За овако снажан раст, између осталог, заслужна је успешно спроведена реформа паушалног опорезивања која је 2020. после више деценија увела јасне критеријуме за утврђивање пореза и донела предвидљивије услове пословања за најмање бизнисе.

Иако криза није успорила позитиван тренд, мере подршке су и даље потребне. Са панел дискусије „Фискални и финансијски апсекти пословања предузетника“, одржане у оквиру програма СтарТецх поводом почетка Глобалне недеље предузетништва, упућено је неколико иницијатива.

– Предложили смо да се у следећој години продужи важење одредбе у Уредби о паушалном опорезивању, која максимално повећање пореза ограничава на 10% годишње, измени начин опорезивања дела предузетника који послују на интернету, обједини уплату пореза и доприноса за предузетнике са четири на један рачун, као и да се што пре усвоји предложено решење за порески третман фриленсера – рекао је директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у Душан Васиљевић.

Обједињавање уплате пореза на један рачун уштедело би предузетницима и држави 260 милиона динара, колико се губи на прекњижавању обавеза. Промена обрачуна за оне који држе онлајн часове или су тзв. виртуални асистенти неопходна је имајући у виду да би више од 60% прихода морали да дају за порез уколико желе да послују легално због чега већина, од њих 39.000, ради на црно. Када је реч о фриленсерима, у току су измене закона које нуде два модела опорезивања. На предлог НАЛЕД-а, фриленсерима с малим приходима омогућено је да се здравствено осигурају за свега 4.200 динара квартално.

Од свих предложених иницијатива, помоћник министра финансија Драган Демировић, објаснио је да ће приоритет до краја године бити на решавању опорезивања фриленсера и продужењу ограничања повећања пореза за паушалце до 10%. Ово ограничење је важно јер би од 1. јануара многим предузетницима месечна обавеза могла бити вишеструко већа.

Коориднатор за пореску контролу у Пореској управи Драган Агатуновић најавио је додатне новине за предузетнике у 2023. години. „Привредни субјекти више неће морати код нас да пријављују све промене статуса у току године, него да је то довољно да учине само у АПР–у који ће Пореској управи доставити све потребне податке. Ово ће смањити трошкове, помоћи и пореским службеницима и преџетницима“, рекао је Агатуновић.

Званична статистика показује да је у првих шест месеци ове године основано 20.247 предузетника (угашено 12.829) тако да у Србији сада послује 305.317 предузетника, уз 135.533 привредних друштава. Највише су били заинтересовани за отварање кафића и других угоститељских објеката, пружање консултантских услуга, рачунарско програмирање, отварање фризерских и козметичких салона, као и за покретање бизниса у сектору транспорта.

Подршка предузетницима може да буде и нефинансијска, а тим поводом на скупу су презентована и два нова дигитална алата. Представљен је Дигитални тест самосталности, који одговорима на низ питања помаже предузетницима да провере да ли пролазе критеријуме теста и указује на пропусте у пословању. Такође, онима који су ушли у предузетничке воде или о томе тек размишљају, на располагању је GoStudy - Школа дигиталног предузетништва са 180 лекција од значаја за покретање и вођење бизниса.