Иако Закон о електронском документу изједначава важност и снагу папирне и електронске форме и иако би дигитализација обезбедила виши ниво заштите података радника, а привреди донела уштеде, колизија прописа свима прави штету, пише НАЛЕД.
НАЛЕД је зато дигитализацију свих докумената, електронску доставу и чување свих докумената из радно-правних односа номиновао као једну од 15 приоритетних препорука новог издања Сиве књиге. Увођењем ове новине у законски оквир и успостављањем ове праксе, запослени би могли у електронској форми да закључе уговор о раду, те да им електронским путем буде достављен правилник о систематизацији, решење о плаћеном одсуству, неплаћеном одсуству, решење о породиљском и друге документе.
- Радницима би требало дати могућност да сами изаберу да ли желе да сачине и добију ове документе електронским или традиционалним путем у паприној форми. Зато смо у препоруци Сиве књиге назначили да би додавањем посебног члана у Закон о раду требало предвидети и опцију креирања, достављања и чувања докумената, општих аката и уговора у дигиталној форми. Закон то сада дозвољава само у два случаја – објашњава Јелена Мићић из НАЛЕД-а.
Електронски печат и потпис годинама су у свакодневној примени у фирмама и њихова израда и чување значајно смањују трошкове и губитак времена. Такође, електронски документи обезбеђују висок ниво заштите података и приватности јер се штите шифрама, енкрипцијом и другим сигурносним механизмима. Међутим, неусклађеност прописа и неразумевање инспекцијских органа отежавају послодавцима и запосленима да користе погодности које им законски стоје на располагању.
Пракса показује да инспекције често тумаче да би сва документа требало да буду у папирном облику и фирме се понашају у складу с тим, између осталог и због незанемарљивих новчаних казни, па морају да израђују и архивирају и штампане верзије свих радно-правних докумената.
Често се дешава у пракси да су компаније већ увеле дигиталну форму докумената, али због законског оквира и устаљене праксе сву документацију штампају и тиме раде дупли посао. Искуства стечена за време пандемије указала су на суштински значај флексибилне, електронске комуникације између послодаваца и запослених, лишене непотребног формализма и претерано дугих процедура.
С обзиром на то да предности технолошког напретка могу допринети побољшању и модернизацији пословања, доношење измена Закона о раду у области електронског чувања и достављања документације из радно-правних односа, било би додатан подстицај унапређењу ефикасности привреде.
Тренд преласка на електронско чување и достављање докумената се убрзава у многим европским земљама. Право треба да иде у корак са друштвом, пратећи његов развој, а за сада су на овај начин своје пословни амбијент модернизовале и дигитализовале Естонија, Данска, Финска, Пољска и од почетка ове године Хрватска.
Извор: Кућа добрих вести

Радник у Србији електронским путем може да добије само решење за годишњи одмор и платни лист. Сви остали документи морају да буду на папиру. Барем тако кажу инспектори, позивајући се на Закон о раду. 
