагођену инфраструктуру истичу као препреке већој употреби, а боље перформансе, већу угодност при вожњи и већу безбедност као предности. Кључне препоруке Сиве књиге иновација у овој области јесу увођење посебног регулаторног режима за тестирање и развој аутономних возила, развој тестног полигона по узору на Мађарску, као и унапређење квалитета саобраћајне сигнализације, посебно на путевима који су у надлежности локалних самоуправа.

Енергетска будућност Србије незамислива без зелене енергије

Прелазак на чисте изворе енергије, енергетска ефикасност и утицај кризе изазване оружаним сукобом у Украјини на домаћи енергетски сектор само су неке од средишњих тема данашње седнице НАЛЕД-овог Савеза за имовину и инвестиције. Уз чланове овог радног тела, учешће у дискусији узели су и представници Министарства енергетике и рударства, на челу са државном секретарком Јованком Атанацковић.

"Ситуација у Украјини јесте нешто што је затекло цео свет и што је као и свака криза оголило његове слабе тачке али оно што је такође чињеница јесте да ниједна земља па ни Србија, није одустала од зеленог развоја. Штавише, могу рећи да је новим законским оквиром у области енергетике наша земља готово визионарски успела да створи решење за тренутну ситуацију. У том смислу, рат у Украјини није пореметио наше планове, само нам је показао да морамо бити бржи у свему што радимо. У томе нам, као и до сада, може помоћи само јавно-приватни дијалог, и овом приликом желим да захвалим НАЛЕД-у за све оно што смо урадили у протеклом периоду", рекла је Атанацковић.

Када је реч о мерама које могу да стимулишу привреднике да пређу на зелену енергију, Атанацковићева истиче да је најпре потребно да држава поједностави све потребне процедуре. Како каже, уредба о купцу произвођачу донела је одређене новине – ако производни објекат има инсталисану снагу до 50 киловата није потребно ништа од дозвола од Министарства грађевине.

Ипак, у време када је енергетска безбедност на цени, потребно је да будемо отворени према чистим изворима енергије, што не укључује само зелену. Према речима Атанацковићеве, у Србији и даље постоји мораторијум на изградњу малих нукеарних електрана, иако на примеру других земаља видимо да је нуклеарна енергија једно од могућих решења за постизање енергетске независности.

Овом приликом из Министарства енергетике најављена је и дигитализација свих процедура из ове области, а на самом састанку демонстриран је рад електронског система јавног надметања – еАукција. Како је објашњено, квота износи 400 кЊ, Агенција за енергетику одређује почетну висину цене испод које се надмећу инвеститори, а министарство расписује позив и након 45 дана организује аукцију.

Савез за имовину и инвестиције је искористио тренутак да најави инцијативу са Министарством енергетике која укључује формирање панела корисника за унапређење поступка прикључења на електро мрежу. Реч је о неформалном телу које би се састајало, размењивало искуства, давало предлоге за унапређење поступка прикључења, скраћења рокова и сл. У телу би учествовао надлежни орган, имаоци јавних овлашћења, инвеститиори и удружења за заштиту права потрошача.

Покровитељи догађаја су компаније "Windvision" и "Emergy" у сарадњи са амбасадом Норвешке, у чијој резиденцији је окупљање и одржано. Како је истакнуто на скупу, ова скандинавска држава један је од лидера у области производње и потрошње зелене енергије, а чак 56% енергије долази из обновљивих извора. Према речима амбасадора Јорна Еугена Јелстада који је отворио седницу Савеза за имовину и инвестиције, енергетски сектор је веома важан за Норвешку, а своја искуства радо деле са Србијом. У ту сврху организовано је више конференција из области циркуларне економије у неколико српских градова. Амбасадор је овом приликом похвалио рад НАЛЕД-а у области унапређења привредног амбијента у Србији, посебно истакавши значај Сиве књиге за укидање бирократских препрека.

Извор: Кућа добрих вести/НАЛЕД