Како се у фокусу јавности од недавно нашао калцит, Министарство рударства и енергетике осећа се обавезним да јавности приближи значај и употребну вредност овог минерала поготово његове еколошке карактеристике, имајући у виду да се овај минерал управо користи, између осталог, и у филтерима за пречишћавање воде и одсумпоравање.

Калцит је врста калцијум карбоната (формула CaCo3), изузетно чистог природног калцијум карбоната – у нашем случају чистоће 99,63 одсто, што га чини једним од најчистијих калцијум карбоната у свету.

Његова примена је изузетно широког спектра и користи се готово у свим индустријама – од боје лакова, пластике, папира, па све до сировине за фармацију, козметику, адитива за прехрану и у хемијскoј индустрији.

Вредност калцијум карбоната је сразмерно велика његовој чистоћи, тачније када нема примесе олова, живе, кадмијума, магнезијума у великим количинама, баш као онај који је нађен у Србији. Успешно се врше истраживања могућности примене калцијума за производњу батерија будућности које би могле да замене литијумске батерије.

Вађење калцијум карбоната је једноставно, безбедно и није штетно по животну средину, захваљујући савременим технологијама које се користе у поступку.

Киселост шума се решава калцијум карбонатом, користи се за одсумпоравање у филтерима у електранама на угаљ и фабрикама. Такође се користи и у филтерима за воду и за побољшање PH вредности земљишта воде у базенима и као реагенс у лабораторијама.

Важно је напоменути да се тренутно за индустрије фармације, козметике и прехрамбене реагенсе, сировина калцијум карбоната увози у Србију и регион у потпуности, што отвара простор за позиционирање Србије као водећег регионалног извозника у будућности.

Став којим се Министарство рударства и енергетике у потпуности руководи јесте да модерно рударство и заштита животне средине могу и морају бити комплементарни процеси.

Таква стратегија најбоље се може применити управо на калциту, чиме би се обезбедило не само пуко очување животне средине, већ активно учешће у њеној заштити.

Наша минерална богатства ће нам много значити у годинама које долазе, имајући у виду да су минерални ресурси кључни и за процес енергетске транзиције, за развој нових, еколошки прихватљивих технологија без којих нема развоја обновљивих извора енергије, складиштења електричне енергије и нових “паметних” технологија.

Наш циљ треба да буде не само да сачувамо рударство, већ да омогућимо даљи развој и модернизацију, где је једна од најбитнијих ствари да стално подижемо захтеве и критеријуме кад је реч о утицају на животну средину.

Минерално богатство наше земље припада не само садашњим, него и будућим генерацијама, и због тога је важно да знамо чиме располажемо и какав је потенцијал кад је рударство у питању.

Србија располаже резервама бакра које чине око 2% светских резерви бакра. Међутим, производња бакра у Србији није довољно искоришћена – 37. место у свету.

Минерални ресурси руде бакра у Србији, који износе око 2,5 милијарде тона руде са око 10,5милиона тона бакра у руди. Ово омогућава већу производњу бакра у Србији у будућности. Највећа лежишта бакра у Србији налазе се на подручју Бора и Мајданпека.

Од обојених метала на простору Србије јављају се и олово и цинк - али у знато мањим количлинама од бакра и са мањим садржајем метала у себи.

Србија располаже потенцијалним резервама руде гвожђа, али њих карактерише низак садржај гвожђа и због тога га увози.

Србија нема више активних рудника гвожђа, док су потенцијална налазишта планине Рудник, Копаоник и у околини Мајданпека.

Производња гвожђа и челика последњих година у Србији је, због светске економске кризе, у паду.

Највећи произвођач челика у Србији била је Железера у Смедереву. Влада Србије је у јануару 2012. године откупила ову Железару за 1долар од мултинационалне компаније US Steel

Производи од гвожђа и челика су значајни извозни производи Србије.

Боксит - лежишта руде боксита налазе се у Западној СрбиЈи (Алуге и др), а прерада алуминујума обавља се у Севојну.

Сребро и злато - у Србији не постоје значајна лежишта сребра и злата у Србији, док се потенцијалне резерве очекују на Црном Врху и у околини Бора и Мајданпеку.

Манган, хром и титан - сировинска база ових руда је такође неповољна пошто регистроване потенцијалне резерве имају мали садржај метала па су економски неисплативе.

Никл и кобалт - у Србији постоје потенцијалне резерве у лежиштима Руђинци, Велућа и на Мокрој Гори, док су све билансне резерве у једином активном налазишту феро-никла код Глоговца.

Извор: Кућа добрих вести