То показује и истраживање НАЛЕД-а, по којем чак 92,5% иноватора у нашој земљи финансира свој бизнис личним средствима или позајмицама. Али, да ли мора тако?

Искуства из Европске уније показују да не мора: алтернативни извори финансирања могу бити кључни за бржи раст и успех, а међу њима посебно место заузимају бизнис анђели, инвеститори који препознају потенцијал и улажу не само новац, већ и своје знање, контакте и менторску подршку. Они су данас у Европи, посебно у Великој Британији, Немачкој и Француској, кључни фактор у стартап екосистему, а према подацима организације European Business Angels Network (EBAN) на овим тржиштима расте број „супер анђела“, који у просеку инвестирају више од пола милиона евра у иновативне идеје и моделе.

У Србији стартап екосистем убрзано расте, али га финансијско тржиште за сад не прати истим темпом – доступност алтернативних извора финансирања попут бизнис анђела је релативно ограничена. Према подацима „стартап скенера“, у нашој земљи послује око 750 оваквих компанија. Почетком 2024. запошљавали су око 6.000 људи, чак за 2.500 више него у претходне две године.

С друге стране, многи инвеститори у Србији и региону традиционално бирају некретнине као сигурно уточиште за свој капитал или га држе на штедним рачунима. НАЛЕД-ово истраживање показује да је мање од 5% испитаних стартапа користило неки од алтернативних извора финансирања.

– Бизнис анђели, индивидуални инвеститори који финансирају ране фазе развоја иновативних компанија, не само да имају прилику за значајан поврат на улагање, већ постају део узбудљиве приче о расту и успеху. Уместо да новац „мирује“ у банци или буде везан за некретнине које се споро исплаћују и имају високе трошкове поседовања и коришћења, паметна инвестиција у перспективне предузетнике може донети дугорочну добит и лично задовољство јер директно подржава развој нових идеја и технологија. Примера ради, глобални стартапи који су данас вредни милијарде, попут Airbnb-а или Uber-а, своје прве шансе добили су управо захваљујући бизнис анђелима – каже Ивана Богосављевић Чикић, шефица Јединице за подршку управљању пројектима у НАЛЕД-у и истиче да је ризик овог улагања већи, али је и потенцијална добит већа.

Осим потенцијалне зараде, улагање у стартапе пружа прилику за стварање нових радних места, подстицање иновација и јачање домаће привреде. Код нас је проблем то што се инвеститори тешко одлучују да подрже стартапе у раној фази, када им је потребна инвестиција мањег обима, која се код нас углавном креће од 20 до 50 хиљада евра.

Наша саговорница указује и да традиционални извори финансирања које користи привреда нису увек оптималан избор за стартапе. Тако су, на пример, банковни кредити за покретање овог бизниса у Србији често недоступни или неповољни и само три одсто стартапа наводи да их је користило. С друге стране, истиче, програми попут StarTech, за промоцију иновација и технолошког развоја у Србији који спроводи НАЛЕД у сарадњи са Владом Србије, а финансира компанија Philip Morris, доносе прилику за добијање бесповратних средстава.

– Више од половине стартапа у Србији користило је неку врсту грантова да покрене и развије бизнис идеју. Иноваторима су на располагању и venture capital (VC) фондови као и „peer-to-peer“ кредити, односно позајмице између појединаца, без посредства банака – наводи Богосављевић Чикић.

Извор: Кућа добрих вести/НАЛЕД