На први поглед тема њихове студије делује попут „откривања рупе на саксији“, јер већина људи, посебно нас који живимо у земљи урушeних институција, свесна је значаја доброг уређења, у којем је корупција сведена на минимум, самовладавина властодржаца ограничена, а грађани заштићени захваљујући владавини права. Међутим, тројица научника пружила су конкретне доказе зашто су уређене земље богатије, али и показали колики је био значај институција кроз историју.

Од колонијализма до нових америчких избора

Њихова студија почиње описом живота у 14. веку, током ере колонијализма. Њена главна хипотеза је да што је неко место било богатије природним ресурсима и негостољубивије за странце, то је била већа шанса да ће га колонијалисти опљачкати. Ti исти колонијалисти су, осим што су отимали, успостављали и институције на колонизованим територијама без много обзира према локалном становништву. Те институције су биле лошег квалитета и остајале би лоше и после ослобађања од колонизатора.

Насупрот њима, на неразвијеним територијама на којима је становништво било љубазније према странцима, колонизатори су значајно мање узимали. Или чак и не би узимали. Они су тамо успостављали квалитетније институције које су омогућиле развој тих места, а самим тим и креирање богатства у њима. Наравно да су имали користи од раста производње у тим некада сиромашним земљама, али и те земље су имале користи јер су се полако извлачиле из сиромаштва.

Научници су ову хипотезу тестирали пратећи историјске податке. Приметили су велике промене у степену богатства неких народа. Оне територије које су 1.500. године биле веома густо насељене и урбанизоване до 1995. постале су веома сиромашне. Такође се испоставило да су сиромашне постајале и територије на којима је могло да опстане само локално становништво, а странце би косиле разне ендемске болести.

Дакле, највише среће имали су они којима је у миру донето наслеђе земаља које су међу првима у свету постале демократске и које су то остале до дана данашњег. Државе за које се сматра да тренутно имају најбоље институције су развијене европске земље и САД. Међутим, како каже Ачемоглу, идеја о јаким институцијама чак и у овим земљама губи на популарности јер су њихови грађани претерано ушуškани и не знају шта би изгубили њиховим слабењем. Томе доприносе раст популизма и огромна слава коју су стекли поједини демагози који тврде да држава може бити успешна без ограничавања моћи владара и генерално без постојања строгог сета правила по којима би држава морала да функционише.

Извор: Bif/The Conversation