То није случај са Србијом, која не зависи од кредитних купаца, већ има јако пуно кеш купаца. Истовремено домаће тржиште комерцијалних некретнина остаје атрактивно за стране инвеститоре, посебно за развој логистичких и индустријских објеката.

Према истраживању стручњака у Србији се чак 70 одсто станова плаћа готовином, а цену квадрата и даље диктирају инфлација, поскупљење грађевинског материјала и недостатак радне снаге. Тренутно цене некретнина у Србији стагнирају, а какве ће бити у 2024. нико не може са сигурношћу да предвиди, али добре вести стижу од банкара: следеће године очекују пад инфлације и ниже камате стопе, а то укључује и стамбене кредите.

Ово су само неки од закључака учесника Међународне конференције о тржишту некретнина у Југоисточној Европи „Balkans Property Forum 2023", коју су у Београду организовали Property Форум и Краљевски институт овлашћених проценитеља из Велике Британије (RICS).

Ниже каматне стопе у 2024.

"Србија не зависи од кредитних купаца као што је то случај са многим другим државама Европе, које је тренутно захватила велика криза. У Србији још увек има доста кеш купаца, како Руса, Украјинаца тако и наше дијаспоре. Потражња је мало је успоренија, али и даље постоји, па су тако и банкари и људи из сектора некретнина оптимисти за следећу годину", сматра Никола Ђогатовић, директор Сектора комерцијалних некретнина Novaston Real Estate  Платформа, који очекује да ће Србија задржати тај баланс и да неће бити велике кризе какву је свет захватила 2007-2008. године.

Цене некретнина не зависе само од потражње већ и од инфлације на европском нивоу и стварне куповне моћи, а тренутно су цене свих врста некретнина у Србији на максимуму. Последњих година у Београду се прода око 20.000 станова годишње што је релативно мало, али је та продаја у 2023. години прилично стала, не само због инфлације, високих цена већ и неповољних камата на кредите.

Према речима Марије Савић, директорке Економских истраживања Банка Интесе, инфлација је почетком године достигла врхунац у свим земљама, а у Мађарској је била највиша од свих земаља ЕУ, чак 25%. Код нас је била на врхунцу у априлу, неких 16% и сада видимо да она свуда постепено пада. Са друге стране Централне банке земаља у развоју, међу којима је и наш регион, су много раније почеле заоштравање монетарне политику, па ми сад видимо да неке банке почињу са стагнирањем каматних стопа, као што је случај у Србији и Румунији, док је у Мађарској почело смањење камата.

"Потражња за стамбеним кредитима тренутно стагнира имајући у виду да су многи стамбени кредити везани за Еурибор. Добра вест је што ECB тренутно паузира са повећањем каматних стопа, а нека предвиђања су да ће следеће године са падом инфлације доћи и до пада каматних стопа. Пројекције су да ће од септембра 2024. кренути са попуштањем монетарне политике, тј. смањењем каматних стопа у септембру и децембру што ће довести до смањења каматних стопа на стамбене кредите", изјавила је Марија Савић и нагласила да нема кашњења у отплати досадашњих кредита.

Велики потенцијал за индустријски развој

Криза не утиче драстично на сектор изградње индустријских објеката. Србија је и даље врло интересантна међународним инвеститорима, јер нуди могућност изградње пословних, логистичких и индустријских објеката по повољним условима. Према речима Петра Кологната, директора Пословног развоја компаније ЦТП, Србија се последњих година позиционирала као врло актрактивно тржиште за инвеститоре, посебно када су индустријски објекти у питању.

"ЦТП послује у 10 земаља Европе и у многима је тешко доћи до квалитетног земљишта, а у Чешкој више није могуће купити земљу. У Србији то није проблем. Србија има довољно земље што је један од разлога зашто смо толико активни на српском тржишту. Нове индустријске зоне су развијене у Београду и Новом Саду, развијају се зоне у Нишу и Јагодини, а у плану је и развој нових индустријских паркова у Новом Саду и Јагодини, како бисмо били конкурентни у понуди производних простора на локацијам где има довољно радне снаге", рекао је Петар Кологнат и најавио изградњу нових 150.000 квадрата у следећој години.

Још један од изазова са којима се суочава тржиште некретнина у Србији је чињеница да оно не може да испуни захтеве постављене Зеленом агендом које диктира Европска Унија.

"Конкретно наше измене и допуне Закона о планирању и изградњи, имају уведену обавезу такозваног зеленог сертификата. То значи да стамбени објекти који не поседују енергетске пасоше, морају прибавити енергетске пасоше и извршити одређена улагања да би добили одређени ниво енергетског пасоша", подсећа Данијела Илић председница Националне асоцијације проценитеља Србије.

Извор: Кућа добрих вести